[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 10. новембар 2019.

Центар за кромпир у Гучи је пре више од деценије престао са производњом семенског материјала, међутим, пре три године се појавила група ентузијаста који су почели да раде на оживљавању Центра са циљем да одомаћене сорте врате у производњу.

Наиме, Центар је издат у закуп београдској фирми „РЗ Плант” која се бави производњом садног материјала и која је уложила много напора да у кратком временском периоду Центар доведе у функцију, каже Драго Милошевић, професор на чачанском Агрономском факултету:

– Дужи низ година се у Центру ништа није радило. Велика је срећа  да је издат у закуп фирми из Београда која се бави једном специфичном производњом из области пољопривреде – производњом садног материјала. То је добро за Гучу, као и за сам Центар, добро је зато што запошљава људе и зато што та опрема више не пропада већ се користи. Производњом руководи колега проф. др Зоран Броћић. Ту се не ради само о производњи безвирусног семенског кромпира, већ и малине. Такође, запослени у Центру имају у плану, односно већ раде на томе, да почну са  производњом садног материјала других гајених биљака. Требало је све то довести у функцију јер је почело да пропада – били су искључени вода и струја, требало је уредити простор, подићи мрежарнике… Могу рећи да је фирма „РЗ Плант” у кратком временском интервалу урадила много тога и подигла Центар на ноге.

У Центру за кромпир примењује се нова технологија производње безвирусних мини-кртола, под називом аеропоника. Та технологија даје десет пута више приноса кромпира него класична метода, каже наш саговорник.

– Та технологија даје много боље резултате него оне класичне технологије производње безвирусних мини-кртола у супстрату, десет пута више даје приноса него класичном методом у супстратима. Тако да је срећна околност да су се они сетили, да су смогли снаге да то све покрену. Ево како изгледа аеропоника:

Коренов систем биљака је у ваздуху и када кртоле достигну одређену величину ту се сваких неколико секунди распршује хранљиви раствор који се усваја кореновим системом. Биљка врши фотосинтезу и онда се стварају кртоле у ваздуху и са стране се повремено отварају, пошто се оне формирају без присуства светлости. Од једне биљке може да се убере више од 30 кртола, а у саксијама у супстрату је од једне биљке могло просечно да се добије само око три кртоле.

У лабораторијским условима у Гучи се ради на производњи пет сорти кромпира, међу којима је и једна аутохтона, у народу позната под називом месечар.

– Код нас се класа елита за сада стопроцентно увози из Холандије и Немачке, а спорадично и из неких других  земаља Европе. Од сада, може се очекивати у извесном степену и производња елите од неких сорти и код нас у Центру. Чини ми се да они раде на око пет сорти међу којима је једна аутохтона сорта, како је народ назива месечар. Он је сакупљен у разним локалитетима, оздрављен, обновљен и сад је у процедури размножавања, односно умножавања културом ткива и размножавања вегетативно. Колико знам, Центар за кромпир у Гучи полако почиње да приходује и да наплаћује свој рад – почели су да продају и садни материјал јагоде, имају склопљене уговоре и за продају кромпира – за познатог купца производе безвирусне кртоле.

Холандске и немачке компаније које продају семе кромпира на нашим просторима, сваке године избацују нове сорте и на тај начин се боре да заузуму што веће површине у производњи кромпира у Србији, каже Драго Милошевић.

–  То је заправо борба на тржишту да њихове сорте заузму што веће површине, како би само они продавали садни материјал. Међутим, у Гучи се ради на сортама синора, клеопатра, агрија, кенебек… То су веома тражене сорте за које не морају да плаћају лиценцу. Поред њих, раде и на месечару који се деценијама гајио на нашем простору. Лабораторија у Центру се може искористити и за производњу садног материјала других биљака – малине, купине, боровнице и другог воћа. Лабораторија је заиста савремена и ту се може производити све што се производи културом ткива ин витро.

Кнић: Подршка младим пољопривредницима

Општина Кнић је ове године издвојила значајна средства за развој пољопривреде, а према речима Мирјане Павловић из Канцеларије за пољопривреду, један од главних циљева је пружање подршке младим пољопривредницима који су одлучили да остану на селу.

За њих је ове године опредељено око четири милиона динара, а у зависности од заинтересованости младих пољопривредних произвођача, наредних година износ тих субвенција може бити увећан.

– Оно што је веома значајно за 2019. годину је конкурс подршке младима где могу конкурисати носиоци од 18 до 40 година. Опредељена средства за ову намену су четири милиона, али максималан износ је 400.000, због чега ће се вршити бодовање. На конкурсу овога пута може да прође највише десет младих пољопривредника и овде је повраћај 80 одсто уложене инвестиције. Пољопривредници могу конкурисати за опрему за прераду млека, меса воћа и поврћа, као и за пчелиње производе. Овај конкурс нам је само путоказ и смерница да ли ће бити великог интересовања младих, а ако буде, онда ћемо наредних година опредељивати већи износ средстава. Циљ нам је да млади остану у нашој општини Кнић.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024