Obilne kiše u prethodnom periodu zaustavile su žetvu pšenice u Moravičkom okrugu, ali i u drugim krajevima Srbije. Iako je sve nagoveštavalo da će ove godine prinos biti dobar, u trenutku kada je završena žetva ječma koja je ove godine zbog visokih temperatura u maju krenula dosta ranije i kada je trebalo da kombajni pređu u polja sa hlebnim žitom, nastupio je period svakodnevnih kiša. Pored toga što odlaže žetvu, to će u značajnoj meri uticati na prinos i na kvalitet zrna kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj i stručnoj službi. On je rekao da je sa zastojem žetve došlo i do prekida u otkupu pšenice.
Kiša smanjuje rod i kvalitet pšenice
– Ponovo se ostvarilo ono agronomsko pravilo da ne možemo da razgovaramo o prinosima dok žito ne stigne u ambar. Iako smo imali izuzetno dobre meteorološke uslove u toku zime i u toku proleća za razvoj pšenice, kao i odlične prognoze pre samo dvadesetak dana što se tiče i kvaliteta i prinosa, baš u vreme kada treba da se obavi žetva, tj. u trenutku kada je završena žetva ječma, došlo je do stalnih padavina koje su negativno uticale i na rod i na kvalitet pšenice. Kiša u ovom periodu značajno smanjuje rod pšenice, a takođe veoma smanjuje i njen kvalitet. Nažalost, otkupljivači pšenice su takoreći prestali sa otkupom i sa uzimanjem i lagerovanjem ovakve pšenice koja je i požnjevena, jer dolazi do pojave takozvane sekundarne vlage, tj. pšenica koja je bila pre petnaestak dana potpuno spremna za žetvu, imala 12,5 odsto vlage, čak i manje, negde je mogla odmah da se skladišti u silose. Sada je povukla tu vlagu iz vazduha, takođe, povukla je vlagu sa klasa od kiše i ona sada praktično ne može da se skladišti u nekom debljem sloju ili da se stavlja u silose u velikim slojevima.
Proklijavanje pšenice dodatni problem
Posledica obilnih padavina je poleganje useva pa je došlo i do proklijavanja pšenice, kaže Damljanović. Takvo zrno kada se prosuši može da se koristi samo za stočnu ishranu, a postoji i opasnost od pojave aflatoksina.
Na terenu je očigledna i pojava proklijavanja i naklijavanja zrna u samom klasu što je veliki problem, i praktično, takva pšenica ne može više ni da se koristi za ljudsku ishranu, nego mora da se lageruje za stočnu hranu, a uslovi su apsolutno povoljni za razvoj mnogih bolesti, bakterioza i gljivičnih oboljenja na zrnu. Naše prognoze su veoma loše u ovom trenutku, a ako bi stale padavine danas ili sutra, i ako bi došlo do nekoliko sunčanih dana, mogla bi žetva da se nastavi. U kišnim uslovima kombajni, a naročito kamioni koji idu iza kombajna u koje se lageruje žito, ne mogu da uđu u parcele, jer su prekvašene. Jedino nam ostaje da se nadamo da će se vreme za nekoliko dana prolepšati i da će omogućiti da se žetva završi. Žetva je do sada odrađena na nekih 30 do 40 odsto parcela, i srećom da ima i onih delova Srbije gde nije bilo ovako izrazitih padavina, ali što se tiče Zapadne Srbije usevi su pocrneli i na takvom žitu se može očekivati pojava aflatoksina i neuslovnosti za ljudsku, pa čak i za stočnu ishranu.
Prinosi i kvalitet ječma dobri
Žetva ječma je završena, prinosi su odlični, uglavnom preko pet tona po hektaru i kvalitet je dobar. Sa druge strane, vlaga prija kukuruzu i suncokretu, ali i pojedinim povrtarskim kulturama. Međutim, naš sagovornik savetuje da se usevi redovno obilaze i vrše preventivna tretiranja kako bi se sprečila pojava biljnih bolesti.
– Što se tiče drugih kultura, naročito suncokreta i kukuruza, njima je ovo vreme izuzetno odgovaralo. Takođe, na nekim povrtarskim kulturama kao što su pasulj, boranija i sve one kulture kojima je potrebna visoka vazdušna vlaga za oplodnju, mogu se očekivati dobri rezultati, naravno uz obazrivost, stalne preglede i stalna tretiranja protiv gljivičnih oboljenja. Na paprici, paradajzu i na krompiru redovno moramo da koristimo preventivne preparate, bakarne preparate za sprečavanje bolesti, a tamo gde ima uslova ili gde su se pojavili prvi simptomi bolesti, znači tu se mora ići na kurativne preparate sistemike koji će da zaustave širenje bolesti.
Kukuruz u intenzivnom porastu
Kukuruz je u fazi oplodnje zrna i s obzirom na to da u zemlji ima dovoljno vlage u intenzivnom je porastu.
– Kukuruzi koji su na vreme posejani su u odličnom stanju, faza metličenja je prošla, svilanje traje uveliko, znači, dolazi do oplodnje zrna koja će biti dobra, prinosi će bti povećani, naravno ukoliko nas slično vreme ne bude sačekalo u vreme berbe pa ponovo ne dođe do ovakvih uslova i do razvoja istih ovih simptoma i na kukuruzu. Ipak se nadamo da kiša ne može neprestano padati i da mora doći do nekog prolepšanja vremena, što bi kukuruzu, kao i suncokretu izuzetno odgovaralo.
S obzirom na to da su mnoge parcele bile duže vremena pod vodom potreban je duži period da se zemljište isuši. Sve to otežava, odnosno usporava poljoprivredne radove, što se kasnije negativno odražava na kvalitet proizvoda, a poljoprivrednici ostaju nezadovoljni jer svoj rad i trud na kraju ne mogu da naplate.
– Sve mikrodepresije i sve površine koje su pod teškim zemljištima u ovakvim uslovima vrlo teško se isušuju i potreban je stvarno duži period, visoke temperature i dosta sunca da bi došlo do isušivanja zemljišta i mogućnosti da mehanizacija uđe u parcele i obavi posao. Ni u voćarstvu ovo ne doprinosi mnogo, naročito zbog kvaliteta, videli smo u prethodnom periodu da je problem bio i sa jagodom i sa malinom i sa kajsijama, onda to utiče i na niske otkupne cene i na nezadovoljstvo pre svega poljoprivrednih proizvođača. Nije lako kada čovek ulaže sredstva godinama ili cele godine, i onda baš u trenutku kada treba da ostvari neki dobitak od toga ne bude ništa, kaže Damljanović.
Krompir treba što pre izvaditi
On je preporučio proizvođačima ranih sorti krompira da što pre krenu sa vađenjem ove ratarske kulture jer nakon kišnog perioda i sa prolepšanjem vremena postoji mogućnost od pojave krompirovog moljca. Kod kasnijih sorti krompira, neophodno je redovno obavljati preventivna tretiranja protiv gljivičnih oboljenja.
– Bilo bi pametno da se izvrši desikacija i da se pristupi vađenju krompira, čim bude moglo da se uđe na parcele, pritom mislim na sorte tipa rivijera i neke druge rane sorte. Bolje je imati i jedan srednje dobar rod koji je siguran, nego eventualno čekati lepo vreme, jer će sa prolepšanjem vremena sigurno doći i do pojave krompirovog moljca, pa da ne bi došlo do naknadne zaraze krompira bilo bi dobro da se taj posao ubrza i da se što pre odradi. Koliko smo videli na terenu, mnogi proizvođači već tome i pribegavaju, jer trenutno cena nije tako ni loša, pa oni računaju da je to bolje da se odradi na vreme i da se odmah plasira na tržište, jer je to ipak neki siguran dinar.
Što se tiče kasnijih sorti, njih treba obavezno redovno štititi od gljivičnih oboljenja, znači prskati fungicidima, svakih 7 do 10 dana. Takođe treba koristiti preventivne preparate na bazi bakra ukoliko se već pojavila plamenjača, crna trulež ili neka druga bolest na krompiru.
Grad, kiša i olujni vetar nisu zaobišli gotovo nijedno selo u Moravičkom okrugu. Damljanović kaže da je grad u teočinskom kraju u opštini Gornji Milanovac napravio velike štete.
– Najveće su štete u gornjomilanovačkom kraju, od Koštunića pa do Brezne. Tu su neki usevi potpuno uništeni, nema nikakvog govora o nekom rodu. Skoro u svakom delu opštine, tj. područja koje mi pokrivamo je bilo dosta štete, ali na manjim površinama, jer su se tako kretale i padavine i grad. On nije obuhvatao neka veća područja kao što se na primer desilo u užičkom kraju i prema Valjevu, ceo deo taj prema Kosjeriću gde je bilo izrazite štete i problema sa klizištima i bujičnim vodama.
