AGROSAVETNIK, 10. novembar 2019.

AGROSAVETNIK, 10. novembar 2019.

Za kratko vreme, firma „RZ Plant” oživela Centar za krompir u Guči; Opština Knić izdvojila 4 miliona dinara za podršku mladim poljoprivrednicima

0

Centar za krompir u Guči je pre više od decenije prestao sa proizvodnjom semenskog materijala, međutim, pre tri godine se pojavila grupa entuzijasta koji su počeli da rade na oživljavanju Centra sa ciljem da odomaćene sorte vrate u proizvodnju.

Naime, Centar je izdat u zakup beogradskoj firmi „RZ Plant” koja se bavi proizvodnjom sadnog materijala i koja je uložila mnogo napora da u kratkom vremenskom periodu Centar dovede u funkciju, kaže Drago Milošević, profesor na čačanskom Agronomskom fakultetu:

– Duži niz godina se u Centru ništa nije radilo. Velika je sreća  da je izdat u zakup firmi iz Beograda koja se bavi jednom specifičnom proizvodnjom iz oblasti poljoprivrede – proizvodnjom sadnog materijala. To je dobro za Guču, kao i za sam Centar, dobro je zato što zapošljava ljude i zato što ta oprema više ne propada već se koristi. Proizvodnjom rukovodi kolega prof. dr Zoran Broćić. Tu se ne radi samo o proizvodnji bezvirusnog semenskog krompira, već i maline. Takođe, zaposleni u Centru imaju u planu, odnosno već rade na tome, da počnu sa  proizvodnjom sadnog materijala drugih gajenih biljaka. Trebalo je sve to dovesti u funkciju jer je počelo da propada – bili su isključeni voda i struja, trebalo je urediti prostor, podići mrežarnike… Mogu reći da je firma „RZ Plant” u kratkom vremenskom intervalu uradila mnogo toga i podigla Centar na noge.

U Centru za krompir primenjuje se nova tehnologija proizvodnje bezvirusnih mini-krtola, pod nazivom aeroponika. Ta tehnologija daje deset puta više prinosa krompira nego klasična metoda, kaže naš sagovornik.

– Ta tehnologija daje mnogo bolje rezultate nego one klasične tehnologije proizvodnje bezvirusnih mini-krtola u supstratu, deset puta više daje prinosa nego klasičnom metodom u supstratima. Tako da je srećna okolnost da su se oni setili, da su smogli snage da to sve pokrenu. Evo kako izgleda aeroponika:

Korenov sistem biljaka je u vazduhu i kada krtole dostignu određenu veličinu tu se svakih nekoliko sekundi raspršuje hranljivi rastvor koji se usvaja korenovim sistemom. Biljka vrši fotosintezu i onda se stvaraju krtole u vazduhu i sa strane se povremeno otvaraju, pošto se one formiraju bez prisustva svetlosti. Od jedne biljke može da se ubere više od 30 krtola, a u saksijama u supstratu je od jedne biljke moglo prosečno da se dobije samo oko tri krtole.

U laboratorijskim uslovima u Guči se radi na proizvodnji pet sorti krompira, među kojima je i jedna autohtona, u narodu poznata pod nazivom mesečar.

– Kod nas se klasa elita za sada stoprocentno uvozi iz Holandije i Nemačke, a sporadično i iz nekih drugih  zemalja Evrope. Od sada, može se očekivati u izvesnom stepenu i proizvodnja elite od nekih sorti i kod nas u Centru. Čini mi se da oni rade na oko pet sorti među kojima je jedna autohtona sorta, kako je narod naziva mesečar. On je sakupljen u raznim lokalitetima, ozdravljen, obnovljen i sad je u proceduri razmnožavanja, odnosno umnožavanja kulturom tkiva i razmnožavanja vegetativno. Koliko znam, Centar za krompir u Guči polako počinje da prihoduje i da naplaćuje svoj rad – počeli su da prodaju i sadni materijal jagode, imaju sklopljene ugovore i za prodaju krompira – za poznatog kupca proizvode bezvirusne krtole.

Holandske i nemačke kompanije koje prodaju seme krompira na našim prostorima, svake godine izbacuju nove sorte i na taj način se bore da zauzumu što veće površine u proizvodnji krompira u Srbiji, kaže Drago Milošević.

–  To je zapravo borba na tržištu da njihove sorte zauzmu što veće površine, kako bi samo oni prodavali sadni materijal. Međutim, u Guči se radi na sortama sinora, kleopatra, agrija, kenebek… To su veoma tražene sorte za koje ne moraju da plaćaju licencu. Pored njih, rade i na mesečaru koji se decenijama gajio na našem prostoru. Laboratorija u Centru se može iskoristiti i za proizvodnju sadnog materijala drugih biljaka – maline, kupine, borovnice i drugog voća. Laboratorija je zaista savremena i tu se može proizvoditi sve što se proizvodi kulturom tkiva in vitro.

Knić: Podrška mladim poljoprivrednicima

Opština Knić je ove godine izdvojila značajna sredstva za razvoj poljoprivrede, a prema rečima Mirjane Pavlović iz Kancelarije za poljoprivredu, jedan od glavnih ciljeva je pružanje podrške mladim poljoprivrednicima koji su odlučili da ostanu na selu.

Za njih je ove godine opredeljeno oko četiri miliona dinara, a u zavisnosti od zainteresovanosti mladih poljoprivrednih proizvođača, narednih godina iznos tih subvencija može biti uvećan.

– Ono što je veoma značajno za 2019. godinu je konkurs podrške mladima gde mogu konkurisati nosioci od 18 do 40 godina. Opredeljena sredstva za ovu namenu su četiri miliona, ali maksimalan iznos je 400.000, zbog čega će se vršiti bodovanje. Na konkursu ovoga puta može da prođe najviše deset mladih poljoprivrednika i ovde je povraćaj 80 odsto uložene investicije. Poljoprivrednici mogu konkurisati za opremu za preradu mleka, mesa voća i povrća, kao i za pčelinje proizvode. Ovaj konkurs nam je samo putokaz i smernica da li će biti velikog interesovanja mladih, a ako bude, onda ćemo narednih godina opredeljivati veći iznos sredstava. Cilj nam je da mladi ostanu u našoj opštini Knić.

POSTAVI ODGOVOR