Пољопривредна саветодавна и стручна служба Чачак крајем сваке године за пољопривредне произвођаче са територије Чачка, Горњег Милановца, Лучана и Ариља организује Зимску школу за пољопривреднике. Ове године предавања су одржана од 8. до 10. децембра, а била су намењена свему ономе што произвођачима може да помогне у остваривању њихових циљева, каже Слађана Петрић, директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе.
– За разлику од претходних година када је Зимска школа за пољопривреднике организована у различитим градовима, ове године је одржана у Пољопривредној саветодавној и стручној служби. Поделили смо предавања у три дана са различитим темама из области биљне производње и радили са мањим групама уз паузе између тема. Првог дана школе обухватили смо теме о сортама боровнице, мерама неге у засадима воћа, штетним организмима, подршци спровођењу ИПАРД ИИ програма 2014-2020, задругарству и удруживању у пољопривреди, кредитирању, пасману малих количина примарних производа воћа. Други дан смо наставили са темама о диверзификацији прихода на пољопривредном газдинству, претприступним фондовима ЕУ за рурални развој ИПАРД програма, повећању квалитета млека применом добре хигијенске праксе на пољопривредном газдинству, савременој повртарској производњи и јачању конкурентности кроз подизање стандарда у примарној производњи воћа и поврћа. Трећег дана теме су се односиле на погодне сорте у домаћем гајењу трешње, унапређење у преради грожђа, органску производњу у ратарству, системе гајења аутохтоних раса свиња и подстицаје за подизање вишегодишњих засада. Успели смо да обухватимо скоро све теме из различитих области пољопривредне производње. Сваке године кроз Зимку школу прође више од 100 пољопривредника, тако да су углавном и навикли да долазе на та предавања, а успели смо и ове године да им изађемо у сусрет и припремимо све теме које их занимају.
Ове јесени, агрономи из више саветодавних стручних служби у Србији вршили су бесплатну анализу земљишта. Слађана Петрић каже да је на подручју рада чачанске саветодавне и стручне службе узето око 2000 узорака, а да пољопривредници резултате могу да очекују до краја децембра. Ове године анализа је рађена на савременији начин па су уз помоћ мобилне апликације Министарства пољопривреде, координате и број парцеле са које је узорковано земљиште послати директно са њиве у базу података.
– Без обзира на околности које су нас задесиле, Служба је успела да сакупи узорке за пољопривредне произвођаче са подручја рада Пољопривредне саветодавне и стручне службе. Пркупљање узорака земљишта и анализу земљишта финансирало је Министарство пољопривреде. Максимални број узорака по једном газдинству је за ову годину био 3, надамо се да ће следеће године бити омогућено узорковање са више парцела како нам је наговештено. То је угланом сада нешто ново у односу на претходну анализу земљишта. Лоцира се узорак, узимају се ГПС координате и тачно се зна са које парцеле је урађена анализа, тако да то пољопривреднику много значи у његовом раду и при доношењу одлуке шта ће посадити на тој парцели и како поправити структуру земљишта. Резултате агрохемијске анализе земљишта пољопривредници ће добити до краја године, односно добиће препоруке тако да за наредну сезону могу планирати шта да примењују од агротехничких мера на својим парцелама.
Слађана Петрић је овом приликом истакла да чачанска Пољопривредна саветодавна и стручна служба није престајала са радом и поред свих непредвиђених околности које су нас задесиле ове године. Рад службе је организован тако да пољопривредници у сваком тренутку могу да добију све потребне информације и препоруке.
– Свакодневно смо обављали своје послове уз придржавање мера заштите. Све време смо били на услузи пољопривредницима, сваки дан смо радили активно и људи су нам се обраћали. Организовали смо се када им је била потребна помоћ око попуњавања захтева и нико није враћен без помоћи. Давали смо савете и преко телефона. Они који нису могли да присуствују предавањима у Зимској школи, могу да нас позову на број телефона 032 320-710 и добиће потребан савет или одговор на неко питање које му је битно.
Овогодишњи род кромпира добар
Ова година је била веома добра за производњу кромпира који се у Србији гаји на око 22.000 хектара, каже Ненад Нешовић, саветодавац за ратарство из краљевачке Пољопривредне саветодавне и стручне службе. То је ипак велики пад у односу на 90-те године када је кромпир био далеко више заступљен на нашим површинама каже саговорник и додаје да је тренутно потражња за овом повртарском културом нешто мања у односу на раније године.
– Од те 22.000 хектара, око 2.000 хектара је намењено процесној производњи, односно преради у чипс и помфрит. Ова година је била добра за производњу кромпира, иако је он нешто раније сејан, али можемо говорити о добрим приносима. Ово је специфична година јер се, пре свега, одражава на производњу кромпира који је почео да се продаје за неких 15 динара у августу, али је цена после нагло пала и била је свега око 10-11 динара. Још увек нема тражње за кромпиром овог рода 2020. године, а претпоставља се да је главни разлог за то немогућност рада ресторана, кетеринга, хотела, односно великих потрошача процесног кромпира. Кромпир је извађен, досушује се и складишти и у билансу можемо очекивати крмпир који ће задовољити наше потребе. Морамо поменути и да се појављује и кромпир из увоза који представља главобољу нашим произвођачима, поред тога, произвођачи ове године нису имали могућност да набаве средства односно супстанце којима се онемогућава клијање. Те супстанце које су до сада биле дозвољене сада су одлуком забрањене, тако да ће бити прави изазов да узгајивачи кромпира сачувају кромпир до касног пролећа када му је и најбоља цена. Препорука је да се произвођачи охрабре и улажу у модерна складишта тако да кромпир може да се чува дужи период и да буде конкурентан кромпиру који долази из увоза.
