AGROSAVETNIK, 10. jun 2018.

AGROSAVETNIK, 10. jun 2018.

Laboratorija Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku opremljena je po evropskim standardima, a nadležna je, između ostalog, za kontrolu uvoza sadnog materijala koji najčešće dolazi iz Holandije, Italije i Bosne i Hercegovine, a nešto manje iz Grčke i Nemačke

0
Ilustracija

Stručni deo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku  je javnosti manje poznat od savetodavnog, iako njegova nadležnost pokriva ceo Moravički okrug. Radi se o stručnoj i zdravstvenoj kontroli nad proizvodnjom semena i sadnog materijala poljoprivrednog bilja i proizvodnjom priplodnog materijala u stočarstvu, kontroli izvoza poljoprivrednih proizvoda i izdavanja fitosanitarnih uverenja. O ovom važnom segmentu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe razgovarali smo sa Ljljanom Živković, rukovodiocem laboratorije.

– Pokrivamo područje Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Ivanjice, a to su poslovi koje dobijamo po ovlašćenju od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od Uprave za zaštitu bilja koja nas svake godine ovlašćuje za sprovođenje određenih aktivnosti. Te aktivnosti podrazumevaju program mera koji se odnosi na obilaske proizvodnih zasada gde vršimo stalni i karantinski nadzor. Znači, mi pratimo pojavu štetnih organizama za koje nije poznato da su prisutni na teritoriji Srbije i čije je unošenje u našu državu zabranjeno, a takođe pratimo štetne organizme koji su prisutni na ograničenom području, a čije je unošenje i širenje u zemlji isto zabranjeno. Dakle, taj program podrazumeva obilaske proizvodnih zasada i kontrolu štetnih organizama na našem terenu, što nam kasnije pomaže pri izdavanju fitosanitarnih uverenja, odnosno dokumenata koji prate robu koja se izvozi sa naših terena.

U prošloj godini izdato 1000 fitosertifikata za poljoprivredne proizvode iz Moravičkog okruga

Ova laboratorija obavlja i poslove prognozno-izveštajne službe, objašnjava Ljiljana Živković govoreći o nečemu o čemu se inače retko priča a što može da privuče posebnu pažnju – kako se vrši fitosanitarna kontrola i na osnovu čega se izdaju dozvole za izvoz poljoprivrednih proizvoda.

– Te poslove obavljamo postavljanjem klopki, svetlosnih lampi i vizuelnim posmatranjem, praćenjem meteoroloških podataka uz poznavanje biologije razvoja štetnih organizama i vršimo prognozu pojave štetnih organizama. Sve to predstavlja deo programa mera i znači nam za izdavanje fitosertifikata, kojih smo prošle godine izdali oko hiljadu za poljoprivredne proizvode iz Moravičkog okruga. Kontroliše se ona roba koja se proizvodi na našem terenu. Vizuelnim posmatranjima u toku vegetacije mi pratimo pojavu štetočina, posebno karantinski, a onda kada je vreme isporuke, izvoznici najavljuju isporuku, mi pregledamo robu i izdajemo dokument da je roba ispravna i da može ući u drugu zemlju. Trenutno smo imali izvoz jagode za Rusiju, svaku pošiljku smo ispratili, odlazili smo i u useve, pregledali zasade i robu pre utovara. Isporuka za trešnju je u toku.

Regionalna laboratorija za voće po evropskim standardima

Laboratorija čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u opisu posla ima i kontrolu proizvodnje semenskog krompira i sadnog materijala.

– Što se tiče semenskog krompira, pokrivamo oko 150 hektara i to je uglavnom proizvodnja u milanovačkom kraju, u Lučanima i Ivanjici. Imamo tri pregleda u toku vegetacije, zatim uzorkovanje i izdavanje potrebne dokumentacije koja prati tu semensku proizvodnju. Stručni deo naše službe takođe prati proizvodnju sadnog materijala.

Pored toga, laboratorija je nadležna i za kontrolu sadnog materijala voća za celu Srbiju, a ne samo za Moravički okrug kaže Ljiljana Živković objašnjavajući da to podrazumeva i kontrolu uvezenog sadnog materijala.

– Mi smo od 2006. godine ovlašćeni da radimo kontrolu proizvodnje sadnog materijala voća i to ovlašćenje nam pokriva celu zemlju. Poljoprivredne struče službe uzorkuju matične zasade i podloge, a onda te uzorke šalju kod nas gde se kontroliše prisustvo virusa, bakterija i fitoplazmi. Takođe, radimo kontrolu uvoza sadnog materijala. Taj materijal najčešće dolazi iz Holandije, Italije i Bosne i Hercegovine, a nešto manje iz Grčke i Nemačke. Od svega što stigne na granicu, uzmaju se uzorci i šalju se u našu laboratoriju. Na godišnjem nivou imamo oko 15 hiljada takvih uzoraka.

Regionalna laboratorija za voće o kojoj govori naša sagovrnica opremljena je po evropskim standardima i podleže kontrolama Evropske unije.

– Od Evropske unije smo 2006. godine dobili donaciju. U našoj zemlji postoje 33 stručne savetodavne službe od kojih su oni posetili pet, a među njima je bila i naša laboratorija. Tada smo izabrani da budemo laboratorija za voće. Opremili su nas i osposobili da odradimo taj posao. Inspekcija Ministarstva dolazi svake godine da prekontroliše te uslove u kojima radimo, a takođe nas kontroliše i delegacija iz Evropske unije.

Počela berba maline

Berba maline u nižim predelima kraljevačkog regiona već je počela, dok će malinari u višim krajevima u malinjake ući za desetak dana. Slična situacija je i u većem delu naše zemlje i upravo zato, a i zbog velike količine padavina u prethodnim danima, Branko Galović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Kraljevu savetuje da se što pre odrade tretmani protiv truleži plodova maline.

– Ove godine smo u Kraljevu krenuli sa berbom maline 15 dana ranije. Na većim nadomorskim visinama berba će početi za nekih desetak dana. Zbog padavina koje su nas zadesile, sada je poželjno odraditi tretmane protiv truleži plodova maline. Očekujemo veliko smanjene prinosa zato što su temperature preko 30 stepeni.

Od Galovića smo saznali i kakva je situacija sa drugim voćnim vrstama.

Pravi je trenutak za suzbijanje kruškine buve i ervinije

– Što se tiče jabuke, stanje je zadovoljavajuće, nemamo probleme ni sa venturijom, ni sa pepelnicom. Veliki problem imamo kod kruške, sa kruškinom buvom, tako da je poželjno da proizvođači krenu sa tretmanima kako bismo zaustavili njeno razmnožavanje. Što se tiče šljive, rod je zadovoljavajući, tako da nemamo probleme u njenim zasadima.

Galović posebno skreće pažnju voćara na pojavu ervinije koja je trenutno primećena u zasadima dunje i savetuje kako se protiv nje boriti.

– Na nekim terenima gde je prilikom cvetanja bilo kiše imamo problema sa ervinijom. Apelujemo na poljoprivredne proizvođače da kontaktiraju našu službu i mi ih možemo uputiti šta i kako treba da urade. Ako nekoliko dana temperature budu preko 30 stepeni, slobodno mogu ukloniti i spaliti grane, ali makaze posle svakog orezivanja treba potapati u alkohol ili rastvor hlora kako se infekcija ne bi dalje širila.

On se osvrnuo i na ratarske kulture i rekao da na teritoriji Kraljeva ratari trenutno imaju mnogo problema zbog čega je situaciju sa ratarskim kulturama na ovom području čak ocenio kao kritičnu.

– Kada je reč o kukuruzu, ljudi imaju veliki problem jer je bilo presejavnja. Što se tiče prvih zemljišnih tretmana, nije bilo padavina, pa su parcele zakorovljene, zbog čega su svi morali da rade drugi korektivni tretman. Stanje sa ratarskim usevima je kritično. Pšenica je stigla 15 dana ranije, tako da će biti smanjen prinos.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR