Због све лошије ситуације у малинарству, многи произвођачи у Србији размишљају да одустану од производње овог воћа или су већ запустили своје засаде и на тај начин одустали. Поплаве су ове године захватиле главна малинарска подручја међу којима и Ивањицу. Страдао је и велики део породичне фирме „Флорива“ која се између осталог бави гајењем садница јагодастог воћа. Штете су биле велике. Зоран Радовановић, директор фирме каже да је и поред лоших климатских услова принос малине ове године био добар, а и откупна цена је била задовољавајућа. По његовим речима, златно правило у малинарству је да када сви секу малине, ви их садите.
– Година је била јако специфична због епидемиолошке ситуације. Али, када сумирамо резултате у погледу малинарства, односно малине као доминантне културе јагодастог воћа и четврте културе по извозу, ова година је била добра и задовољавајућа с обзиром и на доста лоше климатске услове. Од маја до 22. јуна биле су обилне кише, нарочито у подручју општина Ариље и Ивањица. Имали смо и поплаву 23. јуна. И поред тога, година је била добра – и у погледу приноса и у погледу цене. Ми као расадник смо и предвидели да ће ова сезона бити добра што се тиче цене откупа малине, а што се тиче садног материјала, логика каже да чим је цена плода лоша биће лоша и продаја садног материјала. Тако смо 2018. и 2019. године као расадник имали лошу цену, па смо самим тим и одређену количину садница бацили. Године 2018. бачено је 100.000 сертификованих садница, односно званично је отписано јер није имало коме да се прода. Ниска цена од 50-70 динара по килограму малине је људе депримирала и нико није био заинтересован. Међутим, познаваоци кажу да се малина сади онда када је ниска цена јер се тада користи прилика да се промени засад. И управо они произвођачи који су то посадили 2018. већ у 2019. су имали бољу цену, од 140-150 динара, а у овој години су имали и пун род и добру цену. Савет за све произвођаче и златно правило у воћарској производњи је да када сви секу малине, ви их садите.
Фирма „Флорива“ се налази у близини речног тока и раније се дешавало да се река излије на имање где се налазе њихови расадници, а ове године су претрпели највећу штету.
– Имали смо огромну штету у фирми од поплаве. Неких 150.000 евра вредности садница је река однела. Наши старији мештани памте толики водостај реке 1965. године, а кажу да је ове године можда била и већа вода. Задњих шест година смо имали пет поплава. Међутим, ту су прилагођене културе које неће бити уништене ако су поплављене, а ако се вода повуче након пар дана. Међутим, ове године је вода била толика да је ниво реке порастао за 2,5 метара у односу на највећи ниво који ја памтим за мојих 46 година. Тако да смо имали огромну штету. Вода нам је један део имања однела, а на други део је нанела огромну количину камена, шљунка, песка. Али, ми увек гледамо на све позитивно, тако је како је, идемо даље. Остала нам је производња малине и јагоде, које и јесу доминантне културе, а страдале су све ове друге културе типа црне малине, гоџија, огрозда, један део жуте малине. Тај део је отишао, па се самим тим врши реорганизација и прилагођавање у фирми како бисмо кренули даље.
Радовановић каже да је јесења тражња за садницама малине била добра због чега очекује добру наредну сезону. С обзиром на то да се, како и сам каже, многи двоуме да ли да наставе са производњом или не, његов савет је да не одустају. Међутим, најважније је да саде сертификоване и здраве саднице и да се придржавају свих агротехничких мера како би добили добар и квалитетан род.
– Ја увек имам обичај да кажем: „Само најбоље је довољно добро“. То значи да сваки произвођач треба да размишља о томе да посади онолико колико може да обере са својим укућанима, да изабере најквалитетније парче земљишта, да га обради квалитетно и да посади здрав, безвирусни садни материјал који има добар генетски потенцијал тако да, у наредној години, може добити 150-200 килограма приноса по једном ару.
Субвенције државе нису занемарљиве и свако ко се озбиљно бави производњом малина треба да их искористи, нагласио је наш саговорник.
– Тренутно је субвенција 65% за подручја са отежаним условима за рад, а за остала подручја је 50% и то се врло брзо враћа. Ако се поднесе захтев у мају или јуну, реално је очекивати субвенцију негде у августу, септембру или октобру, најдаље до краја године. Министар је најавио да ће, од нарене године, подручја општина Ариље, Ивањица и Пожега као подручја са високим степеном ризика услед временских промена – града, олује, обилних киша, јаких ветрова и поплава, добити субвенције од 90% за садни материјал. Па и да вас кошта садни материјал на крају само 20% зато што је субвенција 90% од основице а ПДВ је 10% на садни материјал, за ту вредност новца не можете купити ни садницу која је из родног засада, а купујете „мачку у џаку“.
Неопходно је да се у Србији уреди тржиште и знатно више контролише продаја садница малина и осталог воћа, како би се стало на пут илегалној продаји, каже Радовановић.
– Лично сам замолио министра да само примени закон о садном материјалу воћа и винове лозе у домену илегалне производње. И логично је, у реду је да комшија прода комшији или пријатељ пријатељу садни материјал из родног засада, то није реално исконтролисати. Али, треба исконтролисати продају на огласима, фејзбуку, интернету, друштвеним страницама и телевизији где се људи оглашавају „на сва звона“ и рекламирају илегалну производњу. Ми смо легалан расадник, ми и остале наше колеге смо угрожени том илегалном производњом. Ми смо под сталном инспекцијском контролом, и треба да будемо, али илегалну производњу нико не котнколише. Тако су и пчелари апеловали званично, јавно на билбордима у Београду, на санитарне инспекторе да исконтролишу 60% фалсификованог меда који се налази на тржишту Србије а који се прави од шећера. Тада је држава одреаговала, ушла у контролу и смањено је неких 10% илегалне продаје. Нека се код нас сведе за 50% ми ћемо бити задовољни.
Стечено искуство и своје знање запослени у фирми деле са произвођачима и дају им савете и препоруке који могу да им буду од велике користи у даљој производњи. Један од главних савета нешег саговорника је да се произвођачи фокусирају на квалитетну, а не по сваку цену обимну производњу.
– Свакодневно обављамо разговоре са произвођачима и учимо од произвођача, од професора са факултета, сарадника института и сарадника партнера из иностранства са којима сарађујемо. Ја бих дао савет произвођачима да се не залећу много, да не саде велике површине, већ да оно што ураде буде квалитетно, да то ураде са својим укућанима, јер ће тако имати највећи профит. Постоје произвођачи са добрим организационим способностима да засаде велике површине и организују раднике у већој берби, али то не може свако да уради. Могу да се јаве нашим расадничарима који раде такав посао, али најбитнији је квалитетан расад који ће добнети добар принос и добру цену. Моја је процена да ћемо у будућем периоду имати добру цену. Не треба се залетати на велике површине, већ одрадити на мало али квалитетно.
