Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 12. мај 2019.

Републички завод за статистику спровео је од 1. октобра до 30. новембра прошле године Анкету о структури пољопривредних газдинстава у оквиру које је анкетирано 120.000 пољопривредних газдинстава, а којом су прикупљени подаци о пољопривредном земљишту, броју стоке, механизацији, радној снази на газдинствима и примењеним агротехничким мерама. Први резултати представљени су 18. априла ове године и показали су да је број газдинстава у Србији у односу на 2012. годину у паду за око 10 одсто, као и да се највећи број газдинстава налази у Златиборској области. Пораст површина коришћеног пољопривредног земљишта бележи се у регионима Јужне и Источне Србије. Просечна величина ораница и башта по газдинству је 4,5 хектара, а Средњобанатска област предњачи са 14,7 хектара.

Осам од 10 газдинстава бави се гајењем стоке што је исти однос као у 2012. години, а највише сточара је у Мачванској области. Просечна старост носиоца газдинства је 61 година, а сваки четрнаести носилац је млађи од 40 година. Највише младих носилаца газдинстава је у регионима Шумадије и Западне Србије.

Осам од 10 газдинстава користи сопствени трактор, а статистички подаци показују да их у Србији има нешто више од 450 хиљада, али да је 83 одсто трактора старије од 20 година. Коначни подаци Анкете о структури пољопривредних газдинстава у 2018. биће објављени на сајту Републичког завода за статистику  најкасније до 30. јуна, а посебне публикације, које ће обухватати анализу различитих тема из области пољопривреде, очекују се до краја септембра.

Ненад Нешовић, саветодавац из Пољопривредне саветодавне и стручне службе учествовао је у попису структуре пољопривредних газдинстава на територији Рашког округа, у брдско планинском делу. Он наводи да су статистички подаци показали да велики број пољопривредника користи тракторе из осамдесетих година прошлог века.

– Током јесени сам био у прилици да за Републички завод за статистику радим попис структуре пољопривредних газдинстава на територији Рашког округа, односно тај брдско-планински део. У око 90 одсто случајева старост механизације се кретала од осамдесетих па чак и седамдесетих година прошлог века. Такве машине не обезбеђују максимум ефикасности и искоришћености у овим условима. Ми смо уз подршку Министарства пољопривреде прошле године били у прилици да јавно понудимо пољопривредницима набавку нових трактора са повољним каматним стопама, могла се обезбедити кредитна подршка са каматом од 1 одсто, што је за пољопривреднике било врло повољно с обзиром на то да је отплата на три године, а једна година је била грејс период. Током јесени је било доста интересовања за такву меру кредитирања, па је у нашем подручју било доста присутних продаваца пољопривредне механизације које су уз ту меру пољопривредницима обезбедили набавку нових трактора који коштају између 15 и 17 хиљада евра и који су прилагођени нашим условима. Немам податак колико их је тачно продато, али то су мере које највише заинтересују наше произвођаче.

Највећи проблем су мали и уситњени поседи, пре свега у брдско планинским пределима, па је и продуктивност машина слаба.

– Ми смо пре свега ограничени малим поседом и сам степен искоришћења механизације, односно ефикасност су доста ниски, пре свега због малог и уситњеног поседа, као и због самог рељефа на коме се одвија пољопривредна производња. Наиме, ради се о малом проценту равница и великом проценту обрадивих површина које се налазе у брдско-планинском подручју. Оно што је најзначајније је да Министарство пољопривреде сваке године кроз мере подршке у примарној, биљној и сточарској производњи, субвенционише набавку нових машина и опреме. У ту сврху обезбеђују се различите машине – за обраду земљишту, заштиту од корова, мраза и болести. То је мера захваљујући којој се највише набављају прскалице за воћарску и ратарску производњу, рото-фрезе, као и нови системи за наводњавање.

Тешки су услови у којима раде наши пољопривредници без обзира на то да ли се ради о воћарској или пољопривредној производњи, каже Нешовић и додаје да је недовољно складишта која  задовољавају услове за чување повртарских и воћарских култура.

– Није лако пољопривредницима. Већ сам споменуо, пре свега је због уситњеног поседа, малих парцела и рељефних услова. Воћарске производње, осим овог дела у равници, одвијају се у великом делу у брдско-планинском подручју, посебно у Ивањици и Ариљу. Пољопривредници се довијају на различите начине, још увек је доста присутна сезонска радна снага која трошкове повећава и онемогућава профитабилну производњу. Такође, део који се тиче складиштења и чувања пољопривредних производа је доста неуслован а мера која се на то односи може донети значајног помака.

Нешовић наводи да се у Чачку, Краљеву и уопште у овом делу Србије, земљорадници највише одлучују за куповину половне пољопривредне механизације, прикључних машина и погонских агрегата.

– С обзиром на то да пољопривредници долазе у једну врло незгодну ситуацију, и то половином године када усеви који се тичу производње кабасте сточне хране доспевају за експлоатацију, да нису увек у могућности да их на време скину и на одређени начин конзервирају, у последње време набавља се доста роло-балера великих капацитета од 200 до 300 килограма. На тај начин се постиже већа ефикасност у производњи кабасте сточне хране и конзервирања сточне хране за исхрану животиња.

Гашење домаћих фабрика које су биле гиганти у производњи трактора и друге механизације, додатни  је проблем за српског сељака, сматра Нешовић.

– Престале су да раде наше фабрике које су биле главни покретачи производње наших пољопривредних машина. У некима је производња замрла, а у некима је смањена, тако да сада имамо мали избор домаће механизације. Оно што је значајно је набавка система за наводњавање – тифона, кишних крила, који користе пољопривредним произвођачима посебно у сушним годинама.

Велики проценат земљишта ван равничарског краја тешког је механичког састава, нарочито у Рашком округу, због чега његова обрада захтева јаче погонске машине.

– Земљишта у Србији су врло кисела, неповољних механичких и физичких својстава. С обзиром на то да је већина њих ван равнице и ван долина река, тешког су механичког састава. Последњих година имамо појаву да се у производњу све више уводе рото-фрезе које захтевају нешто јаче погонске агрегате, значи тракторе, за брзу и квалитетну припрему земљишта, када је потребно што пре обрадити и сачувати влагу, односно што пре приступити сетви. Напредни пољопривредни произвођачи све више користе рото-фрезе, наравно, уз одговарајуће тракторе.

Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду окупио учеснике из 32 земље

Јуче је у Новом Саду почео Међународни пољопривредни сајам, који први пут у историји има и Земљу партнера и Земљу пријатеља, а то су Италија и Тунис. На сајму  наступа 1.518 фирми, институција и организација које долазе из 32 земље. У оквиру програма првог дана сајма, представљена су четири нова модела Махиндра трактора са дуплом вучом.  Ненад Нешовић каже да без подршке државе наши пољопривредници тешко могу сами да финансирају куповину савремене пољопривредне механизације која је у данашње време основни предуслов да се пре свега млади задрже на селу.

– Сајмови су велика подршка настојањима да се та механизација обнови, али треба финансијски подржати пољопривредне произвођаче зато што је све мање људи који се баве пољопривредном производњом. У руралним подручјима људима треба омогућити максималну подршку, или од стране државе, или локалних самоуправа. Суочени смо са лошом старосном структуром, све је мање младих на селу који могу да носе производње. Самим тим, механизација умногоме олакшава. Финансијска, кредитна и системска подршка Министарства пољопривреде би омогућила да се људи опредељују да остану у руралним срединама, да се баве пољопривредом и да нам обезбеде прехрамбену сигурност.

Управљање пољопривредном механизацијом захтева додатни опрез

Трактори представљају велики ризик од изазивања саобраћајних незгода, због чега је наш саговорник искористио ову прилику да онима који њима управљају скрене пажњу да воде рачуна о својим пољопривредним машинама и да се не укључују у саобраћај са технички неисправним возилима.

– Овом приликом бих рекао да је пољопривредна механизација и управљање машинама врло сложен процес. Ради се о врло јаким машинама и апелујем на људе да максимално воде рачуна о техничкој исправности трактора и прикључних машина, као и да њима рукују на одговарајући начин. Велики је број несрећа са пољопривредним машинама које се догађају у самој експлоатацији, као и у саобраћају, било на јавним путевима или ван њих. Да би се машине укључиле у саобраћај морају бити технички исправне, такође морају бити обезбеђене са одређеном светлосном сигнализацијом и амбер светлом које се поставља на кров кабина, како би их лакше приметили у саобраћају.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024