AGROSAVETNIK, 15. oktobar 2017.

AGROSAVETNIK, 15. oktobar 2017.

Počela jesenja setva pšenice na parcelama u dolini Zapadne Morave; Povoljni agroekološki uslovi za setvu; Poljoprivrednicima u Srbiji omogućeno da za potrebe jesenje setve izvrše zamenu merkantilne pšenice za semensku

0
Domaće sorte pšenice najkvalitetnije za ovo podneblje

Setva pšenice i ostalih ozimih strnina je počela, a prema procenama poljoprivrednih stručnjaka očekuje se da će ove godine pod hlebnim žitom u Srbiji biti oko 600.000 hektara, što je više u odnosu na prošlu godinu. Agronomi podsećaju da je optimalni setveni rok za pšenicu do kraja oktobra i da setva posle prvog novembra, u većini slučajeva, podrazumeva smanjenje prinosa:

– Ove sezone, u čačanskom kraju je planirana setva ječma na oko 1.500 hektara, dok je za pšenicu planirano oko 7.000 hektara. Primetili smo da je zbog loših vremenskih uslova koji su doneli brojne probleme sa uzgojom kukuruza, povećano interesovanje za setvu pšenice jer se uz ista ili manja ulaganja dobijaju vrlo slični prinosi, kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Povoljni agroekološki uslovi za setvu

Agroekološki uslovi za setvu su dobri, navodi Damljanović, ali naglašava da prognoze nisu dugoročne zbog čega treba koristiti lepo vreme i što pre obaviti setvu, kako ne bi taj posao ostavljali za novembar kada će sigurno biti više padavina. Naš sagovornik koristi ovu priliku da poljoprivrednicima skrene pažnju da u ovom trenutku nema potrebe previše đubriti zemljište:

– Bilo je dovoljno padavina da se uspostavi povoljan vodno-vazdušni režim na svim terenima gde mi vršimo kontrolu, a to su opštine Arilje, Lučani, Gornji Milanovac, kao i grad Čačak. Što se tiče tih agroekoloških uslova, ne bi trebalo da ima problema i savet je da se što pre izvrši setva. S obzirom na to da je bilo padavina tokom leta, preporučujemo poljoprivrednim proizvođačima da koriste manje količine đubriva jer mislimo da zemljište ima dovoljno hranljivih materija za prvi deo godine. Na proleće bi trebalo izvršiti kvalitetnije prihranjivanje, prvo početkom februara, a drugo dvadesetak dana kasnije.

Koje seme odabrati?

Iako poljoprivrednici u Srbiji mogu da kupe semensku pšenicu od raznih proizvođača iz Evrope i drugih zemalja sveta, Damljanović preporučuje domaće sorte za setvu pšenice, koje su se pokazale kao najbolje za gajenje na našem podneblju:

 – Trenutno na tržištu Srbije postoji oko 20 inostranih kuća koje se bave prometom i proizvodnjom semena, tako da je to velika razlika u odnosu na period od pre 10 i više godina kada smo imali naših par proizvođača semenskog materijala. Na tržištu se može naći seme raznih proizvođača, i evropskih i američkih, ali često i semena iz Ukrajine i severne Afrike, tako da te sorte u eksperimentalnim uslovima u kojima im se sve pruža, mogu da ostvare dosta dobre prinose. Međutim, mnogo bolje su se pokazale domaće sorte Instituta u Novom Sadu, kao i sorte Poljoprivredne korporacije Beograd. Mogu da kažem da su u našem ogledu, što se tiče kvaliteta i prinosa, ponajbolje bile sorte Simonida, Ilina i Nr40s koja je nešto lošijeg kvaliteta, ali vrlo visokih prinosa.

Moguća zamena merkantilne pšenice za semensku

Poljoprivrednicima u Srbiji je omogućeno da za potrebe jesenje setve izvrše zamenu semenske pšenice za merkantilnu. Odluka je doneta na predlog Direkcije za robne rezerve kao vid pomoći poljoprivrednim proizvođačima, kaže Damljanović i dodaje da semensku pšenicu mogu tražiti i oni koji nemaju pšenicu ovogodišnjeg roda:

– Na predlog Republičke direkcije za robne rezerve donet je zaključak kojim je data saglasnost da se za potrebe jesenje setve izvrši naturalna razmena sertifikovanog semena pšenice za merkantilnu pšenicu roda iz 2017. i 2018. godine. Kilogram semenske pšenice može se zameniti za 1,8 kg merkantilne pšenice. Jedino što se mora obezbediti za isporuku merkantilne pšenice roda iz 2018. godine za fizička lica, odnosno za nosioce aktivnog poljoprivrednog gazdinstva, je jedna blanko menica koja će na neki način garantovati dobavljaču semena da će mu se sledeće godine isporučiti merkantilna pšenica. Razmena će se vršiti sa ovlašćenim skladištarima, kao i sa zemljoradničkim zadrugama koje su registrovane za gajenje žita.

Damljanović kaže da su poljoprivrednicima na raspolaganju novosadske sorte semenske pšenice i savetuje onima koji planiraju da izvrše razmenu, da što pre predaju zahteve kako ne bi kasnili sa jesenjom setvom.

– Sorte pšenice koje se nude u razmeni u ovom trenutku, a nalaze se u doradnom centru u Srbobranu, su novosadske poznate sorte koje su se u našim ogledima pokazale kao prvoklasne: Simonida, Ilina, Renesansa, Zvezdana i Nr40s. Poljoprivredni proizvođači koji žele da izvrše razmenu, treba da predaju zahteve što pre jer je procedura malo duža, poručuje Damljanović.

 

PODELI

POSTAVI ODGOVOR