Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama, koje je u 50 osnovnih i srednjih škola u Srbiji sprovelo Ministarstvo prosvete u saradnji sa UNICEF-om, uvelo je ovaj pojam kao nov u obrazovni sistem. Različitim obukama na temu nasilja zasnovanog na rodnim ulogama, kao i reagovanja u situacijama rodno zasnovanog nasilja, obučeno je više od 1800 zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Srbiji, navodi se u Izveštaju Ministarstva.
U Priručniku o prevenciji rodno zasnovanog nasilja, namenjenom školama, roditeljima i učenicima, jasno su razgraničene rodne predrasude, rodno ukalupljivanje i verbalno i vizuelno seksualno uznemiravanje između učenika.
Međutim, sudeći po onome što smo saznali u Centru za socijalni rad u Čačku, slučaj nasilja među vršnjacima na osnovu roda, pola ili seksualne orijentacije u sistemu se posmatra kao vršnjačko nasilje, bar kada je reč o ingerencijama i nadležnostima ove ustanove.
– Pojam roda podrazumeva da je neko na sebe već preuzeo društvene uloge koje su polno određene. Deca školskog uzrasta su tek u procesu preuzimanja rodnih uloga, neko pre neko kasnije, jer rod je kategorija koju određuje društvo. Recimo, devojčice se igraju lutkama, dečaci kamionima. Koliko škola utiče na formiranje rodnih uloga, odnosno rodnog identiteta, i da li se nasilje među vršnjacima prema suprotnom polu može definisati kao rodno zasnovano nasilje u školama, drugo je pitanje i zahteva odgovor stručnih i posebno obučenih lica – rekli su nam u Centru za socijalni rad u Čačku.
Da li u okviru školskog sistema u Čačku postoje stručna i obučena lica koja se bave ovom temom i da li je ovaj vid nasilja uopšte potrebno stavljati u posebnu kategoriju u kojoj bi se prepoznavale disfunkcionalne mlade osobe koje prerastaju u nasilnike u mladalačkim vezama i bračnim zajednicama, pitanje je kojim smo se vodili.
Verbalne i vizuelne provokacije svakodnevna komunikacija vršnjaka
U razgovoru sa čačanskim srednjoškolcima iz Mašinsko-saobraćajne škole saznali smo da se o temi rodno zasnovanog nasilja u školi ne govori. Oni čak i ne znaju šta taj pojam tačno predstavlja, ali znaju da se radi o nekoj vrsti diskriminacije. Nakon što je čuo definiciju ovog pojma i primere ovakvog ponašanja, sedamnaestogodišnji učenik ove škole nam je rekao:
– U školi nam nikada nisu govorili o rodno zasnovanom nasilju, nikada nisu organizovani časovi ili predavanja na tu temu, a sad kad ste mi objasnili o čemu je reč, jasno mi je. Naravno da se svakodnevno susrećemo sa nekim od ovih vrsta maltretiranja, mada ja ne bih rekao da je to nasilje, više su u pitanju grube vršnjačke šale, kaže ovaj srednjoškolac.
Dobacivanja, vulgarne poruke i crteže, provokacije na račun oblačenja, izgleda i drugačije seksualne orijentacije, srednjoškolci shvataju kao deo svakodnevne komunikacije među mladima, odbacujući pojam verbalnog seksualnog uznemiravanja i objektifikacije.
– Ukoliko se devojka oblači izazovno a dobija negativne komentare i provokacije od strane svojih drugova, smatram da je ona sama kriva za to, jer je svojim načinom oblačenja navela mladiće da tako reaguju. Mislim da može da prija devojci kada joj neko „dobaci“ zbog izgleda, makar i provokativnog, jedanput. Ali ako se to svakodnevno ponavlja, mislim da je sama kriva što na taj način skreće pažnju na sebe i izlaže se negativnim komentarima, kaže ovaj sedamnaestogodišnjak, naglašavajući da je takvo ponašanje uobičajeno u svim školama, a da nije siguran da li je pravi sagovornik za tu temu jer je, kako kaže, njegova škola „više muška“.
Netolerantni na različitosti
Upravo takve primere stereotipa o muškoj i ženskoj školi, odnosno muškom i ženskom zanimanju, Priručnik o prevenciji rodno zasnovanog nasilja definiše kao rodne predrasude i diskriminaciju. Postavlja se pitanje da li uopšte danas možemo govoriti o univerzalnoj „ženstvenosti“ i univerzalnoj „muškosti“.
U okviru Mašinsko-saobraćajne škole već nekoliko generacija postoji i Umetnička škola koju pohađaju deca izuzetno nadarena za slikanje, vajanje, konzervaciju, dizajn i drugo. Prema priči našeg sagovornika, drugačiji način oblačenja mladića koji pohađaju ovu školu i sama činjenica da su odabrali „manje muške“ vrste zanimanja, kako kaže, čini ih svakodnevnom metom ogovaranja.
– Lično smatram da nije u redu što ih većina u školi naziva „feminiziranim“, a još je gore što ima i nastavnika koji dele ovo mišljenje. Njihovo je pravo da imaju drugačiji pogled na svet i ipak mi se čini da ti momci ne obraćaju pažnju na komentare sa strane.
Na naše pitanje da li bi, u školi ili van nje, bio u društvu sa vršnjakom za kojeg se pretpostavlja da je homoseksualne orijentacije, odgovor ovog sedamnaestogodišnjaka je kategorički jasan:
– Nikada! Da me pogrešno ne razumete, nikoga ja ne diram i lično niko mi ne smeta jer sam tako vaspitan, ali sigurno bih naišao na osudu svojih drugova i više niko ne bi hteo da se druži sa mnom, iskren je ovaj mladić.
A kada je reč o druženju sa devojkama za koje postoje iste pretpostavke ili čije ponašanje i način oblačenja navode na takav zaključak među vršnjacima, situacija je, po rečima ovog srednjoškolca, potpuno drugačija.
– To se drugačije posmatra. Nije to isto.
Zašto je to tako, nismo dobili argumentovan odgovor. A na pitanje da li bi prihvatio devojku saigrača u školskom fudbalskom timu, dobili smo osmeh i upitan pogled pun iznenađenja, koji smo protumačili kao još jedno kategorično: „Nikada!“
Mehanizmi reagovanja
Sistem poznaje termin rodno zasnovanog nasilja ali ga koristi u okviru partnerskog, odnosno porodičnog nasilja.
– Kada govorimo o rodnom nasilju, govorimo o partnerskom nasilju, odnosno nasilju u porodici između partnera. A nasilje u školama se svrstava u vršnjačko nasilje. Kada škola obaveštava Centar za socijalni rad o slučaju vršnjačkog nasilja, pretpostavlja se da škola sumnja ili da ima saznanja da dete koje je počinilac ili žrtva nasilja potiče iz disfunkcionalne porodice. Kako je, prema Porodičnom zakonu, Centar za socijalni rad ustanova koja se bavi zaštitom porodice, mi se po tom osnovu uključujemo u problem u slučajevima iz svoje nadležnosti, kažu u Centru za socijalni rad u Čačku.
Naš sagovornik iz Mašinsko-saobraćajne škole kaže da nije čuo da je neko od učenika prijavio nadležnima u školi maltretiranje i provokacije po osnovu pola ili seksualne orijentacije i ponovo dodaje da se takvo ponašanje među vršnjacima ne shvata kao pretnja i oblik nasilja.
– Iskreno, nisam čuo da je neko prijavio bilo koji oblik nasilja jer, vođeni dosadašnjim iskustvom, znamo da će škola u retkim slučajevima preduzeti nešto povodom toga. Ukoliko bih video da neko maltretira osobu koju poznajem stao bih joj u zaštitu, čak bih se i fizički obračunao sa nasilnikom, ali ne bih prijavio nasilje jer mislim da nema efekta. Oni koji prave probleme obično prođu nekažnjeno, zaključuje iz iskustva ovaj srednjoškolac.
