Чачански Институт за воћарство од свог оснивања ради на стварању нових сорти континенталних врста воћака које су најбоље прилагођене условима наше умерено континенталне климе. До недавно је било признато 17 сорти шљиве које су настале радом стручњака чачанског Института, а од децембра прошле године призната је још једна под називом Лана. Готово четири деценије је трајало испитивање како би ова сорта била призната, објашњава Светлана Пауновић, научни саветник Института за воћарство и један од оплемењивача и аутора сорте Лана.
– Захваљујући континуираном и вишедеценијском раду великог броја истраживача у Институту, до сада је било признато 17 и сада је ово 18-та сорта шљиве. Као предуслов том раду на стварању сорти било је неопходно створити најпре велику колекцију различитих сорти и подлога шљиве на чему је рађено одмах по оснивању Института, захваљујући великом раду и труду нашег првог директора Гавриловића, који је тада створио на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије највећу колекцију коштичавих врста воћака, а међу њима и шљиве. Тада је та колекција бројала више од 200 различитих сорти и подлога, што је био предуслов да се те сорте испитају, какве су њихове карактеристике, да ли могу да се гаје у нашим агроеколошким условима, а исто тако то је био вредан генетички материјал који је послужио за оплемењивачки рад у Институту за воћарство. Шљива Лана је настала планском хибридизацијом, коришћењем неких конвенционалних метода оплемењивања 70-их година прошлог века, укрштањем две сорте – Америчке Калифорнијска плава и Немачке Рут Герштетер. На оплемењивању селекције и испитивању свих сејанаца који су настали из ове родитељске комбинације, радили су истраживачи из различитих одељења Института за воћарство, а хибрид кога смо практично 40 година испитивали под ознаком 14/21 је ова садашња сорта Лана.
Тек после дугог низа година када су се научници чачанског Института уверили да хибрид даје одличне резултате и да заслужује да буде признат као нова сорта, 2011. године је пријављен Министарству пољопривреде. Међутим, у складу са законским регулативама, било је неопходно да се изврше испитивања и у њиховим огледним центрима где су били подигнути нови засади, а цео тај процес је трајао више година.
– Ми смо га испитивали са већим бројем других хибридних сејанаца на два локалитета. Један локалитет на територији Новог Пазара, други у Ћелијама. То су локалитети који су изабрани са различитим агроеколошким условима, али исто тако и различитим инфекционим притиском главних проузроковача обољења на шљиви. Ту смо испитивали најважније особине ових хибрида, квалитет плода, родност, отпорност на болести и штеточине, осетљивост на абиотичке факторе стреса. Дуги низ година су праћене ове карактеристике, да би смо тек онда када смо се ми уверили да овај хибрид даје одличне резултате и да је он елитни хибрид и да заслужује да буде признат за нову сорту, 2011. године смо га пријавили надлежном Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде за признавање за нову сорту. Али у складу са одговарајућом законском регулативом која прати признавање сорти, било је неопходно да се под окриљем Министарства у њиховим огледним центрима подигну нови засади, у којима ће овај хибрид са другим хибридима и са референтном сортом бити праћен. Огледни засади су подигнути 2012. године и на основу резултата вишегодишњег испитивања, карактеристика овог хибрида у односу на сорту стандард је тај да је Комисија за признавање сорти и подлога коштичавих врста воћака прихватила, односно донела одлуку да се хибрид 14/21 призна за нову сорту шљиве.
Лана припада раним сортама шљиве и намењена је првенствено за свежу употребу. Једна од њених најважнијих карактеристика је толеранција на вирус шарке, објаснила је наша саговорница.
– Она се одликује умерено бујним до бујним стаблом, крошња је ретка, уско пирамидалног облика и гране су добро обрасле родним дрветом. Према времену цветања она припада групи раних сорти, самобесплодна је и захтева сорте опрашивача у производним засадима. Нешто касније почиње да рађа када се калеми, рецимо на џенарици, као што је то овде био случај. Након тога рађа умерено и редовно. Оно што је веома важно у пољским условима не испољава симптоме који су карактеристични за проузроковаче најважнијих болести шљиве као што је пламењача и рђа шљиве, док се спорадично могу уочити симптоми карактеристични за трулеж плода. Још једна врло важна карактеристика ове сорте јесте да је са економског становишта, толерантна на веома раширени вирус шарке, односно она се може заразити, али испољава симптоме само на појединачним листовима. Нема симптома нити промена на плодовима што је врло важно јер практично нема економске штете. Плодови сазревају рано, током друге декаде јула и крупни су. Просечна, маса плода је од 80 до 90 грама, мада појединачни плодови могу превазилазити и 100 грама. Округластог су облика, симетричног, са јако израженим шавом. Основна боја покожице плода је љубичасто-плава, са благо израженим пепељком. Месо плода је жућкасто зелене боје, средње чврсто, сочно, слатко накиселог укуса и ароматично и садржи негде око 14,5% растворљивих сувих материја, 9,9% укупних шећера и 1,3% укупних киселина.
Ова сорта шљиве је раног времена сазревања, одличног квалитета плода и намењена је за употребу у свежем стању. Плодови убрани у фази технолошке зрелости остају дуго чврсти, одликују се добром транспортабилношћу и она се препоручује за гајење у погодним агроеколошким условима виноградске зоне. У циљу контроле бујности и у циљу ранијег ступања на род, препоручује се калемљење на слабије бујним подлогама. Сорте које су за сушење треба да садрже виши садржај растворљивих сувих материја од ове сорте, и оне су углавном каснијег времена зрења.
Наши агроеколошки услови погодоваће гајењу Лане, каже Светлана Пауновић. По њеним речима, након признавања сорте, у Институту се ради на производњи садница од којих ће се подићи матични засад за стандардни садни материјала, а касније ће се радити и на производњи сертификованог садног материјала.
– Западна Србија је један од региона који је погодан за воћарство и за гајење различитих врста воћака. У нашим агроеколошким условима гаје се и ове сорте које су рецимо 30% заступљене у нашој земљи и Чачанска Родна, Рана и Лепотица, тако да ће уз одговарајућу негу моћи да се гаји и Лана. Данашња законска регулатива је другачија у односу на оне које су важиле пре много година када је био другачији поступак оматичења стабала која се могу користити за производњу пупољака. Ми управо сада, када је сорта призната, радимо на производњи садница од којих ћемо подићи матичњак, најпре за производњу стандардног материјала, а паралелно са тим ће тећи и поступак сертификације, односно увођења ове сорте у сертификацију стварања базног материјала који је слободан од свих вируса који су познати. Тако да ће касније бити и производња сертификованог садног материјала.
Највећи број сорти шљиве је признат 1975. године, а оне су у свом имену носиле име нашег града и врло су цењене у многим европским земљама, каже Светлана Пауновић.
– Те године је признато пет сорти шљиве. То су Чачански шећер, Чачанска рана, Чачанска лепотица, Чачанска родна и Чачанска најбоља. Неке од ових шљива су цењене и ван Србије и гаје се на великим површинама. У Немачкој се сваке године оцењује која је то сорта која је најбоље прихваћена на тржишту и дужи низ година је то Чачанска лепотица. Касније 1985. године је призната Ваљевка, 1986. две сорте – Валерија и Јелица, па су онда после једне веће паузе 2004. године признате три сорте – Милдора, Тимочанка и Боранка, затим 2005. Крина, 2008. Златка и Позна плава, 2012. Нада, 2018. Петра и Дивна и 23. децембра прошле године призната је нова сорта којој смо у Институту одредили име Лана, које је прихваћено од стране Министарства пољопривреде.
Поједине сорте које су признате пре неколико деценија, нису имале отпорност да се одрже дужи низ година, али се већина и даље успешно гаји, каже наша саговорница која је аутор пет сорти шљиве међу којима је Нада.
– Чачански шећер, сорта настала 1975. године, нажалост није заживела, сличан случај је и са Јелицом која је створена 1986. године. Од сорти признатих 1975. године, најраширеније су Чачанска родна, Чачанска лепотица и Чачанска најбоља. За Чачанском раном постоји велика потражња при извозу свежих плодова, као што је случај и са Лепотицом и Најбољом. Чачанска рана се не одликује великом родношћу, али с обзиром на то да је веома рана сорта, цена надокнађује тај мањи род у односу на друге сорте. Ја сам такође аутор сорте Нада, а поред ње и Позне плаве, Златке, Крине и Милдоре. Нада је призната 2012. године и она је стварно и добила то име Нада јер је сорта која је врло квалитетна и од које се очекује да ће достићи неке од сорти као што су Родна и Лепотица.
Светлана Пауновић је подсетила да Чачанска родна има значајно место у прерађивачкој индустрији, а ту је и Чачанска лепотица која, иако погодна за свежу потрошњу, има добре резултате и у производњи ракије. Од новијих сорти, Нада се показала као добра сорта за сушење.
– Чачанска родна је одлична шљива и за ракију и за сушење, она јесте осетљива на шарку, али толико је родна да део плодова који опадну у време пуне зрелости, ако је стабло заражено шарком, практично је надокнађено том родношћу. Али квалитет плодова је негде најприближнији чувеној Пожегачи, тако да она има врло значајно место у прерађивачкој прехрамбеној индустрији. Од ње је одлична и ракија и сушена шљива. Нада се такође показала као одлична шљива за сушење, Чачанска Лепотица је, то сви знају, за свежу потрошњу, али и резултати показују да је и ракија од Чачанске Лепотице заиста одлична.
Од настанка Института створено је 46 сорти разних врста континенталних воћака. Али поред стварања нових сорти, један од важних сегмената рада чачанског Института јесте и испитивање страних сорти, како би се нашим воћарима дале стручне препоруке за њихово гајење, јер у данашње време они морају да прате и светске трендове у производњи воћа.
– Оно што је важно рећи јесте да је стварање нових сорти, не само шљиве него и других континенталних врста воћака, само један сегмент рада Института за воћарство, али исто тако је значајно испитивање страних сорти. Испитивањем њихових карактеристика у нашим агроеколошким условима можемо их препоручити за гајење, с обзиром на то да се код појединих врста воћака тај сортимент јако брзо мења, нарочито код трешње или брескве, тако да морамо имати резултате којима можемо да уверимо наше произвођаче да нека нова сорта која је створена у свету може да се гаји у нашим агроеколошким условима. Имајући у виду дуг јувенилни период ових дрвенастих воћака, односно период до њиховог ступања на род, све то захтева један стрпљиви, систематичан и континуирани рад. Морамо бити сигурни, јер након испитивања нових сорти које су створене у свету, а које су код нас интродуковане морају да прођу тај поступак испитивања да би смо их могли препоручити нашим произвођачима уз одговарајућу технологију гајења.
