AGROSAVETNIK, 6. decembar 2020.

AGROSAVETNIK, 6. decembar 2020.

0
Foto: Floriva

Zbog sve lošije situacije u malinarstvu, mnogi proizvođači u Srbiji razmišljaju da odustanu od proizvodnje ovog voća ili su već zapustili svoje zasade i na taj način odustali. Poplave su ove godine zahvatile glavna malinarska područja među kojima i Ivanjicu. Stradao je i veliki deo porodične firme „Floriva“ koja se između ostalog bavi gajenjem sadnica jagodastog voća. Štete su bile velike. Zoran Radovanović, direktor firme kaže da je i pored loših klimatskih uslova prinos maline ove godine bio dobar, a i otkupna cena je bila zadovoljavajuća. Po njegovim rečima, zlatno pravilo u malinarstvu je da kada svi seku maline, vi ih sadite.

– Godina je bila jako specifična zbog epidemiološke situacije. Ali, kada sumiramo rezultate u pogledu malinarstva, odnosno maline kao dominantne kulture jagodastog voća i četvrte kulture po izvozu, ova godina je bila dobra i zadovoljavajuća  s obzirom i na dosta loše klimatske uslove. Od maja do 22. juna bile su obilne kiše, naročito u području opština Arilje i Ivanjica. Imali smo i poplavu 23. juna. I pored toga, godina je bila dobra – i u pogledu prinosa i u pogledu cene. Mi kao rasadnik smo i predvideli da će ova sezona biti dobra što se tiče cene otkupa maline, a što se tiče sadnog materijala, logika kaže da čim je cena ploda loša biće loša i prodaja sadnog materijala. Tako smo 2018. i 2019. godine kao rasadnik imali lošu cenu, pa smo samim tim i određenu količinu sadnica bacili. Godine 2018. bačeno je 100.000 sertifikovanih sadnica, odnosno zvanično je otpisano jer nije imalo kome da se proda. Niska cena od 50-70 dinara po kilogramu maline je ljude deprimirala i niko nije bio zainteresovan. Međutim, poznavaoci kažu da se malina sadi onda kada je niska cena jer se tada koristi prilika da se promeni zasad. I upravo oni proizvođači koji su to posadili 2018. već u 2019. su imali bolju cenu, od 140-150 dinara, a u  ovoj godini su imali i pun rod i dobru cenu. Savet za sve proizvođače i zlatno pravilo u voćarskoj proizvodnji je da kada svi seku maline, vi ih sadite.

Firma „Floriva“ se nalazi u blizini rečnog toka i ranije se dešavalo da se reka izlije na imanje gde se nalaze njihovi rasadnici, a ove godine su pretrpeli najveću štetu.

– Imali smo ogromnu štetu u firmi od poplave. Nekih 150.000 evra vrednosti sadnica je reka odnela. Naši stariji meštani pamte toliki vodostaj reke 1965. godine, a kažu da je ove godine možda bila i veća voda. Zadnjih šest godina smo imali pet poplava. Međutim, tu su prilagođene kulture koje neće biti uništene ako su poplavljene, a ako se voda povuče nakon par dana. Međutim, ove godine je voda bila tolika da je nivo reke porastao za 2,5 metara u odnosu na najveći nivo koji ja pamtim za mojih 46 godina. Tako da smo imali ogromnu štetu. Voda nam je jedan deo imanja odnela, a na drugi deo je nanela ogromnu količinu kamena, šljunka, peska. Ali, mi uvek gledamo na sve pozitivno, tako je kako je, idemo dalje. Ostala nam je proizvodnja maline i jagode, koje i jesu dominantne kulture, a stradale su sve ove druge kulture tipa crne maline, godžija, ogrozda, jedan deo žute maline. Taj deo je otišao, pa se samim tim vrši reorganizacija i prilagođavanje u firmi kako bismo krenuli dalje.

Radovanović kaže da je jesenja tražnja za sadnicama maline bila dobra zbog čega očekuje dobru narednu sezonu. S obzirom na to da se, kako i sam kaže, mnogi dvoume da li da nastave sa proizvodnjom ili ne, njegov savet je da ne odustaju. Međutim, najvažnije je da sade sertifikovane i zdrave sadnice i da se pridržavaju svih agrotehničkih mera  kako bi dobili dobar i kvalitetan rod.

Foto: Floriva

– Ja uvek imam običaj da kažem: „Samo najbolje je dovoljno dobro“. To znači da svaki proizvođač treba da razmišlja o tome da posadi onoliko koliko može da obere sa svojim ukućanima, da izabere najkvalitetnije parče zemljišta, da ga obradi kvalitetno i da posadi zdrav, bezvirusni sadni materijal koji ima dobar genetski potencijal tako da, u narednoj godini, može dobiti 150-200 kilograma prinosa po jednom aru.

Subvencije države nisu zanemarljive i svako ko se ozbiljno bavi proizvodnjom malina treba da ih iskoristi, naglasio je naš sagovornik.

– Trenutno je subvencija 65% za područja sa otežanim uslovima za rad, a za ostala područja je 50% i to se vrlo brzo vraća. Ako se podnese zahtev u maju ili junu, realno je očekivati subvenciju negde u avgustu, septembru ili oktobru, najdalje do kraja godine. Ministar je najavio da će, od narene godine, područja opština Arilje, Ivanjica i Požega kao područja sa visokim stepenom rizika usled vremenskih promena – grada, oluje, obilnih kiša, jakih vetrova i poplava, dobiti subvencije od 90% za sadni materijal. Pa i da vas košta sadni materijal na kraju samo 20% zato što je subvencija 90% od osnovice a PDV je 10% na sadni materijal, za tu vrednost novca ne možete kupiti ni sadnicu koja je iz rodnog zasada, a kupujete „mačku u džaku“.

Neophodno je da se u Srbiji uredi tržište i znatno više kontroliše prodaja sadnica malina i ostalog voća, kako bi se stalo na put ilegalnoj prodaji, kaže Radovanović.

– Lično sam zamolio ministra da samo primeni zakon o sadnom materijalu voća i vinove loze u domenu ilegalne proizvodnje. I logično je, u redu je da komšija proda komšiji ili prijatelj prijatelju sadni materijal iz rodnog zasada, to nije realno iskontrolisati. Ali, treba iskontrolisati prodaju na oglasima, fejzbuku, internetu, društvenim stranicama i televiziji gde se ljudi oglašavaju „na sva zvona“ i reklamiraju ilegalnu proizvodnju. Mi smo legalan rasadnik, mi i ostale naše kolege smo ugroženi tom ilegalnom proizvodnjom. Mi smo pod stalnom inspekcijskom kontrolom, i treba da budemo, ali ilegalnu proizvodnju niko ne kotnkoliše. Tako su i pčelari apelovali zvanično, javno na bilbordima u Beogradu, na sanitarne inspektore da iskontrolišu 60% falsifikovanog meda koji se nalazi na tržištu Srbije a koji se pravi od šećera. Tada je država odreagovala, ušla u kontrolu i smanjeno je nekih 10% ilegalne prodaje. Neka se kod nas svede za 50% mi ćemo biti zadovoljni.

Stečeno iskustvo i svoje znanje zaposleni u firmi dele sa proizvođačima i daju im savete i preporuke koji mogu da im budu od velike koristi u daljoj proizvodnji. Jedan od glavnih saveta nešeg sagovornika je da se proizvođači fokusiraju na kvalitetnu, a ne po svaku cenu obimnu proizvodnju.

– Svakodnevno obavljamo razgovore sa proizvođačima i učimo od proizvođača, od profesora sa fakulteta, saradnika instituta i saradnika partnera iz inostranstva sa kojima sarađujemo. Ja bih dao savet proizvođačima da se ne zaleću mnogo, da ne sade velike površine, već da ono što urade bude kvalitetno, da to urade sa svojim ukućanima, jer će tako imati najveći profit. Postoje proizvođači sa dobrim organizacionim sposobnostima da zasade velike površine i organizuju radnike u većoj berbi, ali to ne može svako da uradi. Mogu da se jave našim rasadničarima koji rade takav posao, ali najbitniji je kvalitetan rasad koji će dobneti dobar prinos i dobru cenu. Moja je procena da ćemo u budućem periodu imati dobru cenu. Ne treba se zaletati na velike površine, već odraditi na malo ali kvalitetno.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR