AGROSAVETNIK, 10. januar 2021.

AGROSAVETNIK, 10. januar 2021.

0
Foto: Floriva

Seoski turizam u Srbiji postaje sve popularniji, a oni koji posećuju srpska sela, pored toga što imaju priliku da uživaju u prirodnim lepotama mogu da se upoznaju sa poljoprivrednom i stočarskom proizvodnjom u zavisnosti od područja u kome borave. Za Ivanjicu se može reći da je začetnik seoskog turizma i danas predstavlja perspektivno turističko mesto. Posetiocima Ivanjice, mnoga poljoprivredna gazdinstva i porodične firme, među kojima je „Floriva“ iz Radaljeva, pružaju mogućnost upoznavanja sa načinima proizvodnje poljoprivrednih proizvoda koji su zastupljeni u ovom kraju.

Poljoprivreda u Ivanjici je uslovljena specifičnim planinskim reljefom i specifičnom mikroklimom, pa se gaje sorte kraćeg vegetacijskog perioda, a ovaj kraj je poznat po proizvodnji krompira i maline. S obzirom na dominantan planinski karakter prostora i na to da u ukupnim poljoprivrednim površinama preovlađuju prirodni travnjaci, ivanjički kraj ima dobre preduslove za razvoj stočarstva. Međutim, statistički podaci pokazuju smanjenje stočnog fonda. Poslednjih godina je primetna tendencija ka organskoj proizvodnji, pa se može reći da je proizvodnja zdrave hrane jedna od mogućnosti kojom raspolaže ova opština. Firma „Floriva“ je uvek bila posvećena organskoj proizvodnji, a korišćenje organskih sredstava budućnost je u proizvodnji hrane, ne samo u Srbiji već i u celom svetu, kaže Zoran Radovanović, vlasnik i direktor firme „Floriva“.

– Ljudi misle da je organska proizvodnja ona proizvodnja koju su upražnjavali naši stari – posadimo, pa šta rodi rodilo je. Ali klimatski uslovi su se promenili. To znači da imamo više bolesti, imamo više insekata i grinja koji prave ogromne probleme u zasadima. Sa druge strane, ako se samo stajsko đubrivo ubacuje u zemljište, ne mogu se dobiti veći prinosi. Postoje na tržištu organska đubriva koja se sve više koriste i u komercijalnoj proizvodnji, ne samo u organskoj proizvodnji – za ishranu biljke, za zaštitu od bolesti, za zaštitu od insekata i grinja i vrlo je važno da ljudi shvate da i to može da bude visoko intenzivna proizvodnja.  Proizvođači koji rade organsku proizvodnju a imaju potpuno iste prinose kao komercijalna proizvodnja. Naša budućnost proizvodnje hrane jeste organska proizvodnja, odnosno korišćenje organskih sredstava. Svaki sintetički preparat koji se koristi u komercijalnoj proizvodnji ostavlja posledice na biljku. Ali kada koristimo organska sredstva, i to ne samo mineralna već pozitivne mikroorganizme o kojima retko ko razmišlja, to je budućnost. Danas na tržištu Srbije imamo naše domaće firme koje snabdevaju proizvođače sa organskim preparatima – i za zaštitu od bolesti i za ishranu biljke. A sve će biti veća upotreba tih sredstava i u komercijalnoj proizvodnji.

Radovanović je ovom prilikom naveo slučaj iz Holandije, koji je poljoprivrednim proizvođačima doneo dosta problema, ali ne i onima koji se bave organskom proizvodnjom.

– Postoji jedna vrsta bakterije koja se javila u Holandiji u proizvodnji slatkog krompira i kojoj proizvođači jednostavno ne mogu ništa. Čak je počela da prelazi i na zasade jagode.  Proizvođači koji koriste hemijska sredstva ne mogu to da reše. Međutim, proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, sami proizvode pozitivne mikroorganizme, apliciraju ih i nemaju nikakvih problema. To znači da nema više hemijskih  materija koje mogu da pobede te bolesti, a postoje prirodna sredstva koja treba redovno koristiti. Ali ne možemo očekivati od organskog sredstva, recimo pozitivne gljivice koja nije štetna za čoveka, da uđe u biljku i da je štiti iznutra. Ona ostaje na površini i spira se nakon kiše, pa se zato mora redovno i često koristiti i redovno aplicirati na biljke. Ali ona je potpuno neškodljiva za čoveka, tako da se odmah nakon apliciranja biljka može koristiti.

Naš sagovornik je naglasio da proizvođači koji žele da se bave organskom proizvodnjom moraju stalno da se usavršavaju, da idu u korak sa vremenom i da imaju dobro znanje o preparatima koje koriste za gajenje biljnih kultura.

– Organska proizvodnja ima budućnost, ali da bi se koristila organska sredstva, proizvođači moraju stalno da napreduju, da se usavršavaju, da traže šta je to novo što svakodnevno izlazi za zaštitu. I vrlo je važna aplikacija jer se tretiranje mora vršiti često i odgovarajućom mehanizacijom. Ako padne kiša, ponovo se mora vršiti aplikacija. I na takav način dobijamo zdrave proizvode koji su organski i cena im je znatno veća. Naravno, ta proizvodnja se mora i sertifikovati kao organska. Velika je zabluda u Srbiji da se u organskoj proizvodnji tretiranje vrši samo jedanput. Dakle, bitno je učestalo tretiranje biljke da bismo imali dobre rezultate. Sve je više ljudi koji se bave tom proizvodnjom. Svima koji žele da se bave tom proizvodnjom savetujem da uče i da su prisutni na zasadu. Nemojte ostavljati biljku samu da se bori nakon kiše, poplave, grada. Biljku morate stalno štititi i znati šta joj je potrebno u određenom trenutku.

Firma „Floriva“ ima dugu tradiciju u poljoprivrednoj proizvodnji, a sve je počelo na porodičnom gazdinstvu davne 1948. godine.

–   Moj brat i ja smo treća generacija koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Od 1948.  do 1983. baba i deda su radili proizvodnju povrtarskih kultura, a nakon toga majka kreće sa proizvodnjom cveća sve do 2009. godine kao primarnom proizvodnjom. Od tada smo se preorientisali na proizvodnju sadnica jagodastog voća upravo u periodu napredovanja, traženja nečeg boljeg. Da bismo našim proizvođačima obezbedili zdrav sadni materijal mi smo osnovali našu porodičnu firmu „Floriva“ i počeli sa proizvodnjom sertifikovanog sadnog materijala. Pre par godina smo krenuli i sa proizvodnjom voćnih vina, voćnih rakija, likera i sokova – sve od jagodastog voća. Tako da imamo zaokruženu proizvodnju kada je u pitanju jagodasto voće.

Zoran Radovanović navodi da posetioci njihovog domaćinstva uvek mogu da se upoznaju sa prirodnim lepotama okruženja u kome proizvode sadnice, ali i sokove i voćne rakije. „Florivini“ proizvodi se mogu probati u degustacionom centru koji je otvoren pre nekoliko godina.

– Sve više posetilaca iz Srbije posećuje našu firmu. U degustacionom centru svi zainteresovani mogu degustirati naše proizvode. Najviše se prodaju sokovi od maline, kupine, ribiizle, aronije, žute maline, pitome jagode zenga zengana i od potpuno prirodnog voća koje mi proizvodimo na svojim plantažama ili koje otkupljujemo od naših kooperanata, skladištimo u svoju hladnjaču i radimo preradu. Pored sokova proizvodimo i rakije – od maline, kupine, ribizle, aronije. Imamo i standardne rakije od šljive, dunje, kruške, kao voćna vina i likere. Trenutno je otvoreno maloprodajno mesto u Ivanjici, a polako se širimo i po okolini, sa malim količinama ali visokog kvaliteta.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR