Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 14. април 2019.

Скуп пољопривредних произвођача са подручја Драгачева одржан је 8. априла у Дому културе у Гучи. Том приликом су београдско предузеће „РЗ Плант“ и Центар за кромпир Гуча заинтересованима представили појединости Уговарања производње јагоде за замрзавање сорте Зенга Зенгана на подручју Драгачева, уз обезбеђен репроматеријал, стручну подршку агронома и откуп производа.

Као део пројекта у склопу ревитализације Центра за кромпир у Гучи, који траје већ две године, 2018. је започета производња контејнерских садница јагода Зенга Зенгана. Напокон су створене праве околности за уговарање сарадње са одговарајућим произвођачима, који би том приликом добили подршку у смислу репроматеријала, комплетне помоћи стручног тима и реализацију готовог производа под познатим условима. Циљ је да се на малим газдинствима успостави одржива производња, тако да домаћинство са два до три радно способна члана може да са најмање две-три културе обезбеди себи егзистенцију.

Јагоде су, иначе, након већ присутних пројеката корнишона и паприке, трећа култура коју уводе. Ове године су због ограничене количине садног материјала фокусирани на Драгачево, али ће се подухват касније ширити и на друге делове Западне Србије, започиње причу Зоран Броћић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну и вођа стручног тима на овом пројекту.

Сорта Зенга Зенгана, стара и добро позната

Сорта јагода Зенга Зенгана настала је 1953. године у Немачкој. Раније веома заступљена у српској производњи, још увек је непревазиђена за замрзавање и прераду. Има специфичну, јаку арому и мада мало захтевнија за производњу, без проблема доноси принос између двадесет пет и тридесет тона, што пољопривредницима гарантује профитабилност. Поента је, каже Броћић, у постизању максималног приноса уз стручну подршку предузећа „РЗ Плант“. Почев од августа, брање засада и целокупни рад на пројекту трајаће две године. Циљна група су пољопривредници који поседују од десет до петнаест ари, баш као и у случају корнишона и паприке, а најбитније је постојање критичне масе која би радила на свему томе у овом региону.

– Заинтересованост пољопривредника за скуп била је велика, тако да очекујемо да се у наредних месец дана определе, а наш стручни тим ће изаћи на терен код сваког произвођача, да оцени какве су његове могућности: да ли има погодну парцелу, приступачну воду за наводњавање, што је неопходан услов. На основу добијених резултата, извршићемо селекцију произвођача са којима ће бити уговорена сарадња у планираном периоду. Производићемо контејнерске саднице, које се могу садити и до месец дана касније него фриго живиће, које долазе из увоза. Веома је битно да имамо квалитетну домаћу садницу, која има низ предности, иако је нешто скупља. Уосталом, пракса је то показала, закључује професор.

Споменута јагода на ред за бербу стиже у мају следеће године. У Гучи не постоји могућност узгајања сорти које нису слободне, односно, лиценциране и заштићене – што важи за кромпир, јагоду и друго јагодасто воће. Тренутно је потражња за зенгом огромна у читавој Европи, а фирма „РЗ Плант“ прерађује преко хиљаду тона увезених из Пољске. Међутим, није поента само у извозу, већ и супституисању онога што се увози, баш као и у случају елитног семена кромпира. Да би се производила лиценцирана сорта, потребно је склопити уговор са власником, што је свакако у плану, али, како наводи Броћић, иде се „корак по корак“.

Сама производња јагоде је веома скупа и улагање по једном хектару се креће између дванаест и тринаест хиљада евра, тако да произвођачима није нимало лако без адекватне потпоре. У овом случају, биће им обезбеђена не само стручна и она у репроматеријалу, већ и подршка општине, са субвенцијама које ће моћи да остваре на нивоу Републике. Циљ је да производња буде одржива и дугорочна.

Захтевни, али исплативи корнишони

Матична фирма из Београда, „РЗ Агро“, у оквиру које послује „РЗ Плант“, претходно је одржала скуп у Книћу, на коме је такође најављена производња јагоде, али се разматрало и питање гајења корнишона. Број коопераната је, баш као и у Чачку, удвостручен у односу на претходну годину. Специфична производња захтева марљивост, савесност и стручност, али су узгајивачима истовремено обезбеђени едукација на лицу места и максимална подршка у савладавању поступка. На десет ари је, како показује прошлогодишња производња, могуће зарадити од две до три хиљаде евра. Пројектован је принос од седам-осам килограма по дужном метру, а постигнут просек од дванаест килограма, што значи да су готово двоструко премашена очекивања.

Примена нове технологије за безвирусне мини кртоле

Због неповољних климатских услова, у Гучи се неће радити са корнишонима, али зато је већ другу сезону у току производња безвирусних мини кртола. У току претходне, стекли су се услови за садњу два хектара на отвореном пољу, дакле, ове године се може очекивати тридесетак тона супер елите – од идуће године прве домаће елите кромпира.

– Стартовали смо са опремањем лабораторије и сређивањем простора, јер Центар за кромпир није радио десет година. Оформили смо стручни тим, који из почетног садног материјала врши оздрављивање кртола, примењујући нову технологију производње кромпира у аеропоници. То значи да се биљке гаје, практично, у ваздуху – коренов систем је у специјално дизајнираним коморама, а мини кртоле расту и беру се када достигну одређену величину. Следећи корак је њихово отпремање у поље, при чему оне крупније имају већи потенцијал. Иначе, примена аеропонике је новитет и у свету, тако да смо успели да прилично брзо савладамо ту, врло високу технологију. Класично се ове мале биљчице из лабораторије саде у супстрат, док аеропоника омогућава добијање већег броја кртола по једној биљци и аутоматски снижену цену коштања. Кртоле су тестиране, чиме је потврђено да су заиста безвирусне, па њихово умножавање у изолованим пољским условима омогућава да за две до три године добијемо елитни материјал који увозимо, објашњава Броћић читав процес.

Каже да су самостално конструисали ово оргинално решење на бази онога што су видели да се ради у свету, а то је након прве године уходавања дало резултате. По једној биљци у супстрату добијају се три мини кртоле, док су их они на почетку добили око петнаест по комаду, а прошле године успели да то буде чак двадесет. Ове сезоне крећу на време, јер је простор сређиван и дограђиван у ходу: од мрежаника до инсталација, електронике, софтвера за праћење. Лабораторија у Гучи пружа могућност производње не само безвирусне мини кртоле и кромпира, већ и управо савладане технологије Зенге Зенгане, тако да прве добијене биљке сада иду у фазу тестирања и добијања предбазног садног материјала највише категорије.

Даљи пут кртола произведених на овај начин

– Сада желимо да нађемо операнте који би то даље умножавали у пољу, наравно, под нашом контролом. За око месец дана почињемо садњу на обронцима Јавора, у селу Јасеново, и већ смо одабрали људе са којима ћемо радити. Започињући пројекат, поставили смо неколико циљева: прво, да покренемо ресурс у Гучи који је био неискоришћен и зарастао у коров, да запослимо стручњаке. Део кадра у Центру за кромпир смо „наследили“, али запослили и нове агрономе. Преко увођења кооперације у производњи јагода и кромпира желимо да упослимо домаћинства, потенцијално сто до сто педесет коопераната који ће од тога моћи да живе. Желели бисмо да ово постане база за умножавање новог сортимента малине, купине и, наравно, да по истом принципу ширимо и стварамо могућност да мала домаћинства буду самоодржива, профитабилна. Шире гледано, то за ефекат има задржавање људи на селу и могућност самозапошљавања, оптимистичан је Броћић.

Ове године ће увоз кромпира вероватно премашити тридесет хиљада тона, тако да је кључно овде добити што квалитетнији садни материјал и смањити трошкове увоза. Србија увози пет-шест хиљада тона садног материјала, што није много у односу на расположиву површину, али се све то може барем делимично субституисати тако да новац остане произвођачима. Са друге стране, подизањем приноса би производња кромпира постала конкурентна и уштедела би се велика девизна средства. У Центру се труде да „освајају“ једну по једну биљну културу, а свака тражи развијање посебног протокола и понекад прођу две године док се не направи почетни материјал. Директор издваја паприку као врло интересантну, са великим могућностима за извоз, због чега је управо уговорена примена нове технике производње уз договорену цену, а у питању је инострана, стара холандска сорта.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024