[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 15. новембар 2020.

Ближи се зима па је потребно да воћари применом разних хемијских и агротехичких мера припреме стабла за период мировања. Ти радови имају за циљ да се стабла што боље припреме за презимљавање, као и да се смањи бројност штеточина и инфекциони потенцијал разних патогена, каже Весна Нишавић Вељковић, саветодавац за заштиту биља у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак. По њеним речима, најважније је водити рачуна о хигијени у воћњаку и пре примене хемијских препарата уклонити изворе заразе.

– Гране које су поломљене и које имају симптоме болести неопходно је уклонити из воћњака. Такође, код коштичавих воћних врста треба уклонити мумифициране плодове са грана и покупити испод дебла опале плодове, све то изнети из воћњака и уништити. Тамо  где је било труљења шљиве, кајсије, брескве, итд. ти мумифицирани плодови често остану у крошњи иако су стабла орезана, или се најчешће скину са грана и баце испод крошње. А заправо је најбитније да се ти делови који имају симптоме обољења изнесу из воћњака и уништите.

Након тих радова треба приступити хемијским мерама заштите које подразумевају примену бакарних препарата, јер се на тај начин стабло и његове гране и гранчице штите од бројних патогена који презимљавају на кори, у пукотинама коре или мумифицираним плодовима. Они који благовремено одраде ове припреме могу у следећој вегетацији очекивати задовољавајући принос и квалитет плодова, али и на дужи период обезбедити добро здравствено стање стабла.

– Што се тиче примене бакарних препарата, код коштичавих воћних врста то је неопходно. Свако продирања патогена у дрво воћке доводи до њеног слабљења и мањег рода али и дужине живота воћке. Овим прскањем се врши дезинфекција стабла од патогена који остварују инфекције преко раница које настају приликом опадања лишћа или пукотинама у стаблу. Овим прскањем се спречавају инфекције једне посебне групе патогена чиме се они једино могу држати под контролом. То су бактерије из рода псудомонас које изазивају рак ране и изумирање грана коштичавог воћа. Ове бактерије остварују инфекцију ин а температурама испод нула степени и највећа бројност им је баш у овом период и пред кретање вегетације. Дакле, остварују инфекцију преко тих раница од опалог лишћа, продиру у дебло, насељавају елементе дрвета и коре и након неколико година долази до изумирања те воћке. Оне остварују инфекцију и током лета али тада је штета далеко мања него у овом периоду сада.

Поред спречавања појаве бактерије из рода псеудомонас, плаво прскање смањује и инфекциони потенцијал неких других болести.

– Поменућу проузроковача шупљикавости лишћа код коштичавих воћних врста, који напада младаре чим опада лишће и то је могуће такође на ниским температурама, од нуле до четири степена, и такође доводи до појаве рак рана, смолоточине и пропадања појединих делова биљке. Ово прскање доста помаже код заштите брескве од проузроковача коврџавости лишћа. Овим прскањем се смањује инфекциони потенцијал и других болести, као што су монилиозе код коштичавог воћа.

Весна Нишавић каже да је пракса била да се плаво прскање обавља када опадне 2/3 лишћа на стаблу, али да се у новије време та пракса променила.

– Према новијим истраживањима дошло се до закључка да, када опадне 5-10% лишћа, већ има довољно раница да се преко њих оствари инфекција довољне јачине да изазове значајне штете на воћкама. Уколико је у питању дужи период влажног времена и температуре изнад нуле, пожељно је да се понови ово третирање и када опадне већи део лишћа. Ово плаво прскање бакарним препаратима се ради у јесен и у пролеће, пре кретања вегетације и то су препарати који се само размуте у води. Није то као некада када се користио плави камен који се раствори, па се меша са кречом. Постоји готова бордовска чорба која је направљена фабрички и прилагођена примени у атомизерима.

Приликом коиршћења фунгицида на бази бакра, треба водити рачуна о количинама бакарних јона у препарату, јер не садрже сви препарати у свом саставу исту количину бакра. Зато је битно придржавати се прописане концентрације.

– Који год препарат да се користи мора се водити рачуна о количинама бакарних јона у препарату и формулацији препарата. Препорука је да то буде од 0,5 до 0,7. Даћу један пример. Код нас је регистрован један препарат на бази бакар-хидроксида и користи се 25%-и раствор. Међутим, у Америци се тај исти препарат користи око 7 кг по хектару на 1000 л воде, значи 0,7 док Италијани три пута раде третирање са тим 25%-ним раствором.

Стабла воћа се морају темељно испрскати, каже саговорница и додаје да прскање треба обавити када су повољни временски услови.

– Воће треба добро да се испрска, односно да се „окупа“ и за то су неопходне веће количине воде – препорука је од 200 до 1200 л у зависности од висине, односно величине воћке. Такође треба водити рачуна да буде време без ветра да не дође до заношења препарата на неке културе којима није намењен и водити рачуна да када се то ради температура буде од 7 до 10 степени, дакле у најтоплијем делу дана, да не би дошло до смрзавања и оштећења на воћкама.

Поред примене плавог прскања код коштичавог воћа, ову меру треба применити и у засадима јабучастог воћа.

– Ово третирање је корисно нарочито код крушке. Значајно је због болести рака коре јабуке и крушке који изазива гљива нецтриа галлигена или бактерије из рода ерwиниа или псеудомонас.

Када се врши плаво прскање?

– Као што сам рекла, на коштичавим врстама воћа потребно је да опадне бар 5-10% лишћа, да температура буде повољна, дакле изнад 10 степени и то се може обавити, рецимо, током новембра и почетком децембра.

Поред плавог прскања, кречење стабала је још једна од метода заштите пред зимски период, објашњава Владимир Костић, саветодавац за заштиту биља из краљевачке Пољопривредне саветодавне и стручне службе.

– Код јабучастог воћа кречење се код младих стабала ради сваке године, а код старијих сваке четврте. Што се тиче рецептуре, користи се 5 кг креча, 0,5 кг соли 250 гр сумпора и, ако се користи прскање атомизером, иде на 100 л воде, а ако се кречи онда иде на 25 л воде.  Овим се спречава пуцање стабла, па се самим тим не формирају пукотине и места у којима патогени и штеточине могу да преживе. Иначе, смањују се велике температурне осцилације и кретање сокова, одбија се сунце и одлаже вегетација код биљака односно сорти које раније крећу у вегетацију.

Костић је додао и да је време за зимску резидбу воћа.

– Орезивање се врши од краја новембра па све док не крену сокови у биљкама. Многи то раде и касније, у децембру месецу, с обзиром на чињеницу да су последњих година зиме благе, али овај посао свакако треба одрадити пре великих мразева, јер је ова мера јако битна.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *