Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 10. фебруар 2019.

Афричка свињска куга, вирусно обољење домаћих и дивљих свиња које је обично смртоностно, појавила се у појединим европским земљама. Нема вакцина ни лекова за ову болест, зато погођене земље осећају озбиљне друштвено-економске последице. На територији Србије није регистрована појава ове афричке свињске куге, али су ипак на снази превентивне мере. Димљење или сушење свињских производа не доводи увек и до уништавања овог вируса, људи не могу дасе заразе овим вирусом али се он може пренети путем контаминиране одеће или опреме. Домаће свиње се могу заразити на разне начине – контактом са зараженим свињама купљеним у погођеним областима, када се хране кухињским отпадом, контактом са контаминираним материјалима, нпр. када људи носе контаминирану гардеробу и обућу. Жарко Крупеж, ветеринар и директор ветеринарске станице Веткум из Ракове наводи да је ово заразно обољење стигло на праг Србије због чега се предузимају превентивне мере по препоруци Министарства пољопривреде које је издало наредбу о дистрибуцији и увозу меса из земаља у којима је регистрована зараза.

– Добили смо из Управе за ветерину саопштење да је Афричка куга свиња, контагиозно заразно обољење, стигла до Летоније, Литваније, Пољске, Русије, Украјине, Републике Чешке и Румуније, значи на прагу је наше државе. И сходно томе спроводе се мере ради спречавања уноса болести на нашу територију.
Ради се о једној заразној болест домаће и дивље свиње. Сам назив потиче од Афричке дивље свиње која не оболева али је дуготрајни клицоноша обољења. Када домаћа или дивља свиња оболи, један од начина ширења јесте назалним путем, затим путем сузе, секрета из носа или мокраће. Индиректно ширење овог обољења могу вршити инсекти и пацови, механичким путем или путем хране за животиње која није добро термички обрађена. Наш саговорник каже да је у Русији забележен случај ширења ове болести путем хране за личну потрошњу.

– Човек мора да буде стално „будан” јер постоје многе ствари о овој болести које треба да прати. Након уласка вируса у оболелу животињу, примарно место његовог умножавања јесу тонзиле и тада долази до вируленције која траје 30 до 50 дана. Вирус се умножава у лимфним чворовима, у слезини и у коштаној сржи, и као такав напада крвне судове, разара их, а самим тим разара и све унутрашње органе животиње.

Клинички знаци афричке куге свиња су разнолики и није их увек лако уочити, наводи саговорник.

– Симптоми које човек прво запажа јављају се у неколико облика: у перакутном, акутном, субакутном и хроничном току. У перактном току можете да не приметите никакве симптоме. Међутим, после дан или два болести долази до мање фебре или веће температуре и депресије код животиња, оне се окупљају у гомилама, тешко дишу, тешко се крећу, тетурају, а на кожи се јављају црвенила, нарочито на абдомалном односно стомачном делу, као и на пределима екстремитета. Болест се јавља код свих категорија животиња и клинички симптоми се негде јављају у просеку од 5 до 15 дана инфекције овим вирусом. Лечења од Афричке куге нема а нема ни заштитне вакцине. Све што је сумњиво, оболело и што је било у контакту са болесним се уништава и убија у складу са законом.

Дивље свиње су главни преносилац вируса и оне га преносе из једне области у другу, а њихово кретање је немогуће контролисати. Мора се спречити контакт ловаца на дивље свиње са домаћим животињама, односно свињама, након лова.

Афричка куга свиња ранијих година у Србији није евидентирана, рекао је Жарко Крупеж који је изразио наду да ће превентивне мере које се спроводе имати позитиван ефекат и да ова болест неће стићи у Србију.

– Ми нисмо имали Афричку кугу свиња, само класичну, али је имамо у комшилику. Надам се да нас то неће снаћи. Ми спроводимо вакцинацију као заштиту од класичне куге свиња.

Удруживање сеоских жена има вишеструки значај

У оквиру пројекта „Сеоске жене Златиборског, Моравичког и Рашког округа су снага заједнице“, који се реализује од краја прошле године, данас ће у Гучи бити одржан скуп који је посвећен организовању сеоских жена Моравичког округа. Носиоци овог пројекта су удружења „Женски центар“ из Ужица и „Феномена“ из Краљева, а партнер на пројекту је Еколошко друштво Драгачево. Душан Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва, каже да удруживање сеоских жена има вишеструки значај.

– Циљ је вишеструка и разноврсна помоћ сеоским женама како кроз разне видове обуке, мале донације, до помоћи у организовању и удруживању. Тако да ћемо у оквиру тог пројекта одржати овај први скуп и састанак са сеоским женама на подручју Драгачева и циљ нам је управо да представимо пројекат, да представимо искуства Савеза сеоских жена из Словеније као једне од најбољих организација у Европи које су нам биле у посети овде у Западној Србији и где смо и ми у више наврата били у посети Савезу сеоских жена Словеније и њиховим удружењима. Представићемо добре примере праксе из окружења, имаћемо прилику да чујемо Удружења сеоских жена из села Подпећа код Ужица и на крају ћемо разговарати са сеоским женама са подручја Драгачева о организовању и удруживању. Желимо да чујемо колико су сеоске жене спремне за организовање и удруживање и уколико је та спремност код њих изражена, а тада ћемо врло радо помоћи да у неком наредном периоду дође до формирања удружења сеоских жена Драгачева.

Златиборски округ има неколико удружења сеоских жена која веома добро раде, каже Душан Ивановић. Он је подсетио да је 1. јануара ступио на снагу Правилник који прописује да се на пољопривредном газдинству могу прерађивати производи од млека и меса без посебних дозвола.

– Поменуо сам Удружење сеоских жена из Подпећа, затим Удружење „Сачувајмо село” из Прибоја које је врло активно и које се озбиљно укључило у програме, пројекте и активности на обезбеђивању заједничке опреме за прераду хране на пољопривредним газдинствима. Да се подсетимо, 1. јанура 2018. године Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде Србије је донело Правилник да се у мањем обиму, а што је за наше потребе сасвим довољно, могу прерађивати производи од млека и меса на пољопривредном газдинству без неких посебних дозвола.

Сеоске жене спадају у једну од најугроженијих циљних група у друштву јер је њихов рад постао невидљив, рекао је наш саговорник. Он је искористио прилику и да најави говорнике на данашњем скупу.

– Поред нас учесника из ове три организације женског центра, затим Удружења феномена и Еколошког друштва Драгачево који ћемо имати презентације, на скупу ће имати презентацију председница Удружења сеоских жена Подпећа код Ужица, затим представници локалне самоуправе општине Лучани, Пољопривредна  саветодавна и стручна служба из Чачка, Центар за социјални рад општине Лучани, Црвени крста, Удружење самоуких сликара и Удружење „Драгачевски вез” из Чачка.

Питали смо Душана Ивановића који производ из нашег краја би могао бити препознатљив на тржишту не само у Србији, већ и у другим земљама. Да ли су то сир, кајмак, пршута или можда домаћа зимница коју наше домаћице знају и те како добро да припремају.

– Што се тиче Моравичког округа ја мислим да је квалитет домаћег кајмака и млечних производа овде заиста најбољи. Треба радити на томе да се то заштити у смислу да се квалитет подигне, да се тај достигнути квалитет контролише и држи на високом нивоу. Друга група производа која може бити значајна јесу производи који се могу добити прерадом воћа и поврћа и ту почевши од зимница до разних сокова имамо такве добре примере који се развијају и који заиста могу бити препознатљиви за наш крај.

„Традиционална производња хране може да парира индустријској“

Ивановић сматра да треба да се вратимо старим занатима и занимањима, односно традиционалној производњи хране која може да парира великим индустријским произвођачима. Удруживање и организовање пољопривредних произвођача је шанса да се постигне уједначен квалитет.

– Прерада хране на пољопривредним газдинствима је само једна од делатности такозваних допунских делатности у пољопривреди, ту су стари занати и занимања, ту су разне врсте народне уметности које су биле препознате у прошлом периоду. Ми треба да се вратимо само нечему што није индустрија, нечему што се ради у малим серијама, треба достићи квалитет и држати тај квалитет под контролом. На пример, у Словенији, где смо врло често присутни, постоје мали произвођачи и прерађивачи млека који имају мале млекаре и који су организовани у Удружење сеоских произвођача сирева Словеније. Они су постигли такав квалитет у преради сирева да су готово потиснули велике индустријске прерађиваче сирева. Зашто? Зато што производња сирева захтева константни квалитет, а квалитет много лакше можете да досегнете и држите под контролом на малим серијама производима него на великим. Кад имате велике серије производа, то значи и велике количине млека, па је тешко све контролисати да бисте имали уједначен квалитет.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024