Последњих година малинарство прате разни проблеми који нису везани само за откупну цену којом произвођачи често нису задовољни, већ за саму производњу овог воћа по коме је Србија некада била број један у свету. Институт за воћарство у Чачку, као водећа институција у земљи која производи садни материјал, већ неколико година ради на унапређењу производње јагодастог воћа, пре свега малине, каже Милан Лукић, директор Института. По његовим речима, један од главних проблема у малинарству је недостатак адекватног садног материјала, због чега је Институт у сарадњи са Министарством пољопривреде основао матични засад у ивањичком крају, како би се произвођачи мотивисали да купују квалитетан садни материјал.
– Институт за воћарство је последњих десет година интензивно радио на унапређењу јагодастог воћа, првенствено малине и као једна од најпрепознатљивијих институција у том смислу, члан смо Радне групе за унапређење производње малине коју је формирала Влада Србије. Као члан те Радне групе морам да кажем да су се претходних година искристалисали неки суштински проблеми, а то нам и јесте био циљ – да прво дефинишемо проблеме, а онда да нађемо начине превазилажења тих проблема. Један од кључних проблема у малинарству је недостатак адекватног садног материјала одговарајућих сорти, пре свега виламета и микера, али на првом месту виламета који је убедљиво најдоминантнија сорта код нас. Поред тога, значајни проблеми су и недостатак одговарајуће агротехнике, односно помотехничких мера, нарочито у годинама када произвођачи нису били задовољни откупном ценом, па су били демотивисани да после бербе улажу у своје засаде и одржавају их у складу са препоруком струке. У Србији генерално немамо довољну количину квалитетног садног материјала са једне стране, а са друге стране током претходне продајне године појавио се велики проблем мале потражње за садним материјалом од стране произвођача. И поред чињенице да су наши приноси малине статистички гледано негде око 5 – 7 тона по хектару што је веома мало, кључни проблем је у неадекватном садном материјалу, али и неодговарајућем избору земљишта и локалитета где се заснивају засад. И поред тога што имамо тако ниске приносе, односно имамо засаде који су јако лоши, наши произвођачи нису мотивисани да купују садни материјал високог квалитета. Оно што ми можемо да урадимо као струка је да произведемо довољне количине садног материјала, а онда да тражимо прави пут како бисмо мотивисали произвођаче да купују квалитетан садни материјал од регистрованих пољопривредних произвођача.
Од садница произведених у матичњаку који се налази на Мучњу, где постоје веома добри агротехнички и климатски услови за гајење малине, произвођачи ће добити добар квалитет и висок принос, а на основу тога ће моћи да очекују и много бољи финансијски ефекат, каже Лукић.
– Оно што се показало као неписано правило претходних година, не само код малине већ и код других врста воћака, је да оне године када плодови тог воћа имају добру цену на тржишту, те године је потражња за садним материјалом јако велика. Имајући у виду да је ове године цена малине задовољавајућа и да би произвођачи требало да буду задовољни, очекујемо и да ће бити нешто већа потражања за садним материјалом. Управо из тог разлога смо желели да направимо један значајан искорак у производњи садног материјала где смо уз финансијску подршку Министарства пољопривреде произвели довољну количину садног материјала културом ткива у лабораторијским условима. То је садни материјал предосновне категорије, дакле највише категорије и са тим садним материјалом смо засновали матични засад на подручју Мучња где постоје врло повољни агроеколошки услови, где су јако мале могућности за ширење заразе, где је земљиште претходно испитано по питању присуства свих патогена и садржаја макро и микро елемената у земљишту. Засад ћемо проширивати сукцесивно током године. Ове године смо засновали једну количину, током јесени ћемо ићи на проширивање те површине и сваке следеће године сразмерно потребама, односно сразмерно потражњи за садним материјалом на тржишту.
Ради се о изузетно квалитетном садном материјалу, каже Лукић и додаје да ће произвођачи бити у прилици да добију како висок квалитет, тако и висок принос плода.
– Уколико имамо принос од 5 до 7 тона по хектару, никаква цена не може бити задовољавајућа и зато је наш задатак као представника Института за воћарство и струке да се са произвођачима боримо да повећамо принос, а када повећамо принос онда наравно очекујемо да ћемо сви заједно имати један значајно бољи финансијски резултат.
Матичњак је заснован од две најзаступљеније сорте малине у Србији.
– Засад је заснован највећим делом од сорте виламет с обзиром на највећу потражњу за садним материјалом управо ове сорте и делом микера, који је такође тражен на тржишту. То су две сорте за које смо се определили јер су најдоминантније и могу бити најпрофитабилније. Са научног аспекта сматрамо да сорта виламет и даље треба да буде убедљиво најзаступљенија на нашем тржишту, имајући у виду квалитет и принос који може да оствари у нашим агроеколошким условима, а све са циљем даље одрживости препознавања једног високог квалитета српске малине која је произведена на нашем подручју, а ради се управо о виламету.
Ове године, у јунским поплавама многи засади малине су претрпели велике штете. У нашем крају највише су оштећени малињаци на подручју Ивањице и Ариља. Милан Лукић каже да постоје засади који су потпуно уништени овогодишњим временским непогодама и да ће се последице тога у многим малињацима осетити наредне године.
– После поплава са колегама сам био на подручју Ариља и оно што сам могао видети је да има доста засада који су оштећени. Штете се могу јавити ове године у виду великог испарења које смо имали после кише, па је дошло до појаве болести, а у доњим деловима малињака које је захватила вода плодови се нису могли користити. Видео сам фотографије произвођача којима су засади тотално уништени и који морају бити преорани и засновани поново. Елементарна непогода која је била на подручју Ивањице, Ариља, Љубовије и других подручја где је заступљена производња малине, дефинитвно је утицала на смањење овогодишњег рода малине и понуде плодова на нашем тржишту.
Препорука произвођачима је да користе само квалитетан садни материјал.
– То је оно о чему ми годинама уназад причамо, јер наши произвођачи, претпостављам из финансијских разлога, често прибегавају заснивању засада садним материјалом из својих засада или од пријатеља и комшија. Тај садни материјал није проверен и поставља се питање његовог генетичког потенцијала, сортне исправности, присуства болести итд., а све то доприноси томе да имамо тако низак принос и уз то лош квалитет плода. Када бисмо користили здрав садни материјал, високог квалитета са добрим генетичким потенцијалом, онда бисмо сигурно имали приносе који би били 15, 20 и 25 тона по хектару. Има у Србији таквих засада, наравно нема их довољно, али постоје на подручју Ариља, Ивањице и у другим подручјима која су позната по производњи малине и дају 25 тона по хектару, а нама је циљ да таквих засада буде што више, истакао је Милан Лукић.
