AGROSAVETNIK, 16. februar 2020

AGROSAVETNIK, 16. februar 2020

Na IX savetovanju voćara u Ravnom Gaju predstavljeni savremeni načini proizvodnje

0

U Ravnom Gaju je 1. februara održano IX savetovanje voćara u organizaciji kompanije „Gruža agrar“. Reč je o manifestaciji koja na jednom mestu okuplja voćare, stručnjake i kompanije iz voćarske industrije iz Srbije i regiona. Savetovanje je imalo za cilj edukaciju i razmenu informacija iz savremene voćarske proizvodnje, a ideja organizatora je bila da voćari iz naše zemlje od eminentnih predavača čuju sve inovacije iz voćarske proizvodnje koje do nas još nisu stigle, kako bi mogli da podignu kvalitet svojih proizvoda. Skup je ove godine okupio 600 učesnika, među kojima su bili predavači sa univerziteta iz regiona, kaže Dejan Pavlović iz ove kompanije.

– Ove godine je bio više nego očekivan broj posetilaca, među kojima oko 550 voćara i oko 50 predavača iz Srbije i regiona. Posetili su nas ljudi iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Albanije, Bugarske i Bosne i Hercegovine. Predavanja su održali profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, profesor dr. Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, profesor Nikola Škrbić sa Instituta Tamiš Pančevo, a sa čačanskog Instituta za voćarstvo izlaganje je imao direktor Milan Lukić, koji je pričao o svetloj budućnosti proizvodnje i plasmana šljive u Srbiji i regionu. Pored toga, imali smo predstavljanje firmi koje se bave proizvodnjom hemijskih preparata i sredstava za prihranu voća, poput „Galenike Fitofarmacije“, kompanije BASF ispred koje je predavanja održao Aleksandar Joto, a predstavila se i firma „Agrounik“ koja se bavi istraživanjima u oblasti biotehnologije, proizvodnjom, distribucijom i prodajom mikrobioloških preparata sa primenom u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i firma „Tradeagro“ koja proizvodi đubrivo za prihranu u voćarstvu. Cilj ovakvih okupljanja i ovog savetovanja je da našim voćarima prezentujemo savremene načine proizvodnje koji se već primenjuje u svetu, ali još uvek nisu stigli do nas i da naši voćari to saznaju od eminentnih predavača. Tako da su mogli da čuju najnovije načine proređivanja plodova jabuke, sve o berbi, čuvanju, pakovanju, tehnologiji ishrane mladog zasada višnje, upravljanju kvalitetom jagodastog voća u toku skladištenja, odnosno o svemu što već u razvijenim zemljama postoji, i da to znanje prenesemo našim voćarima koji se trude da idu u korak sa svetom.

U izložbenom delu ovog savetovanja posetioci su mogli i da se upoznaju sa mehanizacijom, opremom, sistemima za navodnjavanje, konstrukcijama za protivgradne mreže i sadnim materijalima, kaže Pavlović.

– Posetioci su mogli da vide proizvode „Agrouniverzala“ iz Gornjeg Milanovca, pneumatike za sve vrste poljoprivrednih mašina koje proizvodi „Agrohim Kemoimpeks“, mahanizaciju za voćarstvo firme „Agrotech“. Predstavile su se i firme „Avital“ koja je vodeća u Srbiji kada je reč o navodnjavanju i antifrost sistemima za voćnjake, zatim „Fruktum“ iz Smedereva koja se bavi izvozom sveže jabuke za Rusiju, „Superior“ firma koja radi izvanredan sadni materijal borovnice i „Tradeagro“ iz Guče. To su naši prijatelji i saradnici koji su odneli lepa iskustva i poznanstva iz Gruže i Šumadije.

Svoje proizvode i način rada prezentovala je i firma „Gruža agrar“, domaćin savetvanja, a predstavljena su i dva nova proizvoda – kombinovani voćarski viljušakar i rampa za spuštanje boks paleta na voćarsku platformu.

– Potrudili smo se da učesnicima predstavimo svoj proizvodni program kako bi na licu mesta mogli da vide sve što „Gruža agrar“ radi i proizvodi. Inače, mi se bavimo projektovanjem i postavljanjem konstrukcije protivgradnih mreža na drvenim i betonskim stubovima u voćnjacima, vinogradima, zasadima borovnice, kao i proizvodnjom metalnih elemenata za protivgradne konstrukcije i podizanje novih višegodišnjih zasada. Pored toga, radimo i mašinsku sadnju voćnjaka, vinograda i rasadnika. Uz sve to „Gruža agrar“ se bavi proizvodnjom i dodatne opreme za voćarstvo, kao što su razne platforme, kengur torbe za berbu voća, vitla za žicu, sajle, kolica za berbu i transport voća. Ove godine smo izašli sa dva nova proizvoda, to su kombinovani voćarski viljuškar i rampa za spuštanje boks palete. Trudimo se da svake godine  ono što vidimo u svetu pokušamo da napravimo ovde kod nas i ponosni smo na to da svake godine uspemo da uvedemo neku inovaciju i napravimo novi proizvod.

I ove godine među voćarima koji su posetili savetovanje u Ravnom Gaju značajan broj njih je bio iz Čačka i okoline.

– Termin za savetovanje uvek biramo krajem januara ili kao što je ovoga puta bilo 1. februara. Razlog tome je što još uvek nema većih radova u voćnjacima i proizvođači  mogu da izdvoje vreme i dođu da čuju nešto što im može biti od koristi. Veliki broj posetilaca je bio iz Čačka i okoline, a to su naši dugogodišnji prijatelji sa kojima sarađujemo. Posadili smo mašinski dosta velike povrišine u okolini Čačka, sa dosta voćara i dalje sarađujemo, postavljamo konstrukcije, oni kupuju od nas dodatnu opremu za voćarstvo i sada su na savetovanju dogovoreni novi poslovi koje ćemo raditi u Čačku i okolini.

Pored osnovne delatnosti „Gruža agrar“ na svom imanju ima i nekoliko hektara pod voćnjacima. Dejan Pavlović kaže da zaposleni u ovoj firmi pružaju i obuku na terenu korisnicima opreme za protivgradnu zaštitu, a s obzirom na to da je u toku rezidba voća, svi zainteresovani, naročito mladi voćari, mogu da dođu i nauče nešto novo.

– Pored firme i mašinske radionice, imamo 3 hektara jabuke, 2 hektara nektarine i 4 hektara borovnice. Svako ko planira da se bavi voćarstvom može da dođe kod nas i poseti naše zasade, gde može da vidi kako mi radimo, kako postavljamo konstrukcije i jednostavno da obiđu naše voćnjake. U ovom periodu je i kod nas rezidba borovnice i jabuke tako da i to mogu da vide i saznaju nešto novo. Mi smo radi da podelimo naša iskustva i damo savete mladim voćarima, ali i onima koji su u tom poslu duže. Što se tiče našeg voća 90% se izvozi za Rusiju, preko pomenute firme „Frukt kompani“, sa kojom imamo odličnu saradnju. I jabuke, nektarine i borovnica se izvoze za rusko tržište.

Pravo vreme za zaštitu biljnih kultura od bolesti

Vremenski uslovi pogoduju razvoju parazita koji kod breskve i nektarine u kasnijem periodu vegetacije mogu da prouzrokuju bolest kovrdžavosti lista, a ovako toplo veme idealno je da se voćke zaštite, objašnjava Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

–  Proizvođači treba da iskoriste ovaj topliji period za prskanje breskvi, jer se na nekim sortama već registruje početak bubrenja pupoljaka, a to je faza kada treba da se pristupi hemijskim merama zaštite. Hemijska zaštita u ovom periodu sprovodi se zbog jedne od najznačajnih bolesti breskve i nektarine, to je kovrdžavost lišća. Ova bolest je u stanju da zasadima breskve nanese ogromne štete, naročito kada su vremenski uslovi povoljni, a to su kiša i vlaga u vreme bubrenja i otvaranja pupoljaka u proleće. Iznurivanjem biljaka usled gubitka lisne mase i ponovnog olistavanja, dolazi do ranijeg i bržeg propadanja samih voćki, naročito ako se to ponavlja iz godine u godinu. Opasnost nastaje u proleće u fazi bubrenja pupoljaka i traje samo do pojave mladih listića. Svaka kiša u tom periodu može da izazove zarazu jer je parazit uvek prisutan na stablima voćaka. Kasnije dolazi do manifestacije simptoma, znači zaraza se ostvaruje u ovoj fazi, a simptomi se javljaju kada olista voćka. Karakteristični znaci su kovrdžavost lista i crvenilo, koji dovode i do opadanja. Pošto se zaraza može desiti samo u vreme bubrenja pupoljaka, zaštita treba da se radi upravo ovom periodu jer kasnije gubi efikasnost.

Prva mogućnost da se pomenuti patogen uništi jeste plavo prskanje u jesen, kaže Vesna Nišavić. Međutim, po njenim rečima to nije dovoljno, zbog čega istu meru treba primeniti i u proleće jer se istovremeno vrši i dezinfekcija stabla protiv drugih bolesti.

– Ovim prskanjem pored zaštite od pomenutog patogena, radi se i dezinfekcija stabla protiv drugih prouzrokovača bolesti kao što je monilija i šupljikavost lišća. Za ovo tretiranje, u ovom trenutku, treba da se koriste fungicidi na bazi bakra i u zavisnosti od vremenskih uslova, obično su u ovo vreme česte kiše, temperature su povoljne za razvijanje patogena, tako da ovo tretiranje treba ponoviti nakon 7 do 10 dana, mogu se tu koristiti i fungicidi na bazi dicianona ili hlorotalonila. Treba da se koristi veća količina tečnosti, vode, rastvora, ne treba štedeti, jer treba da se detaljno istretira stablo i grane da bi bila odlična pokrivenost i na taj način da bi se postigla bolja efikasnost primenjenih fungicida.

Lucerka je najznačajnija krmna kultura kod nas i ukoliko u usevu lucerke ima korova, seno će biti lošeg kvaliteta i stoka ga nerado jede. Iz tog razloga, ovo je pravo vreme da se izvrši suzbijanje korova u lucerki, i to je prvo tretiranje u ovom zimskom periodu koje se primenjuje u fazi mirovanja vegetacije, kaže Vesna Nišavić Veljković.

– Suzbijanjem korova u lucerki ne postiže se veći prinos u kvantitativnom, znači u količini, ali se dobija seno boljeg kvaliteta. U ovom periodu dolazi do nicanja korovskih biljaka koje rastu brže nego lucerka i često ga prerastu, zato ih je potrebno suzbiti. Za suzbijanje korova u lucerki u ovom periodu koriste se herbicidi na bazi metribuzina i tifensulfuron-metila. Sa ovim tifensulfuron metilom rešava se i problem takozvanog divljeg zelja kojeg ima u lucerki, mada tamo gde je velika brojnost ove korovske biljke, zemljište je obično na to indikator kiselosti zemljišta i takva zemljišta nisu ni pogodna za razvoj lucerke. Ali ukoliko ima na parceli divljeg zelja može se suzbiti ovim herbicidom. Ovi herbicidi se koriste samo u fazi mirovanja vegetacije, dok još nije krenula lucerka. Kasnije, ako krene lucerka, ne sme se primenjivati jer može doći do pojave fitotoksičnosti.

Oni proizvođači, koji nisu sigurni da li je krenula vegetacija i da li mogu da primene ove pomenute herbicide, a  ako ne žele da razmišljaju o mogućim fitotoksičnim posledicama herbicima, mogu da primene drugi herbicid kasnije kada krene lucerka. Taj herbicid je na bazi bentazona i imazamoksa, koristio se do sada u soji i od ove godine je proširena registracija na lucerku i može da se koristi i u lucerki u zasnivanju i u starijim lucerištima.

Značajno je reći, da prethodno pomenuti herbicidi, na bazi metribuzina i tifensulfuron metila mogu da se koriste samo u starijim lucerištima, onima koje imaju više od dve godine. To su lucerišta koja su već zasnovana i u trećoj su godini od zasnivanja, dok se ovaj preparat na bazi bentazona i imazamoksa može koristiti i u mladim lucerištima koja su u zasnivanju i gde ima manje opasnosti od fitotoksičnosti, s tim što ne treba koristiti oprašivač koji ide inače uz ovaj herbicid.

Kasnije u toku vegetacije postoje drugi herbicidi kojima se suzbijaju širokolisni korovi i uskolisni korovi. Za širokolisne korove postoji butokson (Butoxone), a za travne Fusilade, Focus i druge, objašnjava sagovornica.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR