AGROSAVETNIK 06. avgust 2017.

AGROSAVETNIK 06. avgust 2017.

Cena kukuruza skočila sa 18 na 23 dinara od početka godine; Moguće poskupljenje kabaste stočne hrane; Zbog ranog prolećnog mraza i grada smanjen rod šljive; Savet stručnjaka: Smanjiti razmake među sadnicama

0

Period bez padavina i sa izuzetno visokim temperaturama nepovoljno utiče na povrtarske, ratarske i voćne kulture, a poljoprivredni stručnjaci su saglasni da će ovo leto veoma negativno uticati na prinose, ali i na cene poljoprivrednih proizvoda.

Prema podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, suša je već počela da utiče ne samo na cene nego i na ponudu stočne hrane. Biljanja Janjić, savetodavac za agroekonomiju iz ove službe, naglašava da će ta situacija uticati i na cenu stoke, ali i ostalih proizvoda.

Cena kukuruza je skočila, na početku godine je bila oko 18 dinara, a sada je 23 dinara. Kukuruz je naročito pretrpeo štetu u drugoj polovini jula kada dolazi do formiranja klipa, a tada je bila najveća suša. Delimično je porasla i cena pšenice, a očekuje se da će zbog suše doći i do promene cene soje. Sve to dovodi do toga da poskupi stočna hrana, a samim tim i stoka.

Postoji mogućnost poskupljenja kabaste stočne hrane

S obzirom na to da ove godine nije bilo drugog ili trećeg košenja trave i deteline, odnosno kabaste stočne hrane, veoma brzo se može očekivati i prvo poskupljenje.

U ovom trenutku imamo podatke da je cena bale sena 100 dinara, a cena lucerke se kreće od 150 do 180 dinara, ali može doći do poskupljenja kabaste stočne hrane. Moj savet za poljoprivredne proizvođače je da se ukupna proizvodnja na poljoprivrednim gazdinstvima bolje planira zbog klimatskih promena, odnosno zbog suše. Poljoprivredni proizvođači bi trebalo da koriste sisteme za navodnjavanja prilikom uzgajanja kukuruza.

Zbog ranog prolećnog mraza i grada smanjen rod šljive

Berba i otkup šljive, naročito ranih sorti je u toku, ali je rod varirajući, kaže Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku.

Berba i otkup šljive su u punom jeku, pogotovo se to odnosi na rane sorte. Moramo napomenuti da je rod šljive varirajući za ovu godinu. On je uslovljen pojavama poznih prolećnih mrazeva i grada. Mraz je znatno oštetio rod šljiva, ponajviše u ariljskom kraju, ali i u dobrom delu dragačevskog kraja. Na višim nadmorskim visinama prinosi su znatno umanjeni, a postoje i zasadi gde proizvođači nemaju šljive ni za jelo.

Proizvođači se češće odlučuju za preradu šljive u rakiju

Cena stenlejke još nije utvrđena, ali Tanasković kaže da će se po procenama kretati oko 25 dinara za industrijsku, odnosno 35 za stonu potrošnju.

U poslednje dve godine proizvođači su uglavnom plasirali svoje plodove u svežem stanju, ali zbog zadovoljavajućih uslova u preradi voćnih rakija i plasmanu alkoholnih pića, mnogi se sada odlučuju da svoje šljive prerade. Za to je, kod nas, više zaslužna tradicija nego sama isplativost proizvodnje, ali mnoga domaćinstva imaju svoje preradne kapacitete, pa se odlučuju za to.

Savet stručnjaka: Smanjiti razmake među sadnicama

Tanasković kaže i da se na terenu sve češće sreću novi, savremeni zasadi šljiva, ali da nam je, u cilju boljeg uzgoja i plasmana ovog voća, ipak potrebno još mnogo rada na edukaciji i standardizaciji.

Ono što se zapaža u poslednje vreme, a i preporučuje voćarima, jeste da se intenzivno smanjuju razmaci sadnje. Time se i povećava broj biljaka po jedinici površine. Klimatski uslovi nas sve više uslovljavaju da se u zasade uvode sistemi za navodnjavanje, pogotovo kod sorti sa nešto kasnijim sazrevanjem. Ove promene uzrokovane su brzim rastom tražnje tih sorti na tržištu. Takođe, treba reći da je izvoz suve šljive opadajući iz godine u godinu i veoma varijabilan. On je ispod svake naše mogućnosti i kapaciteta koje posedujemo.

Proizvođači zadovoljni prinosom maline i kupine, ali ne i cenom

Najzastupljenije sorte kupine kod nas su čačanska i loh nes. Što se tiče maline, sorte koje sada dominiraju su polka i polana čija će berba trajati do oktobra ili novembra. Za sada, proizvođači su zadovoljni prinosima i time kakva je bila godina, ali svakako prinosi moraju biti mnogo veći budući da sama intenzivnost proizvodnje to nalaže za ove vrste, kaže Tanasković.

Lucerku treba sejati krajem leta

Iako postoje dva termina za setvu lucerke kao jedne od najvažnijih krmnih kultura, u proleće i u leto, naši poljoprivredni proizvođači se uglavnom odlučuju za prolećnu setvu. Ipak, Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne i stručne službe, preporučuje da se lucerka seje kasno u leto.

–  Naša preporuka je da bi trebalo lucerku sejati kasno u leto. Tom letnjom setvom omogućava se lucerki da tokom jeseni ojača, da se ukoreni i da skupi dovoljno hranljivih rezervnih materija da bi izdržala zimu. Mada, ta letnja setva ima i negativne posledice. Septembarska suša koju smo imali prethodnih nekoliko godina stvara problem za samo nicanje ove biljke, zbog čega treba izvršiti navodnjavanje.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR