AGROSAVETNIK, 15. decembar 2019.

AGROSAVETNIK, 15. decembar 2019.

Voćari u čačanskom kraju su sve više razočarani. Od mnogih se može čuti da im je danas lakše da se bave trgovinom voća nego da proizvode svoje voće

0
Foto: Dzenarika Info

Još jedna godina se bliži kraju, pa je običaj da se svode računi. Obično pričamo o tome kakva je ona bila, pa ako je i bilo nekih loših stvari, onda želimo da sve brzo zaboravimo i okrenemo se novoj u kojoj se nadamo boljitku. Kada su u pitanju privreda, poljoprivreda, ekonomija i druge delatnosti od kojih zavisi naša egzistencija, tu ne bi trebalo da bude mnogo grešaka, problema i turbulencija. Međutim, kada je voćarstvo, jedna od važnijih grana poljoprivrede u pitanju i te kako je bilo turbulentno.  O tome smo razgovarali sa Ivanom Glišićem, docentom na čačanskom Agronomskom fakultetu, posebno iz razloga što je Čačak voćarski kraj. On kaže da na kraju godine treba praviti rezime, analizu stanja i već pripremati predloge da se proizvodnja unapredi u narednoj godini.

– Čačanski kraj karakteriše razvijena voćarska proizvodnja koja je na prilično visokom nivou, ali tu proizvodnju su u ovoj godini pratili brojni problemi. Najpre od početka godine u periodu cvetanja pojedine voćne kulture je oštetio mraz. U zavisnosti od lokaliteta, on je bio većeg ili manjeg intenziteta, tako da je u pojedinim područjima naneo skoro totalne štete, dok na drugima opet nije bilo štete. Potom je i tamo gde su voćnjaci dobro prošli u periodu mraza, u cvetanju bilo kišnih i hladnih dana. To je recimo naškodilo šljivi na određenim lokalitetima  i onda je oprašivanje bilo na niskom nivou, pa se i to odrazilo na konačni prinos. Imali smo kišno proleće i početak leta, a u nekim krajevima je bilo ozbiljnog grada u više navrata. Kišno proleće je takođe pogodovalo razvoju biljnih bolesti, pa je zaštita morala biti na višem nivou. Jasno je da su takve vremenske prilike ostavile posledice i kasnije se to odrazilo na prinos.

Zaštita voća od biljnih bolesti i štetočina je obavezna, i kupovina hemijskih ili drugih preparata je dostupna našim voćarima, odnosno za te mere zaštite prosto moraju izdvojiti novac, ali protivgradne mreže su za većinu velika investicija koju ne mogu da finansiraju.

– Oni koji se ozbiljno bave voćarstvom znaju sve mere koje treba da primenjuju tokom cele godine i to dosta dobro sprovode, naravno kada je to moguće, jer dug i kišan period otežavaju taj posao. Međutim, borba i zaštita od grada je daleko skuplja, a naročito je problem kako investirati u protivgradne mreža koje su se pokazale kao jedina sigurna zaštita od grada kod voćnih kultura koje nemaju dobru cenu i onda se postavlja pitanje rentabilnosti ulaganja. Druga stvar je osiguranje. Naš narod nema toliko poverenja prema osiguravajućim kućama i to je nešto što u većoj meri mora polako biti uvođeno u naše voćarstvo. Ali i sve te mere borbe protiv nepogoda koje nas pogađaju je veoma teško  primenjivati na površinama kakve su kod nas, a uglavnom se radi o malim posedima. Teško je da bilo kakve mere podsticanja poljoprivredne proizvodnje primenimo na velikom broju proizvođača i da svi budu zadovoljni. To je već problem za koji nije kriv proizvođač. On ima mali posed i mala je karika u jednom veliko lancu. Više puta sam navodio da je proizvodnja kajsije u čačanskom kraju vrlo visoka. Gledano procentualno ona bude i 10 do 15 odsto srpske proizvodnje na maloj površini čačanske opštine, ali se ostvaruje kod više od 500 proizvođača i teško je da 500 ljudi uniformiše, a kasnije standardizuje tu proizvodnju. Teško je i da se primene mere unapređenja takve proizvodnje od koje će svi imati koristi. Mnogo je lakše raditi sa 4 – 5 velikih proizvođača, ali mi takve nemamo. To po meni automatski znači da nipošto ne smemo  da dignemo ruke od tih 500 ljudi, već da im pomognemo koliko je to moguće. Oni su ove godine imali štetu, neko veću, neko manju i teško je nositi se sa takvom proizvodnjom, ali nikako ne bi smeli da kažemo da sada oni treba da se udruže i da je to konačno rešenje. Nije to baš tako, to se pokazalo kao jedan dobar predlog, ali nije tako lako ostvarljiv.

Naš kraj je poznat po proizvodnji jabuke, šljive, kajsije, trešnje, višnje, kruške, i u manjoj meri i dunje. Proizvođači ove godine nisu bili zadovoljni prinosom, najpre zbog već navedenih razloga, a potom i zbog cene.

– Ove godine smo imali manje prinose i prinose lošijeg kvaliteta zbog štete od grada, lošije zaštite i slično. Rod  šljive je po nekim procenama od 30 do 50 odsto manji od onoga što čačanski kraj ima kao potencijal. Zatim rod trešnje i kruške je takođe bio manji, ali ono što je dovelo do najvećeg  nezadovoljstva kod naših proizvođača tokom ove godine, to je što  pored manjeg prinosa i manjeg roda, nisu imali bolju cenu. To je jedan apsurd koji boli našeg proizvođača, jer obično u godini dobrog roda i preroda, očekuje nižu cenu i spreman je na to. Ove godine se pričalo da će trešnja imati vrhunsku cenu zato što je mraz obrao dobar deo zasada u Srbiji, a očekivalo se i da će šljiva i kupina imati bolju cenu. To proizvođač nije dočekao i veoma je razočaran, pogađala ga je jedna za drugom nedaća, a ova na kraju ga je najviše pogodila. Na Agronomski fakultete dolaze ljudi, diskutujemo kako da unaprede proizvodnju, ali svaki naš savet sa stanovišta struke vrlo često padne u vodu kada nas pitaju šta da rade kada unaprede proizvodnju i dostignu visok nivo kvaliteta i prinosa, a na kraju ne mogu da prodaju robu. Generalno za Srbiju ne znam, ali za čačanski kraj bih mogao reći da su voćari sve više razočarani. Od mnogih se moglo čuti da im je lakše sada da se bave trgovinom voća nego da proizvode svoje voće.

Kada je proizvodnja kupine u pitanju, kraj jula je bio malo kišniji ali avgust je bio jako povoljan. Međutim, cena kupine ne samo što nije bila na zadovoljavajućem nivou, nego se svakog momenta razmišljalo do kada će ići otkup. Nastavilo se ono što je počelo sa trešnjom, zatim kajsijom, potom sa kupinom i na kraju sa jabukom i kruškom. Non-stop je bila tenzija da li će se prekinuti otkup, da li će prodati svoje proizvode, pa proizvođači čak u jednom momentu nisu više ni postavljali pitanje cene, tako da je bilo puno poniženja tokom godine za našeg voćara, čekanje ambalaže tokom noći, sve je bilo neorganizovano. Jedne noći nema amblaže, sledeće opet nema, a treći dan kažu – prekinut otkup, nema ambalaže. To su haotične situacija, nije naš proizvođač uopšte glup da tako olako nasedne na to da se na dva dana pojavi ambalaža. Cena je pala za dva, tri pa čak i pet dinara. To su stvari koje mene brinu, u kom pravcu sve ovo ide.

Čačanska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba je prošle nedelje organizovala Zimsku školu za poljoprivrednike u Čačku, Gornjem Milanovcu i Guči. Tokom tri dana bilo je dosta tema između ostalog i o voćarstvu kao što je primena dobre higijenske prakse u proizvodnji maline, priprema zemljišta za sadnju voća, suzbijanje najznačajnijih bolesti i štetočina šljive, jačanju konkurentnosti kroz podizanje standarda u primarnoj proizvodnji voća i povrća, agrotehnici u prevenciji suše u voćarstvu i tako dalje. Ivan Glišić smatra da je edukacija jako važna.

– Onaj ko želi ozbiljno da bavi poljoprivredom, on se i informiše. U Moravičkom okrugu imamo institucije poput Agronomskog fakulteta, Instituta za voćarstvo, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, tako da zainteresovani imaju od koga da traže savet. Jesenji radovi u voćnjacima su završeni, jesen je bila pogodna i sve mere su sprovedene. Rano je pričati o tome kako ući u narednu vegetaciju, ima do tada još dva-tri meseca mirovanja, a ljudi koji se ozbiljno bave voćarstvo sve te mere će i sprovesti, u to ne sumnjam. Ja bih preokrenuo priču u nekom drugom pravcu da ne bi došli u situaciju da nestane ambalaže, da se prekine otkup, da padne cena, da nema otkupa, tada je uglavnom kasno uraditi bilo šta. Zato bi bilo dobro da se tokom ove zime organizuju sastanci sa ministarstvima koja su odgovorna za proizvodnju, ali i za prodaju, znači i Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, pa preko stručnih tela i službi. Zatim sa onima koji izvoze, onima koji kupuju od proizvođača, pa prodaju onima koji izvoze, zovemo ih otkupljivači ili nakupci. Pa mini-hladnjačara koji ne izvoze direktno ali otkupljuju od proizvođača, podhlađuju ili preprodaju dalje robu, do onih poslednjih, a to su proizvođači. Ne znam u kom koraku se napravila greška u ovoj godini, ali definitivno su svi bili nezadovoljni.

Zato bi trebalo da se razumno iskoristi ova zima i da se o tome diskutuje. Možda će nam oni koji izvoze reći da naša roba ne valja iz nekih razloga, da ne odgovara kvalitet ili zdravstvena ispravnost – sa tim problemima se susrećemo. Možda će se pojaviti kao drugi razlozi neorganizovanost u otkupu, pa treba da vidimo šta tu možemo da prevaziđemo da ne bi došli iduće godine u sličnu situaciju. Još jedna ili dve ovakve godine sigurno vode ka tome da ćemo ono što smo imali u značajnoj meri smanjiti i da će se možda trgovati nekom tuđom robom. A imali smo puno sirovine, čačanski kraj je naročito imao puno voćarskih sirovina. Voleo bih da sastanci budu u tom pravcu, da se otvoreno diskutuje, da se kaže u kom koraku se prave greške, da li može za voćarsku proizvodnju da se ostvari malo više, da kroz neki opšti interes i opšte dobro ne izgubimo poziciju u svetu.

Po pitanju nekontrolisanog uvoza koji može da ugrozi naše poljoprivredne proizvođače Ivan Glišić je rekao da je upravo to razlog zbog koga bi voleo da se sastanu i predstavnici Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede.

– Oni to najbolje znaju, a ja mislim da znaju i naši proizvođači. Radi se sa malinom, radi se sa jabukom, i ne samo uvoz u našu zemlju nego i uvoz da bi se prodavalo dalje. Sve nas to ugrožava i sve je to deo jedne složene situacije i ne donosi nam ništa dobro. Zaista bi trebalo otvoreno da se razgovara, jer vremenom proizvođači postaju ljuti i na otkupljivače i na izvoznike i obrnuto. Onog momenta kad nadležni budu shvatili da smo svi  deo jedne priče i otvoreno pričali, onda možemo da se nadamo  boljem. Znači i izvoznik i prekupac i nakupac i proizvođač su u istom problemu, i ako trenutno izvoznik i nakupac nisu, biće i oni uskoro, a proizvođač je već ušao u problem, zaključio je na kraju Ivan Glišić.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR