AGROSAVETNIK, 15. novembar 2020.

AGROSAVETNIK, 15. novembar 2020.

0
Image by Luisella Planeta Leoni from Pixabay

Bliži se zima pa je potrebno da voćari primenom raznih hemijskih i agrotehičkih mera pripreme stabla za period mirovanja. Ti radovi imaju za cilj da se stabla što bolje pripreme za prezimljavanje, kao i da se smanji brojnost štetočina i infekcioni potencijal raznih patogena, kaže Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Čačak. Po njenim rečima, najvažnije je voditi računa o higijeni u voćnjaku i pre primene hemijskih preparata ukloniti izvore zaraze.

– Grane koje su polomljene i koje imaju simptome bolesti neophodno je ukloniti iz voćnjaka. Takođe, kod koštičavih voćnih vrsta treba ukloniti mumificirane plodove sa grana i pokupiti ispod debla opale plodove, sve to izneti iz voćnjaka i uništiti. Tamo  gde je bilo truljenja šljive, kajsije, breskve, itd. ti mumificirani plodovi često ostanu u krošnji iako su stabla orezana, ili se najčešće skinu sa grana i bace ispod krošnje. A zapravo je najbitnije da se ti delovi koji imaju simptome oboljenja iznesu iz voćnjaka i uništite.

Nakon tih radova treba pristupiti hemijskim merama zaštite koje podrazumevaju primenu bakarnih preparata, jer se na taj način stablo i njegove grane i grančice štite od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore ili mumificiranim plodovima. Oni koji blagovremeno odrade ove pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova, ali i na duži period obezbediti dobro zdravstveno stanje stabla.

– Što se tiče primene bakarnih preparata, kod koštičavih voćnih vrsta to je neophodno. Svako prodiranja patogena u drvo voćke dovodi do njenog slabljenja i manjeg roda ali i dužine života voćke. Ovim prskanjem se vrši dezinfekcija stabla od patogena koji ostvaruju infekcije preko ranica koje nastaju prilikom opadanja lišća ili pukotinama u stablu. Ovim prskanjem se sprečavaju infekcije jedne posebne grupe patogena čime se oni jedino mogu držati pod kontrolom. To su bakterije iz roda psudomonas koje izazivaju rak rane i izumiranje grana koštičavog voća. Ove bakterije ostvaruju infekciju in a temperaturama ispod nula stepeni i najveća brojnost im je baš u ovom period i pred kretanje vegetacije. Dakle, ostvaruju infekciju preko tih ranica od opalog lišća, prodiru u deblo, naseljavaju elemente drveta i kore i nakon nekoliko godina dolazi do izumiranja te voćke. One ostvaruju infekciju i tokom leta ali tada je šteta daleko manja nego u ovom periodu sada.

Pored sprečavanja pojave bakterije iz roda pseudomonas, plavo prskanje smanjuje i infekcioni potencijal nekih drugih bolesti.

– Pomenuću prouzrokovača šupljikavosti lišća kod koštičavih voćnih vrsta, koji napada mladare čim opada lišće i to je moguće takođe na niskim temperaturama, od nule do četiri stepena, i takođe dovodi do pojave rak rana, smolotočine i propadanja pojedinih delova biljke. Ovo prskanje dosta pomaže kod zaštite breskve od prouzrokovača kovrdžavosti lišća. Ovim prskanjem se smanjuje infekcioni potencijal i drugih bolesti, kao što su monilioze kod koštičavog voća.

Vesna Nišavić kaže da je praksa bila da se plavo prskanje obavlja kada opadne 2/3 lišća na stablu, ali da se u novije vreme ta praksa promenila.

– Prema novijim istraživanjima došlo se do zaključka da, kada opadne 5-10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljne jačine da izazove značajne štete na voćkama. Ukoliko je u pitanju duži period vlažnog vremena i temperature iznad nule, poželjno je da se ponovi ovo tretiranje i kada opadne veći deo lišća. Ovo plavo prskanje bakarnim preparatima se radi u jesen i u proleće, pre kretanja vegetacije i to su preparati koji se samo razmute u vodi. Nije to kao nekada kada se koristio plavi kamen koji se rastvori, pa se meša sa krečom. Postoji gotova bordovska čorba koja je napravljena fabrički i prilagođena primeni u atomizerima.

Prilikom koiršćenja fungicida na bazi bakra, treba voditi računa o količinama bakarnih jona u preparatu, jer ne sadrže svi preparati u svom sastavu istu količinu bakra. Zato je bitno pridržavati se propisane koncentracije.

– Koji god preparat da se koristi mora se voditi računa o količinama bakarnih jona u preparatu i formulaciji preparata. Preporuka je da to bude od 0,5 do 0,7. Daću jedan primer. Kod nas je registrovan jedan preparat na bazi bakar-hidroksida i koristi se 25%-i rastvor. Međutim, u Americi se taj isti preparat koristi oko 7 kg po hektaru na 1000 l vode, znači 0,7 dok Italijani tri puta rade tretiranje sa tim 25%-nim rastvorom.

Stabla voća se moraju temeljno isprskati, kaže sagovornica i dodaje da prskanje treba obaviti kada su povoljni vremenski uslovi.

– Voće treba dobro da se isprska, odnosno da se „okupa“ i za to su neophodne veće količine vode – preporuka je od 200 do 1200 l u zavisnosti od visine, odnosno veličine voćke. Takođe treba voditi računa da bude vreme bez vetra da ne dođe do zanošenja preparata na neke kulture kojima nije namenjen i voditi računa da kada se to radi temperatura bude od 7 do 10 stepeni, dakle u najtoplijem delu dana, da ne bi došlo do smrzavanja i oštećenja na voćkama.

Pored primene plavog prskanja kod koštičavog voća, ovu meru treba primeniti i u zasadima jabučastog voća.

– Ovo tretiranje je korisno naročito kod kruške. Značajno je zbog bolesti raka kore jabuke i kruške koji izaziva gljiva nectria galligena ili bakterije iz roda erwinia ili pseudomonas.

Kada se vrši plavo prskanje?

– Kao što sam rekla, na koštičavim vrstama voća potrebno je da opadne bar 5-10% lišća, da temperatura bude povoljna, dakle iznad 10 stepeni i to se može obaviti, recimo, tokom novembra i početkom decembra.

Pored plavog prskanja, krečenje stabala je još jedna od metoda zaštite pred zimski period, objašnjava Vladimir Kostić, savetodavac za zaštitu bilja iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

– Kod jabučastog voća krečenje se kod mladih stabala radi svake godine, a kod starijih svake četvrte. Što se tiče recepture, koristi se 5 kg kreča, 0,5 kg soli 250 gr sumpora i, ako se koristi prskanje atomizerom, ide na 100 l vode, a ako se kreči onda ide na 25 l vode.  Ovim se sprečava pucanje stabla, pa se samim tim ne formiraju pukotine i mesta u kojima patogeni i štetočine mogu da prežive. Inače, smanjuju se velike temperaturne oscilacije i kretanje sokova, odbija se sunce i odlaže vegetacija kod biljaka odnosno sorti koje ranije kreću u vegetaciju.

Kostić je dodao i da je vreme za zimsku rezidbu voća.

– Orezivanje se vrši od kraja novembra pa sve dok ne krenu sokovi u biljkama. Mnogi to rade i kasnije, u decembru mesecu, s obzirom na činjenicu da su poslednjih godina zime blage, ali ovaj posao svakako treba odraditi pre velikih mrazeva, jer je ova mera jako bitna.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR