Nakon perioda čestih i obilnih kiša vreme se konačno stabilizovalo, ali padavine su svakako uticale na poljoprivredne kulture, pa su tako pojedine pretrpele oštećenja, dok su drugima prijale i uvećale prinos.
Olga Mitrović, prehrambeni tehnolog iz Odeljenja za tehnologiju prerade voća u čačanskom Institutu za voćarstvo kaže da je šljiva ove godine veoma dobro rodila.
Očekuje se izuzetan kvalitet ovogodišnje šljive
– Ove godine rod šljive je izuzetno dobar za razliku od prošle kada je šljiva podbacila, i ne samo šljiva, već i drugo voće jer je bio pozni prolećni mraz. Na nekim područjima šljiva je možda i prerodila, a s obzirom na to da je kišna godina i da su tokom leta bile intenzivne padavine, iako je prerodila biće krupni plodovi i to je pozitivan efekat ovako vlažnog vremena. Sa druge strane, dobro je to što kiša ne pada u kontinuitetu i zrenje je nesmetano. Ove godine su gotovo sve sorte stigle ranije i one rane su već završene, a sada stižu sorte stenlej i čačanska rodna koje se koriste za više namena. U zavisnosti od lokaliteta, berba ovih sorti je počela za hladnjače i za stonu upotrebu. Što se tiče prerade mora još da se sačeka, iako je šljiva dobila boju, ima dovoljno veliku masu, treba još malo da sazri kako bi mogla da se koristi za sušenje. Inače najvažniji proizvodi su sušena šljiva i rakija prepečenica, pa bi trebalo još malo da se sačeka da plodovi budu potpuno obojeni i da meso bude žuto. Što se tiče šećera i uopšte ukusa šljiva, ove godine će biti izvanrednog kvaliteta. Vlaga pospešuje zrenje tako da će ona nakupiti dovoljno šećera, i možemo očekivati dobar kvalitet i sušene šljive i rakije, rekla je Olga Mitrović.
Plodovi su sada u fazi punog zrenja, a nakon dugotrajnih kiša izloženiji su pojavi truljenja. Za sada nije uočen problem truljenja ploda u većem obimu, ali sve zavisi od vremenskih prilika koje nas očekuju u narednom periodu, kaže naša sagovornica.
– Ovo je period kada plodovi počinju polako da omekšavaju, ali počinje i veći napad truljenja plodova. Kog intenziteta će to biti, zavisi od vremenskih prilika. Ako bude ponovo kiše i ako budu plodovi dugo vlažni, onda može biti veći zahvat truljenja plodova, ali za sada ne bi trebalo da se očekuje nešto drastično u tom pogledu. Sada je vrlo teško reći da li voćari mogu to na neki način da spreče. U svakom slučaju treba uzeti ona sredstva koja imaju kratku karencu. Mislim da ako se ovako nastavi, a predviđa se da će biti manji obim padavina, to neće mnogo uticati na trulež plodova. Ako bude stabilno vreme, neka naša predviđanja i očekivanja su da će kvalitet biti odličan, kaže Olga Mitrović.
Ove godine je aktuelan problem sa otkupom i cenom poljoprivredih proizvoda, pa je tako i sa šljivom kaže naša sagovornica.
– Uvek kada je veliki rod dođe i do manje cene. Prošla godina je bila izuzetna što se tiče cene, ali rod je bio drastično smanjen. Svi oni koji su imali dobar rod šljive dobro su i prošli, a ostali nisu. Ove godine kao i za sve poljoprivredne kulture, to je jako neizvesno i otkup ide jako slabo, zaključila je Olga Mitrović.
Plamenjača u pojedinim predelima oštetila krompir
Savetodavci iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, obišli su prošle nedelje parcele pod krompirom u okolini Kraljeva i Čačka, kako bi videli kakvo je zdravstveno stanje ove povrtarske kulture nakon obilnih kiša. Savetodavac Nenad Nešović kaže da su kiše napravile dosta problema proizvođačima pre svega jer su imali veće troškove zbog čestih tretiranja kako bi se sprečila pojava plamenjače.
– Evidentno je da su kiše koje su proteklih mesec i po dana, skoro svakodnevno padale, napravile dosta problema proizvođačima krompira zbog povećanja troškova pre svega zaštite i održavanja useva koje je trebalo štititi na svakih šest do sedam dana od prouzrokovača najštetnije ekonomske bolesti krompira, a to je plamenjača. S obzirom na to da su oni imali poteškoće da zbog prevelike vlažnosti štite svoje useve, to je na nekim područjima uslovilo da se pojave simptomi prouzrokovača plamenjače i to je u izvesnoj meri izazvalo štete na usevima krompira. Što se tiče povećane vlažnosti i fizičkog stanja zemljišta u područjima gde su parcele bile izložene velikim padavinama i koje se nalaze na teškim, nepropusnim, glinovitim delovima, tu će svakako biti štete i pojave truleži krompira, dok na lakšim zemljištima u dolinama reka, na prvoj rečnoj terasi, kampanja vađenja krompira je otpočela. Kada kažem kampanja krompira, mislim pre svega na sorte koje se proizvode za poznatog prerađivača krompira u čips iz Čačka i ta kampanja je uveliko u toku. To su sela Bapsko Polje u kraljevačkoj opštini i Goričani u čačanskoj opštini i to su proizvodna područja koja su opredeljena za proizvodnju krompira i preradu u čips. Na onim parcelama na kojima sam ja bio prisutan i video bokseve sa krompirom koji se otpremaju u fabriku, nije zabeležena veća pojava truleži. Na krtolama ima znakova prevlaženog zemljišta, ima pojedinih koje su trule, ali to su bakteriozne truleži, nije bilo one koja je nastala usled prouzrokovača plamenjače, tako da očekujemo da će to biti dobar kvalitet krompira za preradu, kaže Nešović i dodaje a pojave truleži ima na teškim, zabarenim zemljištima, glinovitog sastava kojima nije omogućeno da se taj višak vode prenese u dublje slojeve.
Očekuje se prosečan prinos krompira
I pored loših vremenskih uslova, ove godine se može očekivati prosečan prinos krompira, pa čak i bolji nego što je bio prethodne godine, kaže Nešović.
– Ove padavine su zaista omogućile da se kalkuliše sa nešto većim prinosima u odnosu na prošlu godinu. Iako je bilo i previše padavina, krompiru vlažnost vazduha odgovara. Za njegovu vegetaciju potrebno je negde oko 450 milimetara vodenog taloga, a ove godine ga je bilo mnogo više. Ono što je važno da se kaže je da je u periodu od sadnje krompira pa do polovine juna bilo manjka padavina, tako da su veliki proizvođači u okolini Čačka i Kraljeva zakasnili sa navodnjavanjem i to je uslovilo malo da se taj potencijal godine za rod krompira smanji. Ali generalno računamo da će rod biti dobar, još je rano govoriti o nekakvim procenama pošto su one različite od područja do područja, odnosno od vrste zemljišta, ali računamo da će oni biti u nekom proseku, nešto bolji nego što su bili prošle godine, rekao je Nenad Nešović.
Još ima novca za podsticaje za čačanske poljoprivrednike
Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi koja se dodeljuju u okviru konkursa koji je raspisao Grad Čačak, još uvek razmatra zahteve pristigle u julu. Ukupan iznos direktnih subvencija poljoprivrednicima u ovoj godini je 41 milion dinara, a prema podacima koje smo dobili od Bojana Gavrilovića, rukovodioca Grupe za poljoprivredu u Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj, u ovom krugu biće dodeljeno najverovatnije oko 9 miliona dinara, tako da novca još ima zbog čega on poziva poljoprivrednike da se i dalje prijavljuju jer je konkurs otvoren do utroška sredstava.
– Za zahteve koji su stigli u julu biće isplaćeno između osam i devet miliona dinara, ali to još nije tačno precizirano jer Komisija još uvek obrađuje pristigle prijave. Ali za avgust i polovinu septembra trebalo bi da ostane blizu 10 miliona dinara za podsticajna sredstva, tako da pozivam poljoprivrednike da konkurišu jer još uvek ima novca. Moja preporuka im je da prvo provere da li ispunjavaju uslove da konkurišu kod nas, pre nego što konkurišu kod Ministarstva poljoprivrede, jer će kod nas brže dobiti novac, objasnio je Gavrilović.
Udruženje povrtara iz Mrčajevaca dobilo sredstva za promociju
Bojan Gavrilović kaže da će se Udruženje povrtara Zapadna Morava iz Mrčajevaca na ovogodišnjoj Kupusijadi predstaviti sa jednim novim projektom.
– Ovo Udruženje je na konkursu Ministarstva poljoprivrede za izbor projekata i dodelu finansijskih sredstava za podršku projektima za razvoj poljoprivrednih i ruralnih područja dobilo 400.000,00 dinara za projekat „Unapređenje uslova za promovisanje ruralnog razvoja“ koji je vezan za održavanje Kupusijade. U ovom trenutku realizuje se povlačenje tih sredstava, tako da će Udruženje povrtara Zapadna Morava na ovogodišnjoj Kupusijadi biti predstavljeno na neki novi način.
Novac je opredeljen za tehničko opremanje, nabavljanje novih tezgi na kojima bi se izlagali proizvodi, ali i za poboljšanje promovisanja ovog Udruženja na manifestacijama tog tipa.
