[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 11. октобар 2020.

Лето је ове године нешто дуже трајало. Лепо време се одржало током целог септембра, а ни октобар није донео значајнију промену времена осим мањих падавина и нешто ниже температуре, што је и уобичајено за овај период године, али још увек нема значајнијег захлађења. Овакво време погодује пољопривредницима, нарочито узгајивачима касних сорти малине које се беру све до првих мразева. Међу њима је италијанска сорта енросадира, за коју многи пољопривредни стручњаци кажу да је веома доброг квалитета.

– Ова година ће остати значајна за произвођаче по знатно вишим ценама откупа, пре свега, једнородних сорти, али и по нешто нижим приносима и не тако врхунском квалитету плодова од просечних вишегодишњих пласмана. Берба једнородних сорти малине које доминирају на ширем подручју рада Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак – а то су подручја Чачка, Горњег Милановца, Лучана, Ариља и Ивањице, завршена је средином лета, док су произвођачи двородних сорти увелико у послу бербе и пласмана малине, објашњава Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак.

По речима нашег саговорника, двородна сорта малине која је веома приносна, крупних плодова, пријатног укуса и дужег трајања плодова у свежем стању, је енросадира.

– Сорта је пореклом из Италије, средње бујна, са прилично уздигнутим изданцима којима се лако манипулише, а тиме је и олакшана берба. Садња се обавља у јесен или пролеће и то углавном на размаку од 0,3 метра у реду до 2 метра између редова, што омогућава садњу и до 15.000 садница по хектару. Уколико се сади у високим пластеницима што је за ову сорту омогућено, препорука је размак од око 25 центиметара у реду до 1,6 метара у међуредном растојању. То омогућава густу садњу и до 25.000 садница по хектару управо због тог максималног искоришћења простора.

Због велике количине рода који је потребно одржати што доступнијим за брање, потребно је да се изданци везују у шпалир са три жице, и са четири или пет жица за наслон.

– На јесен, односно по завршетку брања, изданци се прекрате до земље и склоне се са парцеле. Или, у другом случају, остављају се за пролеће када се везују за шпалир у три до четири комада по дужном метру. У том случају пристижу за брање већ у мају. Након завршеног брања прекраћују се стари изданци, у међувремену избијају нови који дају плодове од краја јула па све до касне јесени, по чему  је ова сорта и карактеристична. Она омогућава и значајно вишу цену. Прошле године је просек био од 400-420 динара у откупу ове сорте. У току је берба па се надамо да ће ове године цена бити бар ова просечна.

Ова сорта малине се бере чак и до првих мразева, а у пластеницима до децембра, а веома је толерантна на болести, каже Танасковић.

– Садња енросадире се препоручује до око 900 до 1100 метара надморске висине. На нешто већим надморским висинама оно касно пристиже за брање и значајно се смањују приноси, осим ако се ради производња у високим пластеницима а која ће значајно убрзати раст, али и продужити сезону брања. На проређеним прошлогодишњим изданцима уз интензивну исхрану може се остварити и пролећно брање ове сорте, које износи око 60% од количине јесењег брања, што значи да би сам почетак бербе био већ крајем маја на отвореном, односно почетком маја у пластеницима.

Енросадира има веома крупне плодове добрих складишних особина у свежем стању. Уколико се обезбеди сортно чист, сертификован и здравствено исправан садни материјал и уз примену свих агротехничких мера, у једној просечној години може се обезбедити принос од 25 до 30 тона по хектару, каже Танасковић.

– У пролећном и јесењем брању приноси могу бити и до 40 тона по хектару. Производња у високим пластеницима са бочним проветравањем осигурава приносе од неких 45 до 47 тона по хектару уз висок квалитет плодова. На тај начин се може обезбедити и сигуран пласман али и висока цена ове сорте.

Енросадира је у свету тражена сорта малине за свежу и конзумну употребу, а код нас је њено гајење у развоју.

– Код нас је има у ариљском крају на појединим парцелама, веома је тражена за испоруку у малим паковањима. Њени плодови могу задржати свежину и до 12 дана на температури од 2 до 4 °Ц. Одлично подноси транспорт и до удаљених тржишта, као што су тржиште Европске уније и Русије. С обзиром на то да има нешто нижи жбун, уз једну добру организацију бербе, могуће ју је брати чак 20% брже од других сорти јер су плодови веома доступни за брање. Имајући све то у виду, ова сорта се свакако препоручује за гајење, каже Бранко Танасковић.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024