AGROSAVETNIK, 04. mart 2018.

Kiseli kupus je sa svim svojim blagodetima, različitim načinima pripreme i obiljem vitamina neizostavan deo srpske trpeze u zimskom periodu. Malo je domaćinstava u Srbiji koja zimi nemaju barem kacu ili dve ukiseljenog kupusa koji domaćice tokom zime koriste za pripremanje raznih jela i salata, ali se poslednjih godina sve češće nalazi u prodaji kako na pijacama, tako i u trgovinskim radnjama. To je posebno zgodno za one koji nemaju uslove da kisele kupus, ili jednostavno za to nemaju vremena.

O procesu kiseljenja kupusa razgovarali smo sa Sonjom Gugović, nosiocem poljoprivrednog gazdinstva u Zablaću, osobom koja je brzi gradski život zamenila seoskim i rešila da se oproba upravo u proizvodnji kiselog kupusa. Njena želja je uvek bila da se ostvari na selu ali kako i sama kaže, u početku nije znala čime bi se bavila. Dugo je ispitivala teren, razgovarala sa mnogim poljoprivrednicima šta bi to bilo isplativo i izabrala je Zablaće kao selo sa plodnom zemljom u kome je i veliki broj mladih ljudi koji se uspešno bave poljoprivredom. S obzirom da  svež kupus nema neku visoku cenu, kiseli pak drži mnogo veću pa se Sonja odlučila da se oproba u tom poslu.

Od želje do realizacije ideje

– Kod mene je oduvek postojala velika želja da dođem na selo jer volim prirodu, tako da mi se to ostvarilo sada kada su deca odrasla. Pre dve godine smo krenuli sa izgradnjom objekta i počeli sa realizacijom posla. Još od 1992. smo privrednici, pravimo plastične ambalaže, tako da imamo dosta prijatelja u Zablaću zahvaljujući kojima se i razvila ova ideja da počnem da se bavim kiseljenjem kupusa. Sirovina u smislu svežeg kupusa je vrlo jeftina, i mislim da tu i ne može nešto posebno da se zaradi, tako da sam došla na ideju da se taj kupus ukiseli, da se pakuje i proda na tržištu gde se može dobiti i neka dodatna vrednost i lepo rasporediti na celu porodicu.

Sonja je želela da kupus koji kiseli bude dobrog kvaliteta, tako da je u prvoj godini kada je krenula da realizuje svoju ideju ispitivala tržište.

– U prvoj godini rada sam pokušavala da dobijem kupus najboljeg kvaliteta, nije bilo nekog posebnog interesovanja u smislu prodaje, ali sam se pojavljivala na tržištu, dogovarala sa ljudima i pokazivala  šta sam dobila od svojih proizvoda. Sa ozbiljnom proizvodnjom sam krenula u avgustu prošle godine i prezadovoljna sam rezultatima. Ovo je veoma zahtevan fizički posao, a pored moje porodice, dosta su mi pomogle i prijateljice, tako da slobodno mogu reći da su posao iznele uglavnom žene.

Sonja na svom gazdinstvu još uvek nema zasade kupusa, ali joj je to primarni cilj u narednom periodu, kako bi tokom cele godine mogla da proizvodi kiseli kupus.

– Za sad nemam svoje zasade. Pokušala sam da vidim kako će to da funkcioniše, proizvela sam malo kupusa i mogu reći da nisam loše prošla. Međutim, da bi se ozbiljno radila ta primarna proizvodnja kupusa, neophodna je oprema. Ukoliko se budem usudila da radim primarnu poljoprivrednu proizvodnju, onda će biti neophodno da zaposlim radnike koji će tu raditi tokom cele godine. Naravno, moramo nabaviti i hladnjaču kako bi svež i kiseli kupus odlagali tokom toplih dana da bi se održao njihov kvalitet.

Nesebična pomoć ostalih proizvođača kupusa od kojih je mnogo toga naučila o poslu o kome gotovo da ništa nije znala, bila je našoj sagovornici od velike koristi.

– Ono što sam posebno htela da naglasim jeste da u čačanskom kraju postoji dosta velikih kupusara i svi oni su mi nesebično pomagali svojim savetima. Posebno bih izdvojila Aleksu Spasojevića  koji mi je nesebično predočio sve probleme i uputio me na pravi način kako da kiselim kupus koji će biti odličnog kvaliteta. Bio je opširan i veoma detaljan tako da, praktično, nisam imala problem u tom tehnološkom smislu.

U planu za sledeću godinu je uvođenje još jednog ciklusa kiseljenja i proizvodnja oko 150 tona kiselog kupusa.

– Što se tiče kaca, one su betonske, ukopane tri metra dubine u zemlju i zadržavaju sve prirodne uslove kiseljenja. Postoji mogućnost da se grejanjem sistema ubrza proces kiseljenja, ali ja to još uvek ne radim s obzirom na to da sam početnik, mogu da pogrešim i da ne dobijem kupus onakvog kvaliteta kakav želim. Planiram da naredne godine proširim posao za još jedan ciklus kiseljenja, tako da na nivou godine proizvedem oko 150 tona kiselog kupusa, a za dalje ću videti.

Kiseli kupus sa Sonjinog gazdinstva za sada svoje mesto pronalazi na rafovima trgovinskih radnji u Čačku, Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prema njenim rečima, soritrani list kiselog kupusa postaje „vip” proizvod na tim tržištima, naročito koristan onima koji ga koriste za pripremanje sarme za koju znamo da je nezaobilazan deo srpske trpeze u zimskom periodu. Postoji mogućnost da će se zablaćski kupus naći na rafovima veletrogivna i van Srbije. Slovenija je jedna od zemalja koja je zainteresovana za kiseli kupus iz našeg kraja, kaže naša sagovornica i dodaje da Slovenci najviše konzumiraju ribanac. Međutim, tu za sada problem predstavlja bio-sertifikat.

Slovenci zainteresovani za ribanac

– Bilo je interesovanja iz inostranstva, posebno bih istakla interesovanje jednog lanca prodavnica iz Francuske, kojima sam  poslala uzorke, međutim, količine koje oni traže ja za sad ne mogu da ispoštujem. Takođe, bilo je interesovanja i iz Slovenije. Oni u ishrani uglavnom koriste ribanac, retko kad glavicu i list, tako da bi taj deo posla u bliskoj budućnosti mogao da se realizuje. Jedini problem je što oni traže bio-sertifikat koji se bazira na organskoj proizvodnji, što bih ja mogla i da potvrdim jer kada se sa kooperantima dogovaram o proizvodnji kupusa, naglasim im da ga ne tretiraju hemijski ukoliko to ne moraju. Kupus koji dobijam od njih zaštićen je sredstvima koja su priznata u Evropskoj uniji.

Proširenje kapaciteta otvara mogućnost za nova radna mesta

Sonja još uvek nije koristila subvencije države. Prošle godine je sa svojim biznis-planom konkurisala kod Regionalne razvojne agencije iz Kraljeva i još uvek čeka odgovor Razvojne agencije Srbije.

– Za sad nisam koristila subvencije. Prošle godine je Razvojna agencija Srbije raspisala konkurs za dodelu sredstava kod koje sam konkurisala sa svojim biznis-planom koji se Kraljevčanima dopao. Još uvek se odlučuje na nivou Razvojne agencije Srbije ko će dobiti ta sredstva koja, moram reći, uopšte nisu beznačajna. Ja bih to svakako iskoristila za izgradnju novih kaca i na taj način proširila svoje kapacitete.

Sonja Gugović zaključuje da je veoma zadovoljna onim što je ostvarila ove zimske sezone koja je već pri kraju, a od naredne očekuje još bolje rezultate.