AGROSAVETNIK, 12. novembar 2017.

AGROSAVETNIK, 12. novembar 2017.

Razlog sve kraćeg životnog veka voćnih zasada leži u tome što voćari ne posvećuju dovoljno pažnje stablu i granama koji ostaju zapostavljeni, pa stručnjaci stoga naglašavaju neophodnost jesenjeg plavog prskanja radi suzbijanja infekcija koje mogu dovesti do izumiranja celog stabla

0

Jesenje plavo prskanje predstavlja obaveznu meru u ovom periodu naročito u zaštiti koštičavog voća, kažu stručnjaci.

Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u čačanskoj Poljoprivrednoj i stručnoj službi, kaže da zasadi sa koštičavim voćem u poslednje vreme imaju sve kraći vek trajanja, a kao razlog za to navodi zanemarivanje zaštite samog stabla. Ona naglašava da se plavim prskanjem suzbijaju uzročnici mnogih bolest zbog čega ga nikako ne treba izostaviti u ovo doba godine.

– Razlog za sve kraći životni vek voćnih zasada leži u tome da voćari veću pažnju posvećuju zaštiti lista, cveta i ploda, dok stablo i grane ostaju zapostavljeni. Ovim prskanjem treba da se zaštiti stablo od patogena koji prezimljavaju na kori. Prskanje se izvodi bakarnim preparatom, a osnovna namena mu je dezinfekcija stabla.

Tafrina deformans
Tafrina deformans

Plavim prskanjem se značajno smanjuje infekcioni potencijal bolesti biljaka kao što su gljivice tafrina deformans i monilioza. Takođe, ovim tretmanom se drže pod kontrolom ranice i infekcije na stablu, koje inače nastaju u periodu mirovanja biljaka. To je važno jer su infekcije kasnije osnovni uzrok šteta koje se manifestuju u narednoj ili nakon nekoliko godina u vidu izumiranja kore drveta, pa i čitavog stabla. Ovim prskanjem se postiže i zaštita od prouzrokovača bolesti šupljikavosti lista, a taj patogen u ovom periodu napada mladare voćaka. Takva infekcija može da nastane i pri nižim temperaturama, a posebno je opasna jer se na tim mladarima formiraju rak rane iz kojih curi smola, kaže Vesna Nišavić Veljković.

Vreme i postupak plavog prskanja

Najbolje vreme za plavo prskanje je kada sa stabala opadne oko 70 odsto lišća, međutim, naša sagovornica kaže da taj posao treba prilagoditi vremenskim uslovima. Preporuka je da se tretiranje obavi po lepom i umereno toplom vremenu kada nema vetra.

– Ranijih godina je standardna preporuka bila da se plavo prskanje obavlja kada sa voća opadne dve trećine lišća, ili celokupna lisna masa, međutim to pravilo se mora korigovati. Ako u jesen imamo toplo i vlažno vreme, kao što je sada slučaj, tretiranje treba da se obavi čim počne opadanje lišća, ne treba čekati, jer već može da se pojavi dovoljno ranica preko kojih patogeni mogu da prouzrokuju infekciju na voću. Ovo posebno važi za zasade u kojima već imamo prisutne simptome propadanja tkiva korena i prisustva smolotočine. Jesenje prskanje je značajno i za jabučaste voćne vrste, naročito ako su prisutni rak kore jabuke i kruške, rak rane i bakteriozno izumiranje voćaka, ili ukoliko postoje simptomi bakterijske plamenjače kod koje je prouzrokovač ervinija amilovora. Tretiranje treba obaviti u najtoplijem delu dana, pri minimalnoj temperaturi od 7 do 10 stepeni, vodeći računa da bakarni preparat prodre u sve pukotine kako bi efikasnost zaštite bila veća, kaže naša sagovornica.

Ona navodi da krajnji rezultat tretiranja zavisi od količine tečnosti koja se koristi i objašnjava da stabla moraju biti dobro nakvašena jer se na taj način sprečava da patogeni prezime i kasnije u toku proleća prouzrokuju infekcije u voćnjacima.

– Veoma je važno koristiti što veću količinu tečnosti, da se što bolje ,,okupa” stablo, gotovo do kapanja da bi se sporama koje ostvaruju infekciju onemogućio razvoj i ulazak u biljku, navodi Nišavić Veljković.

Suzbijanje poljskih miševa i voluharica

Vesna Nišavić Veljković preporučuje poljoprivrednicima da obiđu svoja imanja i provere prisustvo glodara, te da nakon toga izvrše zaštitu od ovih štetočina, a isto tako napominje da je neophodno da vode računa na koji način vrše tretiranje kako ne bi ugrozili svoje zdravlje ili doveli do trovanja drugih životinja i ptica kojima mamci nisu namenjeni.

misje-rupe– U ovom periodu je preporuka da se obiđu površine pod strninama i lucerištima i da se obrati pažnja na prisustvo poljskih miševa i voluharica. Ukoliko ima aktivnih rupa potrebno je u njih postaviti zatrovane mamke. Aktivnost aktivnih rupa se utvrđuje tako što se prilikom obilaska parcele postojeće rupe zatrpaju, odnosno nagaze, pa se nakon nekoliko dana parcela ponovo obiđe. Ako su rupe ponovo otvorene, znači da su glodari prisutni i u te rupe je potrebno postaviti mamke. Obavezno je nakon stavljanja mamaka rupe ponovo zatvoriti, jer oni sadrže otrovne materije koje mogu ugroziti ostale životinje u prirodi. Važno je istaći da lica koja postavljaju mamke moraju posebnu pažnju obratiti na rukovanje sredstvom za suzbijanje glodara, kao i na higijenu ruku i radne odeće, po obavljenom poslu, zaključuje Vesna Nišavić Veljković.

POSTAVI ODGOVOR