Bez upotrebe pesticida u modernom načinu obrade zemljišta i poremećenim klimatskim uslovima današnja savremena poljoprivreda je gotovo neodrživa. Snežana Tanasković, vanredni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, kaže da je od polovine prošlog veka poljoprivredna proizvodnja bazirana na mono-polju i da je uglavnom reč o površinama na kojima se gaji jedna ista biljna kultura.
Te poljoprivredne površine su samim tim izložene određenim grupama štetnih organizama što samo po sebi povlači i veću upotrebu pesticida. Na taj način narušava se prirodni ekosistem, kaže Snežana Tanasković i dodaje da se pesticidi primenjuju i u organskoj proizvodnji, ali objašnjava da se radi o takozvanim dozvoljenim listama hemijskih preparata.
Nepravilna upotreba pesticida rezultat nedovoljne informisanosti
– Pesticidi predstavljaju grupu selektivno toksičnih hemijskih jedinjenja koja se koriste u suzbijanju štetnih insekata, uzročnika biljnih bolesti, ali i vektora oboljenja biljaka, životinja i ljudi. Koristimo ih u svim oblastima našeg života. Moram reći da nije tačno da se u organskoj proizvodnji pesticidi ne primenjuju, već se koriste oni koji se nalaze na dozvoljenim listama hemijskih preparata. Bez pesticida, poljoprivredna proizvodnja je danas nezamisliva i tako je u celom svetu.
Prekomerna upotreba pesticida ima negativne posledice, a Tanasković kaže da je njihova nepravilna upotreba rezultat nedovoljne informisanosti poljoprivrednika.
Prema njenim rečima, iako postoje službe koje prate pojavu štetnih organizama i te informacije objavljuju na svojim portalima, one iz nekog razloga ne stižu do krajnjeg korisnika. Sve se to na kraju negativno odražava na kvalitet proizvoda i dobit proizvođača.
– Nijedna godina, posmatrajući unazad najmanje njih pet, u vegetacijskom smislu nije ista, pa zbog toga ni primena pesticida se ne može kopirati. To je jedan od osnovnih razloga prekomerne upotrebe, a drugi je što u tim nepravilnim upotrebama, u smislu vremenske odrednice primene pesticida, imate smanjenu efikasnost ili apsolutni izostanak efikasnosti koji uzrokuje ponovnu aplikaciju. Na taj način količina pesticida u primeni drastično raste, a sa druge strane imamo poskupljenje poljoprivredne proizvodnje jer primena pesticida ne znači samo kupovinu preparata, već i tankanje vode, pripremu pesticida, angažovanje čoveka i potrošnju nafte kao pogonskog goriva.
Zakonska regulativa u ovoj oblasti postoji od 2009. godine, ali se ne primenjuje u potpunosti, kaže naša sagovornica. Pre svega ne postoji kontrola prodaje pesticida koja se odnosi na dozvoljenu količinu, što dovodi do nepravilnog i prekomernog korišćenja.
Potrebna je neprekidna edukacija u primeni pesticida
Međutim, to nije jedini problem, navodi Snežana Tanasković, i naglašava da je neophodno neprekidno usavršavanje kako stručnjaka u ovoj oblasti, tako i poljoprivrednika.
– Kad proizvođač ima problem u njivi, on dolazi u poljoprivrednu apoteku i objašnjava šta se dešava u polju, ali onaj ko ga sluša ne prepoznaje u čemu je problem. Ne može ni prepoznati jer nije ništa o tome čudo dok je studirao, a i mi smo naviknuti da završetkom obrazovanja zaključavamo naša znanja. Onaj ko je u ovoj oblasti, mora se usavršavati svakim danom jer je ovo jako dinamična i promenljiva oblast.
Pored toga, još jedan problem predstavlja ambalaža u kojoj se prodaju preparati koji se koriste kao zaštitna sredstva u poljoprivredi, jer je u Srbiji izostalo pravilno klasifikovanje tog materijala i još uvek nije zaživelo pravilno prikupljanje i odlaganje tog ambalažnog otpada koji predstavlja opasan otpad.
– Naša struka je 2013. godine pokrenula pilot projekat i na malom prostoru prikupljeno je oko 4,5 tone praznog ambalažnog otpada. Dakle, moguće je, samo treba organizovati prostor i proizvođače, a ono što definitivno nedostaje jesu edukacije.
Biopesticidi nepopularni kod poljoprivrednika
Sintetički hemijski preparati se mogu izbeći upotrebom biopesticida. Međutim, oni nisu naišli na dobar odziv kod poljoprivrednika, jer imaju sporije delovanje od sintetičkih pesticida.
– Biopesticidi, bez obzira koliko bili ekološki bezbedni i podobni, nisu popularni kod proizvođača jer oni imaju ružnu naviku da efikasnost primenjenih pesticida mere tako što tretiraju radnu površinu, i kada izađu iz nje hoće da vide čist usev. To praktično znači da očekuju visoke inicijalne toksičnosti od primenjivanih sredstava.
Neophodna provera tehničke ispravnosti uređaja za prskanje
Snežana Tanasković savetuje poljoprivrednicima da pre tretiranja provere tehničku ispravnost uređaja kojima vrše prskanje poljoprivrednih kultura.
– Prva stvar koju bi trebalo da znaju jeste da pri prvoj aplikaciji 40 odsto tečnosti koju nose u prskalicama završava na površini zemljišta. U narednom periodu, od 7 ili 14 dana, kao posledica delovanja sunčeve svetlosti ili posledica ispiranja zbog rose ili kiše, na zemljištu će završiti oko 90 odsto. Zato je vrlo važno da obave kvalitetne tretmane, a oni podrazumevaju tehničku ispravnost svih dizni koje imaju na svojim prskalicama, zamagljivačima ili orošivačima.
Martovski sneg popravio rezerve vode u zemljištu
Blaga zima sa neujednačenim i malim količinama padavina dovela je do toga da je poljoprivredno zemljište bilo nedovoljno natopljeno vodom, što je kasnije moglo negativno da se odrazi na rast i razvoj biljaka. Međutim, Nenad Nešović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kraljevu, kaže da je martovski sneg popravio rezerve vode u zemljištu, ali je sa druge strane odložio određene poljoprivredne radove, pre svega setvu jarih kultura, kao i sadnju pojedinih povrtarskih kultura.
– Vlažnost zemljišta je još uvek velika i ona nije omogućila čak ni setvu povrtarskih kultura na otvorenom, najviše mislim na sadnju krompira. Prema mojim informacijama, na razdaljini između Čačka i Kraljeva posađeno je vrlo malo krompira. Lepi dani će verovatno usloviti na to da se zemljište isuši i da povrtari što pre pristupe sadnji krompira, a potom i ostalih biljnih vrsta.
S obzirom na to da je malo jarih biljnih vrsta posejano, to će morati da se nadoknadi setvom kasnijih jarih kultura kaže Nešović.
Oscilacije u temperaturama povećale opasnost od pojave patogena
Nestabilne vremenske prilike, pre svega oscilacije u temperaturama, uticale su i na radove u voćnjacima, kao i na povećanu opasnost od pojave patogena i raznih bolesti, zbog čega naš sagovornik savetuje voćarima da prate prognozno-izveštajnu službu Ministarstva poljoprivrede kako bi na vreme izvršili hemijsko tretiranje.
– U budućem periodu treba povesti računa o tome da se prate potencijali patogena, odnosno štetočina i bolesti, i da se uz pomoć prognozno-izveštajne službe Ministarstva poljoprivrede vodi računa o primeni određenih hemijskih sredstava kako bi se taj insekticidni potencijal smanjio na najmanju moguću meru.
Prognozno-izveštajna služba Ministarstva poljoprivede, odnosno Uprave za zaštitu bilja, pokriva teritoriju cele Srbije. Svi poljoprivrednici koji su zainteresovani za ovu uslugu mogu se javiti nadležnoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi i upisati se u Registar poljoprivrednih proizvođača koji primaju poruke na osnovu kojih će precizno biti obavešteni o vremenu, dozi i izboru preparata kada su u pitanju tretmani protiv biljnih bolesti i štetočina, kaže naš sagovornik.
S obzirom na to da je u martu bilo više padavina nego tokom zime, i da se na pojedinim parcelama voda zadržavala i duže vremena, pitali smo našeg sagovornika kakva je situacija sa ozimim usevima i da li ima potrebe za presejavanjem.
– Bilo je dosta vode i vlage, ali nismo zabeležili vodoležaje u nekoj većoj meri, koji bi doveli do toga da biljke uginu. Poljoprivrednici koji nisu obavili prihranu ozimih strinina, treba to da urade čim vreme dozvoli. Primena uree kao najkoncetrovanijeg azotnog đubriva nije opravdana jer je potrebno dugo vremena da se razloži zbog sadržaja azota, tako da preporučujemo primenu ANA ili KANA. Vrlo brzo će se ući u period kada treba štititi ozime strnine od korova i bolesti, pa i o tome treba voditi računa. Preporuka je da se prate agro upozorenja.
