Uzgoj industrijske konoplje nekada je u našoj zemlji bio veoma zastupljen, ali je u poslednjih nekoliko decenija ova biljka bezmalo iskorenjena. Ipak, poslednjih par godina proizvodnja konoplje se vraća u Srbiju.
Iako je konoplja u ovom trenutku zasejana na svega 10 odsto ukupnih obradivih površina, naša današnja sagovornica veruje da je pred industrijskom konopljom u našoj zemlji svetla budućnost. Dr Maja Timotijević je predsednica Udruženja „Konoplja“ i direktorka istoimene Poljoprivredne zadruge i tvrdi da uzgoj konoplje kod nas već tri godine ima trend rasta.
– Konoplji ne odgovara teško i glinovito zemljište, a osim toga ona nema posebne zahteve. Važno je da se tokom jeseni uradi duboko oranje zemljišta, da se nađubri, kao i da se zemljište dobro poravna pred setvu zbog toga što je seme izuzetno sitno i ako ne bude posejano kako treba, biće problema sa nicanjem. Takođe je važno da biljka dobije dovoljno hrane. S obzirom na to da ona za 4 meseca izraste 2 do 3 metra, treba joj velika količina hrane koja mora da bude lako dostupna.
Kad se seje konoplja
Konoplju je najbolje zasejati od polovine aprila do polovine maja, kaže naša sagovornica i dodaje da ne treba žuriti jer nije stvar u datumima, već u tome da zemlja bude dovoljno topla i vlažna kako bi biljka mogla brzo da niče. Što se tiče đubriva, dr Timotijević smatra da je najbolje koristiti stajsko.
– Najbolje je koristiti stajnjak, međutim, u našoj zemlji ga ima sve manje jer imamo i sve manje stoke. Svima koji žele da se bave uzgojem konoplje, preporučujem da urade analizu zemljišta i da se na osnovu toga utvrdi vrsta i količina đubriva koju treba koristiti.
Prema rečima dr Timotijević, konoplja je u bivšoj Jugoslaviji bila veoma dominantna biljka, a najviše se gajila u Vojvodini. Sada postoji problem sa nabavkom semena jer ga nema u dovoljnim količinama.
– Što se tiče semena, to je problem svake godine jer ga nema dovoljno. Svi oni koji bi želeli da seju konoplju, trebalo bi da o tome razmišljaju već krajem novembra. U ovom momentu u Srbiji možemo da sejemo samo dve sorte konoplje, dok je u Evropi dozvoljeno 46 sorti. Izbor nam je jako sužen, na raspolaganju su nam domaća sorta „Helena” koju je moguće kupiti u Institutu za ratarstvo u Novom Sadu, dok naša poljoprivredna zadruga uvozi francusko seme, pa naši članovi mogu da ga nabave na takav način. Kada bi neko hteo da stavi novu sortu na sortnu listu, bilo o kojoj vrsti biljke da se radi, prvo treba da plati različite takse, zatim da 2 godine seje i radi analize nove sorte, da bi tek nakon toga dobio sertifikat, ukoliko se utvrdi da ta biljka odgovara deklaraciji koja je na njoj. Naše udruženje je podnelo zahtev Ministarstvu da nam dozvoli proširenje sortne liste i prvi predlog je bio da postupimo kao Hrvatska. U toj zemlji je, dve godine pre ulaska u Evropsku uniju, dozvoljeno poljoprivrednim proizvođačima da seju sve sorte koje se nalaze na sortnoj listi Evropske unije. Ja zaista ne vidim razlog zašto i mi ne bi mogli to da radimo.
Konoplja je zahvalna za uzgajanje
Konoplja se ne tretira hemijskim sredstvima i jako je zahvalna za uzgajanje, kaže naša sagovornica. U zavisnosti od namene zbog koje se seje, koriste se različite agrotehničke mere.
– Kada posejete konoplju, već ste završili pola posla. Ona se ne tretira hemijskim sredstvima, ne prska se i sa njom nema posla sve do žetve. Brzo raste i ukoliko je setva urađena propisno, konoplja vrlo brzo zatvori prodor svetlosti do zemlje tako da nema korova. Za godinu dana uzgajanja, konoplja uništi sav korov na parceli. U zavisnosti od namene zbog koje se seje, pri njenom uzgajanju koriste se različite agrotehničke mere. Ukoliko se seje za stabljiku, baca se oko 50 kilograma semena po hektaru, a žetva se obavlja polovinom ili krajem avgusta. Ako se seje za zrno, baca se od 20 do 25 kilograma semena, na razmaku od 25 centimetara, a skida se polovinom septembra. Takođe, postoji mogućnost da se konoplja uzgaja zbog cveta, u tom slučaju se seje na razmaku od pola metra, a berba cveta se obavlja krajem avgusta.
Dr Timotijević kaže da svako ko želi da se bavi uzgojem konoplje mora da dobije dozvolu od Ministarstva poljoprivrede jer tako nalaže zakon.
– Za setvu konoplje je potrebno dobiti dozvolu od Ministarstva poljoprivrede. Svi članovi našeg udruženja dobijaju informacije o tome koju dokumentaciju treba da dostave, a onda Udruženje za sve članove pribavlja dozvole od Ministarstva. Te dozvole su neophodne jer su propisane zakonom. Kanabis sativa je industrijska konoplja, a kanabis indika je marihuana koja je nelegalna u Srbiji. Ove dve biljke se razlikuju u količini psihoaktivne supstance. Da bi svaki proizvođač bio siguran da seje onu konoplju koja je dozvoljena, mora da pribavi odgovarajuću dokumentaciju.
Lekoviti proizvodi od konoplje
Poljoprivredna zadruga „Konoplja” najviše plasira proizvode na domaćem tržištu i trenutno može da ponudi 10 proizvoda koji su napravljeni od te biljke.
– Najviše plasiramo na domaćem tržištu, ali imamo i kupce iz inostranstva. U ovom momentu proizvodimo 10 proizvoda, a to su: hladno ceđeno ulje iz semena konoplje, brašno od konoplje, proteine, tri vrste sapuna, dve vrste krema za lice, piling, masku i CBD ulje koje je napravljeno od cveta konoplje.
Dr Maja Timotijević kaže da ljudi u Srbiji jako malo znaju o uzgajanju konoplje, a da je među njima i dosta poljoprivrednih savetodavaca koji o ovoj biljci imaju predrasude.
– Konoplja jako dugo nije uzgajana na našem prostoru, tako da nije imao ko da govori o njoj i da edukuje ljude. Smatram da čak i savetodavci imaju mala znanja o uzgajanju ove biljke. Takođe, javljaju se i predrasude jer brojni savetodavci kada čuju da se radi o konoplji, savetuju poljoprivredne proizvođače da se time ne bave jer to nije legalno. Industrijska konoplja je legalna, nikada nije bila zabranjena ni u Jugoslaviji, ni u Srbiji. Činjenica je da je nestala sa naših polja, ali ne zato što je zabranjena, već zato što je bila takva politika. Kada smo osnovali naše Udruženje 2015. godine, u zemlji je bilo svega 60 hektara pod konopljom, ali su se te površine svake godine povećavale za 2, 3 ili 4 puta. Prošle godine je bilo oko 500 hektara površine pod konopljom. Smatram da je potrebno mnogo aktivnosti i edukacije kako bi uzgajanje ove biljke na našim prostorima ponovo postalo aktuelno.
