AGROSAVETNIK, 16. avgust 2020.

AGROSAVETNIK, 16. avgust 2020.

„Jedan od ključnih problema u malinarstvu je nedostatak adekvatnog sadnog materijala odgovarajućih sorti, pre svega vilameta i mikera, kao i nedostatak odgovarajuće agrotehnike naročito u godinama kada proizvođači nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, pa su bili demotivisani da posle berbe ulažu u svoje zasade i održavaju ih u skladu sa preporukom struke“

0

Poslednjih godina malinarstvo prate razni problemi koji nisu vezani samo za otkupnu cenu kojom proizvođači često nisu zadovoljni, već za samu proizvodnju ovog voća po kome je Srbija nekada bila broj jedan u svetu. Institut za voćarstvo u Čačku, kao vodeća institucija u zemlji koja proizvodi sadni materijal, već nekoliko godina radi na unapređenju proizvodnje jagodastog voća, pre svega maline, kaže Milan Lukić, direktor Instituta. Po njegovim rečima, jedan od glavnih problema u malinarstvu je nedostatak adekvatnog sadnog materijala, zbog čega je Institut u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede osnovao matični zasad u ivanjičkom kraju, kako bi se proizvođači motivisali da kupuju kvalitetan sadni materijal.

– Institut za voćarstvo je poslednjih deset godina intenzivno radio na unapređenju jagodastog voća, prvenstveno maline i kao jedna od najprepoznatljivijih institucija u tom smislu, član smo Radne grupe za unapređenje proizvodnje maline koju je formirala Vlada Srbije. Kao član te Radne grupe moram da kažem da su se prethodnih godina iskristalisali neki suštinski problemi, a to nam i jeste bio cilj – da prvo definišemo probleme, a onda da nađemo načine prevazilaženja tih problema. Jedan od ključnih problema u malinarstvu je nedostatak adekvatnog sadnog materijala odgovarajućih sorti, pre svega vilameta i mikera, ali na prvom mestu vilameta koji je ubedljivo najdominantnija sorta kod nas. Pored toga, značajni problemi su i nedostatak odgovarajuće agrotehnike, odnosno pomotehničkih mera, naročito u godinama kada proizvođači nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, pa su bili demotivisani da posle berbe ulažu u svoje zasade i održavaju ih u skladu sa preporukom struke. U Srbiji generalno nemamo dovoljnu količinu kvalitetnog sadnog materijala sa jedne strane, a sa druge strane tokom prethodne prodajne godine pojavio se veliki problem male potražnje za sadnim materijalom od strane proizvođača. I pored činjenice da su naši prinosi maline statistički gledano negde oko 5 – 7 tona po hektaru što je veoma malo, ključni problem je u neadekvatnom sadnom materijalu, ali i neodgovarajućem izboru zemljišta i lokaliteta gde se zasnivaju zasad. I pored toga što imamo tako niske prinose, odnosno imamo zasade koji su jako loši, naši proizvođači nisu motivisani da kupuju sadni materijal visokog kvaliteta. Ono što mi možemo da uradimo kao struka je da proizvedemo dovoljne količine sadnog materijala, a onda da tražimo pravi put kako bismo motivisali proizvođače da kupuju kvalitetan sadni materijal od registrovanih poljoprivrednih proizvođača.

Od sadnica proizvedenih u matičnjaku koji se nalazi na Mučnju, gde postoje veoma dobri agrotehnički i klimatski uslovi za gajenje maline, proizvođači će dobiti dobar kvalitet i visok prinos, a na osnovu toga će moći da očekuju i mnogo bolji finansijski efekat, kaže Lukić.

– Ono što se pokazalo kao nepisano pravilo prethodnih godina, ne samo kod maline već i kod drugih vrsta voćaka, je da one godine kada plodovi tog voća imaju dobru cenu na tržištu, te godine je potražnja za sadnim materijalom jako velika. Imajući u vidu da je ove godine cena maline zadovoljavajuća i da bi proizvođači trebalo da budu zadovoljni, očekujemo i da će biti nešto veća potražanja za sadnim materijalom. Upravo iz tog razloga smo želeli da napravimo jedan značajan iskorak u proizvodnji sadnog materijala gde smo uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede proizveli dovoljnu količinu sadnog materijala kulturom tkiva u laboratorijskim uslovima. To je sadni materijal predosnovne kategorije, dakle najviše kategorije i sa tim sadnim materijalom smo zasnovali matični zasad na području Mučnja gde postoje vrlo povoljni agroekološki uslovi, gde su jako male mogućnosti za širenje zaraze, gde je zemljište prethodno ispitano po pitanju prisustva svih patogena i sadržaja makro i mikro elemenata u zemljištu. Zasad ćemo proširivati sukcesivno tokom godine. Ove godine smo zasnovali jednu količinu, tokom jeseni ćemo ići na proširivanje te površine i svake sledeće godine srazmerno potrebama, odnosno srazmerno potražnji za sadnim materijalom na tržištu.

Radi se o izuzetno kvalitetnom sadnom materijalu, kaže Lukić i dodaje da će proizvođači biti u prilici da dobiju kako visok kvalitet, tako i visok prinos ploda.

– Ukoliko imamo prinos od 5 do 7 tona po hektaru, nikakva cena ne može biti zadovoljavajuća i zato je naš zadatak kao predstavnika Instituta za voćarstvo i struke da se sa proizvođačima borimo da povećamo prinos, a kada povećamo prinos onda naravno očekujemo da ćemo svi zajedno imati jedan značajno bolji finansijski rezultat.

Matičnjak je zasnovan od dve najzastupljenije sorte maline u Srbiji.

– Zasad je zasnovan najvećim delom od sorte vilamet s obzirom na najveću potražnju za sadnim materijalom upravo ove sorte i delom mikera, koji je takođe tražen na tržištu. To su dve sorte za koje smo se opredelili jer su najdominantnije i mogu biti najprofitabilnije. Sa naučnog aspekta smatramo da sorta vilamet i dalje treba da bude ubedljivo najzastupljenija na našem tržištu, imajući u vidu kvalitet i prinos koji može da ostvari u našim agroekološkim uslovima, a sve sa ciljem dalje održivosti prepoznavanja jednog visokog kvaliteta srpske maline koja je proizvedena na našem području, a radi se upravo o vilametu.

Ove godine, u junskim poplavama mnogi zasadi maline su pretrpeli velike štete. U našem kraju najviše su oštećeni malinjaci na području Ivanjice i Arilja. Milan Lukić kaže da postoje zasadi koji su potpuno uništeni ovogodišnjim vremenskim nepogodama i da će se posledice toga u mnogim malinjacima osetiti naredne godine.

– Posle poplava sa kolegama sam bio na području Arilja i ono što sam mogao videti je da ima dosta zasada koji su oštećeni. Štete se mogu javiti ove godine u vidu velikog isparenja koje smo imali posle kiše, pa je došlo do pojave bolesti, a u donjim delovima malinjaka koje je zahvatila voda plodovi se nisu mogli koristiti. Video sam fotografije proizvođača kojima su zasadi totalno uništeni i koji moraju biti preorani i zasnovani ponovo. Elementarna nepogoda koja je bila na području Ivanjice, Arilja, Ljubovije i drugih područja gde je zastupljena proizvodnja maline, definitvno je uticala na smanjenje ovogodišnjeg roda maline i ponude plodova na našem tržištu.

Preporuka proizvođačima je da koriste samo kvalitetan sadni materijal.

– To je ono o čemu mi godinama unazad pričamo, jer naši proizvođači, pretpostavljam iz finansijskih razloga, često pribegavaju zasnivanju zasada sadnim materijalom iz svojih zasada ili od prijatelja i komšija. Taj sadni materijal nije proveren i postavlja se pitanje njegovog genetičkog potencijala, sortne ispravnosti, prisustva bolesti itd., a sve to doprinosi tome da imamo tako nizak prinos i uz to loš kvalitet ploda. Kada bismo koristili zdrav sadni materijal, visokog kvaliteta sa dobrim genetičkim potencijalom, onda bismo sigurno imali prinose koji bi bili 15, 20 i 25 tona po hektaru. Ima u Srbiji takvih zasada, naravno nema ih dovoljno, ali postoje na području Arilja, Ivanjice i u drugim područjima koja su poznata po proizvodnji maline i daju 25 tona po hektaru, a nama je cilj da takvih zasada bude što više, istakao je Milan Lukić.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR