AGROSAVETNIK, 13. decembar 2020.

AGROSAVETNIK, 13. decembar 2020.

0

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Čačak krajem svake godine za poljoprivredne proizvođače sa teritorije Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja organizuje Zimsku školu za poljoprivrednike. Ove godine predavanja su održana od 8. do 10. decembra, a bila su namenjena svemu onome što proizvođačima može da pomogne u ostvarivanju njihovih ciljeva, kaže Slađana Petrić, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

– Za razliku od prethodnih godina kada je Zimska škola za poljoprivrednike organizovana u različitim gradovima, ove godine je održana u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi. Podelili smo predavanja u tri dana sa različitim temama iz oblasti biljne proizvodnje i radili sa manjim grupama uz pauze između tema. Prvog dana škole obuhvatili smo teme o sortama borovnice, merama nege u zasadima voća, štetnim organizmima, podršci sprovođenju IPARD II programa 2014-2020, zadrugarstvu i udruživanju u poljoprivredi, kreditiranju, pasmanu  malih količina primarnih proizvoda voća. Drugi dan smo nastavili sa temama o diverzifikaciji prihoda na poljoprivrednom gazdinstvu, pretpristupnim fondovima EU za ruralni razvoj IPARD programa, povećanju kvaliteta mleka primenom dobre higijenske prakse na poljoprivrednom gazdinstvu, savremenoj povrtarskoj proizvodnji i jačanju konkurentnosti kroz podizanje standarda u primarnoj proizvodnji voća i povrća. Trećeg dana teme su se odnosile na pogodne sorte u domaćem gajenju trešnje, unapređenje u preradi grožđa, organsku proizvodnju u ratarstvu, sisteme gajenja autohtonih rasa svinja i podsticaje za podizanje višegodišnjih zasada. Uspeli smo da obuhvatimo skoro sve teme iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje. Svake godine kroz Zimku školu prođe više od 100 poljoprivrednika, tako da su uglavnom i navikli da dolaze na ta predavanja, a uspeli smo i ove godine da im izađemo u susret i pripremimo sve teme koje ih zanimaju.

Ove jeseni, agronomi iz više savetodavnih stručnih službi u Srbiji vršili su besplatnu analizu zemljišta. Slađana Petrić kaže da je na području rada čačanske savetodavne i stručne službe uzeto oko 2000 uzoraka, a da poljoprivrednici rezultate mogu da očekuju do kraja decembra. Ove godine analiza je rađena na  savremeniji način pa su uz pomoć mobilne aplikacije Ministarstva poljoprivrede, koordinate i broj parcele sa koje je uzorkovano zemljište poslati direktno sa njive u bazu podataka.

– Bez obzira na okolnosti koje su nas zadesile, Služba je uspela da sakupi uzorke za poljoprivredne proizvođače sa područja rada Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Prkupljanje uzoraka zemljišta i analizu zemljišta finansiralo je Ministarstvo poljoprivrede. Maksimalni broj uzoraka po jednom gazdinstvu je za ovu godinu bio 3, nadamo se da će sledeće godine biti omogućeno uzorkovanje sa više parcela kako nam je nagovešteno. To je uglanom sada nešto novo u odnosu na prethodnu analizu zemljišta. Locira se uzorak, uzimaju se GPS koordinate i tačno se zna sa koje parcele je urađena analiza, tako da to poljoprivredniku mnogo znači u njegovom radu i pri donošenju odluke šta će posaditi na toj parceli i kako popraviti strukturu zemljišta. Rezultate agrohemijske analize zemljišta poljoprivrednici će dobiti do kraja godine, odnosno dobiće preporuke tako da za narednu sezonu mogu planirati šta da primenjuju od agrotehničkih  mera na svojim parcelama.

Slađana Petrić je ovom prilikom istakla da čačanska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba nije prestajala sa radom i pored svih nepredviđenih okolnosti koje su nas zadesile ove godine. Rad službe je organizovan tako da poljoprivrednici u svakom trenutku mogu da dobiju sve potrebne informacije i preporuke.

– Svakodnevno smo obavljali svoje poslove uz pridržavanje mera zaštite. Sve vreme smo bili na usluzi poljoprivrednicima, svaki dan smo radili aktivno i ljudi su nam se obraćali. Organizovali smo se kada im je bila potrebna pomoć oko popunjavanja zahteva i niko nije vraćen bez pomoći. Davali smo savete i preko telefona. Oni koji nisu mogli da prisustvuju predavanjima u Zimskoj školi, mogu da nas pozovu na broj telefona 032 320-710 i dobiće potreban savet ili odgovor na neko pitanje koje mu je bitno.

Ovogodišnji rod krompira dobar

Ova godina je bila veoma dobra za proizvodnju krompira koji se u Srbiji gaji na oko 22.000 hektara, kaže Nenad Nešović, savetodavac za ratarstvo iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. To je ipak veliki pad u odnosu na 90-te godine kada je krompir bio daleko više zastupljen na našim površinama kaže sagovornik i dodaje da je trenutno potražnja za ovom povrtarskom kulturom nešto manja u odnosu na ranije godine.

– Od te 22.000 hektara, oko 2.000 hektara je namenjeno procesnoj proizvodnji, odnosno preradi u čips i pomfrit. Ova godina je bila dobra za proizvodnju krompira, iako je on nešto ranije sejan, ali možemo govoriti o dobrim prinosima. Ovo je specifična godina jer se, pre svega, odražava na proizvodnju krompira koji je počeo da se prodaje za nekih 15 dinara u avgustu, ali je cena posle naglo pala i bila je svega oko 10-11 dinara. Još uvek nema tražnje za krompirom ovog roda 2020. godine, a pretpostavlja se da je glavni razlog za to nemogućnost rada restorana, keteringa, hotela, odnosno velikih potrošača procesnog krompira. Krompir je izvađen, dosušuje se i skladišti i u bilansu možemo očekivati krmpir koji će zadovoljiti naše potrebe. Moramo pomenuti i da se pojavljuje i krompir iz uvoza koji predstavlja glavobolju našim proizvođačima, pored toga, proizvođači ove godine nisu imali mogućnost da nabave sredstva odnosno supstance kojima se onemogućava klijanje. Te supstance koje su do sada bile dozvoljene sada su odlukom zabranjene, tako da će biti pravi izazov da uzgajivači krompira sačuvaju krompir do kasnog proleća kada mu je i najbolja cena. Preporuka je da se proizvođači ohrabre i ulažu u moderna skladišta tako da krompir može da se čuva duži period i da bude konkurentan krompiru koji dolazi iz uvoza.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR