AGROSAVETNIK, 12. maj 2019.

AGROSAVETNIK, 12. maj 2019.

Broj gazdinstava u Srbiji u odnosu na 2012. godinu u padu je za oko 10 odsto, a najveći broj njih nalazi se u Zlatiborskoj oblasti. Porast površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta beleži se u regionima Južne i Istočne Srbije, a prosečna veličina oranica i bašta po gazdinstvu je 4,5 hektara

0

Republički zavod za statistiku sproveo je od 1. oktobra do 30. novembra prošle godine Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u okviru koje je anketirano 120.000 poljoprivrednih gazdinstava, a kojom su prikupljeni podaci o poljoprivrednom zemljištu, broju stoke, mehanizaciji, radnoj snazi na gazdinstvima i primenjenim agrotehničkim merama. Prvi rezultati predstavljeni su 18. aprila ove godine i pokazali su da je broj gazdinstava u Srbiji u odnosu na 2012. godinu u padu za oko 10 odsto, kao i da se najveći broj gazdinstava nalazi u Zlatiborskoj oblasti. Porast površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta beleži se u regionima Južne i Istočne Srbije. Prosečna veličina oranica i bašta po gazdinstvu je 4,5 hektara, a Srednjobanatska oblast prednjači sa 14,7 hektara.

Osam od 10 gazdinstava bavi se gajenjem stoke što je isti odnos kao u 2012. godini, a najviše stočara je u Mačvanskoj oblasti. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, a svaki četrnaesti nosilac je mlađi od 40 godina. Najviše mladih nosilaca gazdinstava je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije.

Osam od 10 gazdinstava koristi sopstveni traktor, a statistički podaci pokazuju da ih u Srbiji ima nešto više od 450 hiljada, ali da je 83 odsto traktora starije od 20 godina. Konačni podaci Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u 2018. biće objavljeni na sajtu Republičkog zavoda za statistiku  najkasnije do 30. juna, a posebne publikacije, koje će obuhvatati analizu različitih tema iz oblasti poljoprivrede, očekuju se do kraja septembra.

Nenad Nešović, savetodavac iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe učestvovao je u popisu strukture poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Raškog okruga, u brdsko planinskom delu. On navodi da su statistički podaci pokazali da veliki broj poljoprivrednika koristi traktore iz osamdesetih godina prošlog veka.

– Tokom jeseni sam bio u prilici da za Republički zavod za statistiku radim popis strukture poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Raškog okruga, odnosno taj brdsko-planinski deo. U oko 90 odsto slučajeva starost mehanizacije se kretala od osamdesetih pa čak i sedamdesetih godina prošlog veka. Takve mašine ne obezbeđuju maksimum efikasnosti i iskorišćenosti u ovim uslovima. Mi smo uz podršku Ministarstva poljoprivrede prošle godine bili u prilici da javno ponudimo poljoprivrednicima nabavku novih traktora sa povoljnim kamatnim stopama, mogla se obezbediti kreditna podrška sa kamatom od 1 odsto, što je za poljoprivrednike bilo vrlo povoljno s obzirom na to da je otplata na tri godine, a jedna godina je bila grejs period. Tokom jeseni je bilo dosta interesovanja za takvu meru kreditiranja, pa je u našem području bilo dosta prisutnih prodavaca poljoprivredne mehanizacije koje su uz tu meru poljoprivrednicima obezbedili nabavku novih traktora koji koštaju između 15 i 17 hiljada evra i koji su prilagođeni našim uslovima. Nemam podatak koliko ih je tačno prodato, ali to su mere koje najviše zainteresuju naše proizvođače.

Najveći problem su mali i usitnjeni posedi, pre svega u brdsko planinskim predelima, pa je i produktivnost mašina slaba.

– Mi smo pre svega ograničeni malim posedom i sam stepen iskorišćenja mehanizacije, odnosno efikasnost su dosta niski, pre svega zbog malog i usitnjenog poseda, kao i zbog samog reljefa na kome se odvija poljoprivredna proizvodnja. Naime, radi se o malom procentu ravnica i velikom procentu obradivih površina koje se nalaze u brdsko-planinskom području. Ono što je najznačajnije je da Ministarstvo poljoprivrede svake godine kroz mere podrške u primarnoj, biljnoj i stočarskoj proizvodnji, subvencioniše nabavku novih mašina i opreme. U tu svrhu obezbeđuju se različite mašine – za obradu zemljištu, zaštitu od korova, mraza i bolesti. To je mera zahvaljujući kojoj se najviše nabavljaju prskalice za voćarsku i ratarsku proizvodnju, roto-freze, kao i novi sistemi za navodnjavanje.

Teški su uslovi u kojima rade naši poljoprivrednici bez obzira na to da li se radi o voćarskoj ili poljoprivrednoj proizvodnji, kaže Nešović i dodaje da je nedovoljno skladišta koja  zadovoljavaju uslove za čuvanje povrtarskih i voćarskih kultura.

– Nije lako poljoprivrednicima. Već sam spomenuo, pre svega je zbog usitnjenog poseda, malih parcela i reljefnih uslova. Voćarske proizvodnje, osim ovog dela u ravnici, odvijaju se u velikom delu u brdsko-planinskom području, posebno u Ivanjici i Arilju. Poljoprivrednici se dovijaju na različite načine, još uvek je dosta prisutna sezonska radna snaga koja troškove povećava i onemogućava profitabilnu proizvodnju. Takođe, deo koji se tiče skladištenja i čuvanja poljoprivrednih proizvoda je dosta neuslovan a mera koja se na to odnosi može doneti značajnog pomaka.

Nešović navodi da se u Čačku, Kraljevu i uopšte u ovom delu Srbije, zemljoradnici najviše odlučuju za kupovinu polovne poljoprivredne mehanizacije, priključnih mašina i pogonskih agregata.

– S obzirom na to da poljoprivrednici dolaze u jednu vrlo nezgodnu situaciju, i to polovinom godine kada usevi koji se tiču proizvodnje kabaste stočne hrane dospevaju za eksploataciju, da nisu uvek u mogućnosti da ih na vreme skinu i na određeni način konzerviraju, u poslednje vreme nabavlja se dosta rolo-balera velikih kapaciteta od 200 do 300 kilograma. Na taj način se postiže veća efikasnost u proizvodnji kabaste stočne hrane i konzerviranja stočne hrane za ishranu životinja.

Gašenje domaćih fabrika koje su bile giganti u proizvodnji traktora i druge mehanizacije, dodatni  je problem za srpskog seljaka, smatra Nešović.

– Prestale su da rade naše fabrike koje su bile glavni pokretači proizvodnje naših poljoprivrednih mašina. U nekima je proizvodnja zamrla, a u nekima je smanjena, tako da sada imamo mali izbor domaće mehanizacije. Ono što je značajno je nabavka sistema za navodnjavanje – tifona, kišnih krila, koji koriste poljoprivrednim proizvođačima posebno u sušnim godinama.

Veliki procenat zemljišta van ravničarskog kraja teškog je mehaničkog sastava, naročito u Raškom okrugu, zbog čega njegova obrada zahteva jače pogonske mašine.

– Zemljišta u Srbiji su vrlo kisela, nepovoljnih mehaničkih i fizičkih svojstava. S obzirom na to da je većina njih van ravnice i van dolina reka, teškog su mehaničkog sastava. Poslednjih godina imamo pojavu da se u proizvodnju sve više uvode roto-freze koje zahtevaju nešto jače pogonske agregate, znači traktore, za brzu i kvalitetnu pripremu zemljišta, kada je potrebno što pre obraditi i sačuvati vlagu, odnosno što pre pristupiti setvi. Napredni poljoprivredni proizvođači sve više koriste roto-freze, naravno, uz odgovarajuće traktore.

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu okupio učesnike iz 32 zemlje

Juče je u Novom Sadu počeo Međunarodni poljoprivredni sajam, koji prvi put u istoriji ima i Zemlju partnera i Zemlju prijatelja, a to su Italija i Tunis. Na sajmu  nastupa 1.518 firmi, institucija i organizacija koje dolaze iz 32 zemlje. U okviru programa prvog dana sajma, predstavljena su četiri nova modela Mahindra traktora sa duplom vučom.  Nenad Nešović kaže da bez podrške države naši poljoprivrednici teško mogu sami da finansiraju kupovinu savremene poljoprivredne mehanizacije koja je u današnje vreme osnovni preduslov da se pre svega mladi zadrže na selu.

– Sajmovi su velika podrška nastojanjima da se ta mehanizacija obnovi, ali treba finansijski podržati poljoprivredne proizvođače zato što je sve manje ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. U ruralnim područjima ljudima treba omogućiti maksimalnu podršku, ili od strane države, ili lokalnih samouprava. Suočeni smo sa lošom starosnom strukturom, sve je manje mladih na selu koji mogu da nose proizvodnje. Samim tim, mehanizacija umnogome olakšava. Finansijska, kreditna i sistemska podrška Ministarstva poljoprivrede bi omogućila da se ljudi opredeljuju da ostanu u ruralnim sredinama, da se bave poljoprivredom i da nam obezbede prehrambenu sigurnost.

Upravljanje poljoprivrednom mehanizacijom zahteva dodatni oprez

Traktori predstavljaju veliki rizik od izazivanja saobraćajnih nezgoda, zbog čega je naš sagovornik iskoristio ovu priliku da onima koji njima upravljaju skrene pažnju da vode računa o svojim poljoprivrednim mašinama i da se ne uključuju u saobraćaj sa tehnički neispravnim vozilima.

– Ovom prilikom bih rekao da je poljoprivredna mehanizacija i upravljanje mašinama vrlo složen proces. Radi se o vrlo jakim mašinama i apelujem na ljude da maksimalno vode računa o tehničkoj ispravnosti traktora i priključnih mašina, kao i da njima rukuju na odgovarajući način. Veliki je broj nesreća sa poljoprivrednim mašinama koje se događaju u samoj eksploataciji, kao i u saobraćaju, bilo na javnim putevima ili van njih. Da bi se mašine uključile u saobraćaj moraju biti tehnički ispravne, takođe moraju biti obezbeđene sa određenom svetlosnom signalizacijom i amber svetlom koje se postavlja na krov kabina, kako bi ih lakše primetili u saobraćaju.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR