AGROSAVETNIK, 1. mart 2020.

AGROSAVETNIK, 1. mart 2020.

Zahvaljujući kontinuiranom i višedecenijskom radu velikog broja istraživača u čačanskom Institutu za voćarstvo, do sada je bilo priznato 17 sorti šljive, a od skoro i jedna nova – Lana – namenjena prvenstveno za svežu upotrebu. Meso ploda je žućkasto-zelene boje, sočno, slatko-nakiselog ukusa i aromatično

0
Ilustracija

Čačanski Institut za voćarstvo od svog osnivanja radi na stvaranju novih sorti kontinentalnih vrsta voćaka koje su najbolje prilagođene uslovima naše umereno kontinentalne klime. Do nedavno je bilo priznato 17 sorti šljive koje su nastale radom stručnjaka čačanskog Instituta, a od decembra prošle godine priznata je još jedna pod nazivom Lana. Gotovo četiri decenije je trajalo ispitivanje kako bi ova sorta bila priznata, objašnjava Svetlana Paunović, naučni savetnik Instituta za voćarstvo i jedan od oplemenjivača i autora sorte Lana.

– Zahvaljujući kontinuiranom i višedecenijskom radu velikog broja istraživača u Institutu, do sada je bilo priznato 17 i sada je ovo 18-ta sorta šljive. Kao preduslov tom radu na stvaranju sorti bilo je neophodno stvoriti najpre veliku kolekciju različitih sorti i podloga šljive na čemu je rađeno odmah po osnivanju Instituta, zahvaljujući velikom radu i trudu našeg prvog direktora Gavrilovića, koji je tada stvorio na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije najveću kolekciju koštičavih vrsta voćaka, a među njima i šljive. Tada je ta kolekcija brojala više od 200 različitih sorti i podloga, što je bio preduslov da se te sorte ispitaju, kakve su njihove karakteristike, da li mogu da se gaje u našim agroekološkim uslovima, a isto tako to je bio vredan genetički materijal koji je poslužio za oplemenjivački rad u Institutu za voćarstvo. Šljiva Lana je nastala planskom hibridizacijom, korišćenjem nekih konvencionalnih metoda oplemenjivanja 70-ih godina prošlog veka, ukrštanjem dve sorte – Američke Kalifornijska plava i Nemačke Rut Geršteter. Na oplemenjivanju selekcije i ispitivanju svih sejanaca koji su nastali iz ove roditeljske kombinacije, radili su istraživači iz različitih odeljenja Instituta za voćarstvo, a hibrid koga smo praktično 40 godina ispitivali pod oznakom 14/21 je ova sadašnja sorta Lana.

Tek  posle dugog niza godina kada su se naučnici čačanskog Instituta uverili da hibrid daje odlične rezultate i da zaslužuje da bude priznat kao nova sorta, 2011. godine je prijavljen Ministarstvu poljoprivrede. Međutim, u skladu sa zakonskim regulativama, bilo je neophodno da se izvrše ispitivanja i u njihovim oglednim centrima gde su bili podignuti novi zasadi, a ceo taj proces je trajao više godina.

– Mi smo ga ispitivali sa većim brojem drugih hibridnih sejanaca na dva lokaliteta. Jedan lokalitet na teritoriji Novog Pazara, drugi u Ćelijama. To su lokaliteti koji su izabrani sa različitim agroekološkim uslovima, ali isto tako i različitim infekcionim pritiskom glavnih prouzrokovača oboljenja na šljivi. Tu smo ispitivali najvažnije osobine ovih hibrida, kvalitet ploda, rodnost, otpornost na bolesti i štetočine, osetljivost na abiotičke faktore stresa. Dugi niz godina su praćene ove karakteristike, da bi smo tek onda kada smo se mi uverili da ovaj hibrid daje odlične rezultate i da je on elitni hibrid i da zaslužuje da bude priznat za novu sortu, 2011. godine smo ga prijavili nadležnom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za priznavanje za novu sortu. Ali u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom koja prati priznavanje sorti, bilo je neophodno da se pod okriljem Ministarstva u njihovim oglednim centrima podignu novi zasadi, u kojima će ovaj hibrid sa drugim hibridima i sa referentnom sortom biti praćen.  Ogledni zasadi su podignuti 2012. godine i na osnovu rezultata višegodišnjeg ispitivanja, karakteristika ovog hibrida u odnosu na sortu standard je taj da je Komisija za priznavanje sorti i podloga koštičavih vrsta voćaka prihvatila, odnosno donela odluku da se hibrid 14/21 prizna za novu sortu šljive.

Lana pripada ranim sortama šljive i namenjena je prvenstveno za svežu upotrebu. Jedna od njenih najvažnijih karakteristika je tolerancija na virus šarke, objasnila je naša sagovornica.

– Ona se odlikuje umereno bujnim do bujnim stablom, krošnja je retka, usko piramidalnog oblika i grane su dobro obrasle rodnim drvetom. Prema vremenu cvetanja ona pripada grupi ranih sorti, samobesplodna je i zahteva sorte oprašivača u proizvodnim zasadima. Nešto kasnije počinje da rađa kada se kalemi, recimo na dženarici, kao što je to ovde bio slučaj. Nakon toga rađa umereno i redovno. Ono što je veoma važno u poljskim uslovima ne ispoljava simptome koji su karakteristični za prouzrokovače najvažnijih bolesti šljive kao što je plamenjača i rđa šljive, dok se sporadično mogu uočiti simptomi karakteristični za trulež ploda. Još jedna vrlo važna karakteristika ove sorte jeste da je sa ekonomskog stanovišta, tolerantna na veoma rašireni virus šarke, odnosno ona se može zaraziti, ali ispoljava simptome samo na pojedinačnim listovima. Nema simptoma niti promena na plodovima što je vrlo važno jer praktično nema ekonomske štete. Plodovi sazrevaju rano, tokom druge dekade jula i krupni su. Prosečna, masa ploda je od 80 do 90 grama, mada pojedinačni plodovi mogu prevazilaziti i 100 grama. Okruglastog su oblika, simetričnog, sa jako izraženim šavom. Osnovna boja pokožice ploda je ljubičasto-plava, sa blago izraženim pepeljkom. Meso ploda je žućkasto zelene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa i aromatično i sadrži negde oko 14,5% rastvorljivih suvih materija, 9,9% ukupnih šećera i 1,3% ukupnih kiselina.

Ova sorta šljive je ranog vremena sazrevanja, odličnog kvaliteta ploda i namenjena je za upotrebu u svežem stanju. Plodovi ubrani u fazi tehnološke zrelosti ostaju dugo čvrsti, odlikuju se dobrom transportabilnošću i ona se preporučuje za gajenje u pogodnim agroekološkim uslovima vinogradske zone. U cilju kontrole bujnosti i u cilju ranijeg stupanja na rod, preporučuje se kalemljenje na slabije bujnim podlogama. Sorte koje su za sušenje treba da sadrže viši sadržaj rastvorljivih suvih materija od ove sorte, i one su uglavnom kasnijeg vremena zrenja.

Naši agroekološki uslovi pogodovaće gajenju Lane, kaže Svetlana Paunović. Po njenim rečima, nakon priznavanja sorte, u Institutu se radi na proizvodnji sadnica od kojih će se podići matični zasad za standardni sadni materijala, a kasnije će se raditi i na proizvodnji sertifikovanog sadnog materijala.

– Zapadna Srbija je jedan od regiona koji je pogodan za voćarstvo i za gajenje različitih vrsta voćaka. U našim agroekološkim uslovima gaje se i ove sorte koje su recimo 30% zastupljene u našoj zemlji i Čačanska RodnaRana Lepotica, tako da će uz odgovarajuću negu moći da se gaji i Lana. Današnja zakonska regulativa je drugačija u odnosu na one koje su važile pre mnogo godina kada je bio drugačiji postupak omatičenja stabala koja se mogu koristiti za proizvodnju pupoljaka. Mi upravo sada, kada je sorta priznata, radimo na proizvodnji sadnica od kojih ćemo podići matičnjak, najpre za proizvodnju standardnog materijala, a paralelno sa tim će teći i postupak sertifikacije, odnosno uvođenja ove sorte u sertifikaciju stvaranja baznog materijala koji je slobodan od svih virusa koji su poznati. Tako da će kasnije biti i proizvodnja sertifikovanog sadnog materijala.

Najveći broj sorti šljive je priznat 1975. godine, a one su u svom imenu nosile ime našeg grada i vrlo su cenjene u mnogim evropskim zemljama, kaže Svetlana Paunović.

– Te godine je priznato pet sorti šljive. To su Čačanski šećer, Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna i Čačanska najbolja. Neke od ovih šljiva su cenjene i van Srbije i gaje se na velikim površinama. U Nemačkoj se svake godine ocenjuje koja je to sorta koja je najbolje prihvaćena na tržištu i duži niz godina je to Čačanska lepotica. Kasnije 1985. godine je priznata  Valjevka, 1986. dve sorte – Valerija i Jelica, pa su onda posle jedne veće pauze 2004. godine priznate tri sorte – Mildora, Timočanka i Boranka, zatim 2005. Krina, 2008. Zlatka i Pozna plava, 2012. Nada, 2018. Petra i Divna i 23. decembra prošle godine priznata je nova sorta kojoj smo u Institutu odredili ime Lana, koje je prihvaćeno od strane Ministarstva poljoprivrede.

Pojedine sorte koje su priznate pre nekoliko decenija, nisu imale otpornost da se održe duži niz godina, ali se većina i dalje uspešno gaji, kaže naša sagovornica koja je autor pet sorti šljive među kojima je Nada.

Čačanski šećer, sorta nastala 1975. godine, nažalost nije zaživela, sličan slučaj je i sa Jelicom koja je stvorena 1986. godine. Od sorti priznatih 1975. godine, najraširenije su Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Čačanska najbolja. Za Čačanskom ranom postoji velika potražnja pri izvozu svežih plodova, kao što je slučaj i sa Lepoticom i  Najboljom. Čačanska rana se ne odlikuje velikom rodnošću, ali s obzirom na to da je  veoma rana sorta, cena nadoknađuje taj manji rod u odnosu na druge sorte. Ja sam takođe autor sorte Nada, a pored nje i Pozne plave, Zlatke, Krine i Mildore. Nada je priznata 2012. godine i ona je stvarno i dobila to ime Nada jer je sorta koja je vrlo kvalitetna i od koje se očekuje da će dostići neke od sorti kao što su Rodna i Lepotica.

Svetlana Paunović je podsetila da Čačanska rodna ima značajno mesto u prerađivačkoj industriji, a tu je i Čačanska lepotica koja, iako pogodna za svežu potrošnju, ima dobre rezultate i u proizvodnji rakije. Od novijih sorti, Nada se pokazala kao dobra sorta za sušenje.

Čačanska rodna je odlična šljiva i za rakiju i za sušenje, ona jeste osetljiva na šarku, ali toliko je rodna da deo plodova koji opadnu u vreme pune zrelosti, ako je stablo zaraženo šarkom, praktično je nadoknađeno tom rodnošću. Ali kvalitet plodova je  negde najpribližniji čuvenoj Požegači, tako da ona ima vrlo značajno mesto u prerađivačkoj prehrambenoj industriji. Od nje je odlična i rakija i sušena šljiva. Nada se takođe pokazala kao odlična šljiva za sušenje, Čačanska Lepotica je, to svi znaju, za svežu potrošnju, ali i rezultati pokazuju da je i rakija od Čačanske Lepotice zaista odlična.

Od nastanka Instituta stvoreno je 46 sorti raznih vrsta kontinentalnih voćaka. Ali pored stvaranja novih sorti, jedan od važnih segmenata rada čačanskog Instituta jeste i ispitivanje stranih sorti, kako bi se našim voćarima dale stručne preporuke za njihovo gajenje, jer u današnje vreme oni moraju da prate i svetske trendove u proizvodnji voća.

– Ono što je važno reći jeste da je stvaranje novih sorti, ne samo šljive nego i drugih kontinentalnih vrsta voćaka, samo jedan segment rada Instituta za voćarstvo, ali isto tako je značajno  ispitivanje stranih sorti. Ispitivanjem njihovih karakteristika u našim agroekološkim uslovima možemo ih preporučiti za gajenje, s obzirom na to da se kod pojedinih vrsta voćaka taj sortiment jako brzo menja, naročito kod trešnje ili breskve, tako da moramo imati rezultate kojima možemo da uverimo naše proizvođače da neka nova sorta koja je stvorena u svetu može da se gaji u našim agroekološkim uslovima. Imajući u vidu dug juvenilni period ovih drvenastih voćaka, odnosno period do njihovog stupanja na rod, sve to zahteva jedan strpljivi, sistematičan i kontinuirani rad. Moramo biti sigurni, jer nakon ispitivanja novih sorti koje su stvorene u svetu, a koje su kod nas introdukovane moraju da prođu taj postupak ispitivanja da bi smo ih mogli preporučiti našim proizvođačima uz odgovarajuću tehnologiju gajenja.

POSTAVI ODGOVOR