AGROSAVETNIK, 09. jul 2017.

AGROSAVETNIK, 09. jul 2017.

Vremenske neprilike nepovoljno uticale na neke biljne vrste i na pčele; Regresiranje osiguranja useva i plodova

0

S obzirom na to da su drugu polovinu juna obeležile ekstremno visoke temperature vazduha, razgovarali smo sa Milanom Damljanovićem, savetodavcem za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, o tome kako su biljke u našem kraju podnele vrućinu i kako će se to odraziti ili se već odrazilo na prinos.

– One kulture koje su bile u zalivnom sistemu su prošle bolje, ali one kulture koje se nisu mogle zaštititi većom količinom vlage i vode ostvarile su manje prinose i imale manji kvalitet. To se najbolje može videti na malini i kajsiji koje su ostale suve. Takođe, očekivano je i smanjenje prinosa krompira. Sva sreća pa smo imali zahlađenje i malo padavina, što je u poslednjem trenutku spasilo neke biljne vrste. Što se tiče žitarica, kukuruz je u dosta dobrom stanju, ali smo zadovoljni i prinosom pšenice i ječma. Žetva ječma je već počela i prvi rezultati su dosta pozitivni, kaže Damljanović.

Vremenske neprilike loše uticale i na pčele

Razne vremenske nepogode nisu nepovoljno uticale samo na ratarske, povrtarske i voćarske kulture, nego i na pčelarstvo. Dušan Kukić, zamenik predsednika Udruženja pčelara Čačak, ocenjuje da se u poslednjih šest godina teško mogu izdvojiti dve koje su bile dobre za ovu granu poljoprivrede.

– Godina je počela vrlo loše, bili su mrazevi, palo je dosta kiše, bagrem je stradao, tako da pčele nisu imale dovoljno hrane. Jedino oni pčelari koji sele svoje pčele na više paša, možda prođu bolje. Dešavalo se i da uginu celi pčelinjaci jer nisu bili pripremljeni kako treba. Što se tiče odgovarajuće pripreme pčela tokom zime, ona podrazumeva da se obezbedi dovoljno hrane za njih, da se ta hrana dobro rasporedi, da se pčelinjaci oslobode od krpelja. Ukoliko se to ne uradi, pčelari nemaju čemu da se nadaju, kaže Kukić.

Uspostavljena saradnja pčelara i voćara

Pčelari su se često žalili na voćare uz obrazloženje da pčelama smetaju hemikalije kojima se prska voće, ali se, kaže Kukić, situacija na tom planu znatno popravila.

– U poslednje vreme je saradnja uspostavljena jer su voćari videli da imaju korist od pčela. Ukoliko pčela ne opraši voće, biće negde od 40 do 70 odsto manje roda, a ukoliko ne opraši malinu, ona gubi na kvalitetu i boji, navodi Kukić.

Razlika između prirodnog i industrijskog meda

– Vrlo je teško razlikovati prirodni od industrijskog meda, to mogu samo profesionalci. I najiskusniji pčelari će teško da naprave razliku. Kvalitet ta dva meda je približan. Bagremov med je svetlo plavičaste boje i on se kristališe nakon godinu dana, a kada se med kristališe znači da je sigurno čist i prirodan. Njegova dekristalizacija se vrši na 40 stepeni u mlakoj vodi i on tad dolazi u prvobitno stanje. Med treba kupiti kod pčelara kojeg poznajete i za kojeg ste sigurni da radi kako treba, objašnjava Dušan Kukić.

Regresiranje osiguranja useva i plodova

Ministarstvo poljoprivrede Srbije će i ove godine subvencionisati regres za premiju osiguranja useva, plodova i životinja, najavio je Radovan Ševarlić, savetodavac za agro-ekonomiju čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

– Ovi zahtevi se kao i prethodnih godina podnose Upravi za trezor i to do 31. oktobra. Pored zahteva je neophodno dostaviti i overene kopije polisa osiguranja i potvrde o izvršenom plaćanju ukupne premije osiguranja. Uslovi su isti kao i prethodnih godina.

Ševarlić podseća poljoprivredne proizvođače da se do 30. septembra podnose zahtevi za regres za mineralno đubrivo, takođe Upravi za trezor.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR