Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 10. јануар 2021.

Сеоски туризам у Србији постаје све популарнији, а они који посећују српска села, поред тога што имају прилику да уживају у природним лепотама могу да се упознају са пољопривредном и сточарском производњом у зависности од подручја у коме бораве. За Ивањицу се може рећи да је зачетник сеоског туризма и данас представља перспективно туристичко место. Посетиоцима Ивањице, многа пољопривредна газдинства и породичне фирме, међу којима је „Флорива“ из Радаљева, пружају могућност упознавања са начинима производње пољопривредних производа који су заступљени у овом крају.

Пољопривреда у Ивањици је условљена специфичним планинским рељефом и специфичном микроклимом, па се гаје сорте краћег вегетацијског периода, а овај крај је познат по производњи кромпира и малине. С обзиром на доминантан планински карактер простора и на то да у укупним пољопривредним површинама преовлађују природни травњаци, ивањички крај има добре предуслове за развој сточарства. Међутим, статистички подаци показују смањење сточног фонда. Последњих година је приметна тенденција ка органској производњи, па се може рећи да је производња здраве хране једна од могућности којом располаже ова општина. Фирма „Флорива“ је увек била посвећена органској производњи, а коришћење органских средстава будућност је у производњи хране, не само у Србији већ и у целом свету, каже Зоран Радовановић, власник и директор фирме „Флорива“.

– Људи мисле да је органска производња она производња коју су упражњавали наши стари – посадимо, па шта роди родило је. Али климатски услови су се променили. То значи да имамо више болести, имамо више инсеката и гриња који праве огромне проблеме у засадима. Са друге стране, ако се само стајско ђубриво убацује у земљиште, не могу се добити већи приноси. Постоје на тржишту органска ђубрива која се све више користе и у комерцијалној производњи, не само у органској производњи – за исхрану биљке, за заштиту од болести, за заштиту од инсеката и гриња и врло је важно да људи схвате да и то може да буде високо интензивна производња.  Произвођачи који раде органску производњу а имају потпуно исте приносе као комерцијална производња. Наша будућност производње хране јесте органска производња, односно коришћење органских средстава. Сваки синтетички препарат који се користи у комерцијалној производњи оставља последице на биљку. Али када користимо органска средства, и то не само минерална већ позитивне микроорганизме о којима ретко ко размишља, то је будућност. Данас на тржишту Србије имамо наше домаће фирме које снабдевају произвођаче са органским препаратима – и за заштиту од болести и за исхрану биљке. А све ће бити већа употреба тих средстава и у комерцијалној производњи.

Радовановић је овом приликом навео случај из Холандије, који је пољопривредним произвођачима донео доста проблема, али не и онима који се баве органском производњом.

– Постоји једна врста бактерије која се јавила у Холандији у производњи слатког кромпира и којој произвођачи једноставно не могу ништа. Чак је почела да прелази и на засаде јагоде.  Произвођачи који користе хемијска средства не могу то да реше. Међутим, произвођачи који се баве органском производњом, сами производе позитивне микроорганизме, аплицирају их и немају никаквих проблема. То значи да нема више хемијских  материја које могу да победе те болести, а постоје природна средства која треба редовно користити. Али не можемо очекивати од органског средства, рецимо позитивне гљивице која није штетна за човека, да уђе у биљку и да је штити изнутра. Она остаје на површини и спира се након кише, па се зато мора редовно и често користити и редовно аплицирати на биљке. Али она је потпуно нешкодљива за човека, тако да се одмах након аплицирања биљка може користити.

Наш саговорник је нагласио да произвођачи који желе да се баве органском производњом морају стално да се усавршавају, да иду у корак са временом и да имају добро знање о препаратима које користе за гајење биљних култура.

– Органска производња има будућност, али да би се користила органска средства, произвођачи морају стално да напредују, да се усавршавају, да траже шта је то ново што свакодневно излази за заштиту. И врло је важна апликација јер се третирање мора вршити често и одговарајућом механизацијом. Ако падне киша, поново се мора вршити апликација. И на такав начин добијамо здраве производе који су органски и цена им је знатно већа. Наравно, та производња се мора и сертификовати као органска. Велика је заблуда у Србији да се у органској производњи третирање врши само једанпут. Дакле, битно је учестало третирање биљке да бисмо имали добре резултате. Све је више људи који се баве том производњом. Свима који желе да се баве том производњом саветујем да уче и да су присутни на засаду. Немојте остављати биљку саму да се бори након кише, поплаве, града. Биљку морате стално штитити и знати шта јој је потребно у одређеном тренутку.

Фирма „Флорива“ има дугу традицију у пољопривредној производњи, а све је почело на породичном газдинству давне 1948. године.

–   Мој брат и ја смо трећа генерација која се бави пољопривредном производњом. Од 1948.  до 1983. баба и деда су радили производњу повртарских култура, а након тога мајка креће са производњом цвећа све до 2009. године као примарном производњом. Од тада смо се преориентисали на производњу садница јагодастог воћа управо у периоду напредовања, тражења нечег бољег. Да бисмо нашим произвођачима обезбедили здрав садни материјал ми смо основали нашу породичну фирму „Флорива“ и почели са производњом сертификованог садног материјала. Пре пар година смо кренули и са производњом воћних вина, воћних ракија, ликера и сокова – све од јагодастог воћа. Тако да имамо заокружену производњу када је у питању јагодасто воће.

Зоран Радовановић наводи да посетиоци њиховог домаћинства увек могу да се упознају са природним лепотама окружења у коме производе саднице, али и сокове и воћне ракије. „Флоривини“ производи се могу пробати у дегустационом центру који је отворен пре неколико година.

– Све више посетилаца из Србије посећује нашу фирму. У дегустационом центру сви заинтересовани могу дегустирати наше производе. Највише се продају сокови од малине, купине, рибиизле, ароније, жуте малине, питоме јагоде зенга зенгана и од потпуно природног воћа које ми производимо на својим плантажама или које откупљујемо од наших коопераната, складиштимо у своју хладњачу и радимо прераду. Поред сокова производимо и ракије – од малине, купине, рибизле, ароније. Имамо и стандардне ракије од шљиве, дуње, крушке, као воћна вина и ликере. Тренутно је отворено малопродајно место у Ивањици, а полако се ширимо и по околини, са малим количинама али високог квалитета.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024