AGROSAVETNIK, 13. oktobar 2019.

AGROSAVETNIK, 13. oktobar 2019.

Uverenje poljoprivrednika da je spaljivanje žetvenih ostataka na zemljištu dobro jer se na taj način vrši dezinfekcija zemljišta, nije opravdano. Spaljivanjem žetvenih ostataka visoka temperatura se prenosi i do 10 centimetara u dubinu zemljišta, pa u najvažnijem oraničnom sloju dolazi do uništavanja mikrobiološke aktivnosti

0

Jedna od negativnih stvari u našoj poljoprivrednoj proizvodnji jeste običaj poljoprivrednih proizvođača da posle žetve pšenice ili u ranu jesen kada sređuju svoje parcele za osnovnu obradu za setvu ozimih kultura, spaljuju žetvene ostatke od prethodnih kultura na parceli.

– To je veoma negativna pojava, a i zabranjena je zakonom. Ne samo zbog toga što mogu da se izazovu požari, naročito u vreme suša, već i zbog mikrobiološke aktivnosti zemljišta. Ranije su poljoprivredni proizvođači govorili da je to dobro, da se na taj način izvrši neka dezinfekcija zemljišta, ali to nije tačno. Spaljivanjem žetvenih ostataka visoka temperatura se prenosi i do 10 centimetara u dubinu zemljišta, tako da u najvažnijem oraničnom sloju dolazi do uništavanja mikrobiološke aktivnosti. Neuporedivo bolje je te ostatke usitniti i uneti u zemljište – tako se vrši jedna vrsta đubrenja zemljišta i poboljšava se struktura, objašnjava Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

Osim žetvenih ostataka, poljoprivredni proizvođači nakon rezidbe voća pribegavaju spaljivanju tih ostataka, što takođe može da bude opasno.

– Osim žetvenih ostataka, vrlo često poljoprivredni proizvođači pale ostatke od rezidbe malina, kupina i slično, a to je takođe zabranjeno zakonom. Klima se promenila, imamo dugotrajne suše, pa vrlo lako dolazi do prenosa te vatre i do požara. U toku prethodne godine imali smo baš veliki broj požara na teritoriji Moravičkog okruga. Kada ta vatra uzme maha, ona se ne može lako kontrolisati, tako da stradaju šume, imovina, sami objekti. Zato Komunalna policija ozbiljnije radi na terenu i strogo vodi računa, čim ugledaju dim na terenu znaju o čemu je reč. Dakle, savet naše službe je da se ti ostaci nikako ne spaljuju, već da se izvrši njihovo ustinjavanje i unošenje u zemljište.

Vreme je za obradu zemljišta pred setvu

Damljanović je preporučio poljoprivrednicima da odmah krenu sa osnovnom obradom zemljišta jer se približava optimalni rok za setvu ječma i pšenice, a svako kašnjenje dovodi do pada prinosa na kraju sezone.

– Osnovna obrada zemljišta pred setvu je sad počela. Ove godine smo imali takvo stanje da je kukuruz sazrelio 15 do 20 dana ranije i mogao je ranije da se skine sa parcela, tako da se na vreme počelo sa obradom zemljišta za setvu pšenice. Međutim, imali smo i period dvomesečne suše, tako da su zemljišta dosta tvrda i vrlo teška za osnovnu obradu, naročito za dublje oranje. U poslednjem periodu je bilo kišnih dana, a iako to nije dovoljno kiše da bi se sve odradilo, dovoljno je da se uradi plića osnovna obrada. Naša preporuka je da proizvođači ništa ne čekaju, već da odmah pristupe obradi zemljišta jer optimalni rok za setvu ječma i pšenice počinje za nekoliko dana.

Merenje vlage u žitaricama važno za kvalitet njihovog zrna

Berba kukuruza je završena na oko 80 odsto parcela, a poljoprivrednici su ove godine bili veoma zainteresovani za merenje vlažnosti zrna u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– Spremanje silaže na 3,5 hiljade hektara na našem terenu je pre desetak dana završeno, a berba kukuruza je završena nekih 70 do 80 odsto. Kukuruz je izuzetno suv. Imali smo veliko interesovanje u našoj Službi za merenje vlažnosti kukuruza pošto ljudi i sami ne veruju koliko je suv. Uglavnom sadrži između 13 i 16 procenata vlage, što omogućava čak i žetvu kombajnima i džakiranje kukuruza. Malo vlažniji usevi se odmah mogu stavljati u koševe, a za džakiranje bi trebalo malo da se prosuše, pa za nekoliko dana mogu da se pakuju u džakove.

Merenje vlage u žitaricama je veoma važno za kvalitet njihovog zrna. Nepovoljno sušenje i skladištenje može dovesti do niskog kvaliteta zrna. Damljanović kaže da naši poljoprivredni proizvođači imaju iskustva i znaju kada je kukuruz dovoljno suv.

– Naši poljoprivredni proizvođači u najvećem broju slučajeva znaju kada je kukuruz dovoljno suv, imaju dovoljno veliko iskustvo, a i ove godine nema sumnje, vrlo je lako to odrediti. Svako ko se iole bavi tom proizvodnjom može znati da li je kukuruz suv. Sam podatak da je oko 80 odsto kukuruza već obrano dovoljan je da ne dovodi u sumnju to da proizvođači mogu da ga oberu i uskladište.

Počeo monitoring svinja na teritoriji Srbije

Polovinom septembra je počeo monitoring svinja na teritoriji Srbije u onim područjima gde nije utvrđena Afrička kuga svinja, kaže Radoslav Bogićević, veterinar iz Mrčajevaca. Monitoring se radi na sedmičnom nivou, a podaci se dostavljaju veterinarskim institutima koji ih prosleđuju Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

– Veterinarske službe obilaze svinje, uzimaju od vlasnika podatke u smislu da li je nešto neobično primećeno kod životinja prethodnih dana. To se radi na nedeljnom nivou. Te podatke dostavljamo veterinarskim institutima, a oni dalje prosleđuju Ministarstvu poljoprivrede. Ako dođe do nekih pojava bolesti, bitno je da na vreme to prepoznamo i da alarmiramo stručne službe. To je pravi put da zaštitimo Srbiju od teške bolesti svinja koja daje velike štete u svinjarstvu. To rade sve veterinarske stanice na svom terenu. Nadam se da će se taj posao odraditi adekvatno i da nećemo pronaći ništa što ukazuje na tu bolest.

Reč je o virusnoj bolesti koja može da se pojavi u različitim delovima zemlje, ali da se u isto vreme ne primeti, zbog čega se ovaj monitoring i radi, kaže Bogićević. Po njegovim rečima, ova bolest svinja zabeležena je u zemljama u okruženju pa iz tog razloga pojedine zabranjuju uvoz svinja iz susednih država.

– Ne zna se tačan put dolaska bolesti. Vrlo je specifična bolest jer ne postoji zaštita, ne postoji vakcina za nju. Virus je u pitanju, tako da svinje mogu da obole ili da nose taj virus ali da ne obole. Širok je dijapazon načina prenošenja ove bolesti. Ona može da prođe neprimetno. Bitno je da sve svinje obuhvatimo pregledom, zbog toga odlazimo na sve farme i u sva dvorišta gde ima ovih životinja. Ukoliko posumnjamo da je neka životinja bolesna, uzimamo bris krvi iz ušne vene i dostavljamo Institutu. Mogu reći da je u pitanju veoma obiman posao, ali mislim da ćemo mi sve to odraditi kako treba. Ova bolest postoji i u okolnim državama. Najveći problem će biti divlje svinje kod kojih nema nikakve kontrole jer se prosto ne može pregledati svaka divlja svinja.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR