У Равном Гају је 1. фебруара одржано ИX саветовање воћара у организацији компаније „Гружа аграр“. Реч је о манифестацији која на једном месту окупља воћаре, стручњаке и компаније из воћарске индустрије из Србије и региона. Саветовање је имало за циљ едукацију и размену информација из савремене воћарске производње, а идеја организатора је била да воћари из наше земље од еминентних предавача чују све иновације из воћарске производње које до нас још нису стигле, како би могли да подигну квалитет својих производа. Скуп је ове године окупио 600 учесника, међу којима су били предавачи са универзитета из региона, каже Дејан Павловић из ове компаније.
– Ове године је био више него очекиван број посетилаца, међу којима око 550 воћара и око 50 предавача из Србије и региона. Посетили су нас људи из Мађарске, Хрватске, Словеније, Македоније, Албаније, Бугарске и Босне и Херцеговине. Предавања су одржали професори са Пољопривредног факултета у Београду, професор др. Франци Штампар са Биотехничког факултета у Љубљани, професор Никола Шкрбић са Института Тамиш Панчево, а са чачанског Института за воћарство излагање је имао директор Милан Лукић, који је причао о светлој будућности производње и пласмана шљиве у Србији и региону. Поред тога, имали смо представљање фирми које се баве производњом хемијских препарата и средстава за прихрану воћа, попут „Галенике Фитофармације“, компаније БАСФ испред које је предавања одржао Александар Јото, а представила се и фирма „Агроуник“ која се бави истраживањима у области биотехнологије, производњом, дистрибуцијом и продајом микробиолошких препарата са применом у пољопривредној производњи, као и фирма „Традеагро“ која производи ђубриво за прихрану у воћарству. Циљ оваквих окупљања и овог саветовања је да нашим воћарима презентујемо савремене начине производње који се већ примењује у свету, али још увек нису стигли до нас и да наши воћари то сазнају од еминентних предавача. Тако да су могли да чују најновије начине проређивања плодова јабуке, све о берби, чувању, паковању, технологији исхране младог засада вишње, управљању квалитетом јагодастог воћа у току складиштења, односно о свему што већ у развијеним земљама постоји, и да то знање пренесемо нашим воћарима који се труде да иду у корак са светом.
У изложбеном делу овог саветовања посетиоци су могли и да се упознају са механизацијом, опремом, системима за наводњавање, конструкцијама за противградне мреже и садним материјалима, каже Павловић.
– Посетиоци су могли да виде производе „Агроуниверзала“ из Горњег Милановца, пнеуматике за све врсте пољопривредних машина које производи „Агрохим Кемоимпекс“, маханизацију за воћарство фирме „Агротецх“. Представиле су се и фирме „Авитал“ која је водећа у Србији када је реч о наводњавању и антифрост системима за воћњаке, затим „Фруктум“ из Смедерева која се бави извозом свеже јабуке за Русију, „Супериор“ фирма која ради изванредан садни материјал боровнице и „Традеагро“ из Гуче. То су наши пријатељи и сарадници који су однели лепа искуства и познанства из Груже и Шумадије.
Своје производе и начин рада презентовала је и фирма „Гружа аграр“, домаћин саветвања, а представљена су и два нова производа – комбиновани воћарски виљушакар и рампа за спуштање бокс палета на воћарску платформу.
– Потрудили смо се да учесницима представимо свој производни програм како би на лицу места могли да виде све што „Гружа аграр“ ради и производи. Иначе, ми се бавимо пројектовањем и постављањем конструкције противградних мрежа на дрвеним и бетонским стубовима у воћњацима, виноградима, засадима боровнице, као и производњом металних елемената за противградне конструкције и подизање нових вишегодишњих засада. Поред тога, радимо и машинску садњу воћњака, винограда и расадника. Уз све то „Гружа аграр“ се бави производњом и додатне опреме за воћарство, као што су разне платформе, кенгур торбе за бербу воћа, витла за жицу, сајле, колица за бербу и транспорт воћа. Ове године смо изашли са два нова производа, то су комбиновани воћарски виљушкар и рампа за спуштање бокс палете. Трудимо се да сваке године оно што видимо у свету покушамо да направимо овде код нас и поносни смо на то да сваке године успемо да уведемо неку иновацију и направимо нови производ.
И ове године међу воћарима који су посетили саветовање у Равном Гају значајан број њих је био из Чачка и околине.
– Термин за саветовање увек бирамо крајем јануара или као што је овога пута било 1. фебруара. Разлог томе је што још увек нема већих радова у воћњацима и произвођачи могу да издвоје време и дођу да чују нешто што им може бити од користи. Велики број посетилаца је био из Чачка и околине, а то су наши дугогодишњи пријатељи са којима сарађујемо. Посадили смо машински доста велике повришине у околини Чачка, са доста воћара и даље сарађујемо, постављамо конструкције, они купују од нас додатну опрему за воћарство и сада су на саветовању договорени нови послови које ћемо радити у Чачку и околини.
Поред основне делатности „Гружа аграр“ на свом имању има и неколико хектара под воћњацима. Дејан Павловић каже да запослени у овој фирми пружају и обуку на терену корисницима опреме за противградну заштиту, а с обзиром на то да је у току резидба воћа, сви заинтересовани, нарочито млади воћари, могу да дођу и науче нешто ново.
– Поред фирме и машинске радионице, имамо 3 хектара јабуке, 2 хектара нектарине и 4 хектара боровнице. Свако ко планира да се бави воћарством може да дође код нас и посети наше засаде, где може да види како ми радимо, како постављамо конструкције и једноставно да обиђу наше воћњаке. У овом периоду је и код нас резидба боровнице и јабуке тако да и то могу да виде и сазнају нешто ново. Ми смо ради да поделимо наша искуства и дамо савете младим воћарима, али и онима који су у том послу дуже. Што се тиче нашег воћа 90% се извози за Русију, преко поменуте фирме „Фрукт компани“, са којом имамо одличну сарадњу. И јабуке, нектарине и боровница се извозе за руско тржиште.
Право време за заштиту биљних култура од болести
Временски услови погодују развоју паразита који код брескве и нектарине у каснијем периоду вегетације могу да проузрокују болест коврџавости листа, а овако топло веме идеално је да се воћке заштите, објашњава Весна Нишавић Вељковић, саветодавац за заштиту биља у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Произвођачи треба да искористе овај топлији период за прскање брескви, јер се на неким сортама већ региструје почетак бубрења пупољака, а то је фаза када треба да се приступи хемијским мерама заштите. Хемијска заштита у овом периоду спроводи се због једне од најзначајних болести брескве и нектарине, то је коврџавост лишћа. Ова болест је у стању да засадима брескве нанесе огромне штете, нарочито када су временски услови повољни, а то су киша и влага у време бубрења и отварања пупољака у пролеће. Изнуривањем биљака услед губитка лисне масе и поновног олиставања, долази до ранијег и бржег пропадања самих воћки, нарочито ако се то понавља из године у годину. Опасност настаје у пролеће у фази бубрења пупољака и траје само до појаве младих листића. Свака киша у том периоду може да изазове заразу јер је паразит увек присутан на стаблима воћака. Касније долази до манифестације симптома, значи зараза се остварује у овој фази, а симптоми се јављају када олиста воћка. Карактеристични знаци су коврџавост листа и црвенило, који доводе и до опадања. Пошто се зараза може десити само у време бубрења пупољака, заштита треба да се ради управо овом периоду јер касније губи ефикасност.
Прва могућност да се поменути патоген уништи јесте плаво прскање у јесен, каже Весна Нишавић. Међутим, по њеним речима то није довољно, због чега исту меру треба применити и у пролеће јер се истовремено врши и дезинфекција стабла против других болести.
– Овим прскањем поред заштите од поменутог патогена, ради се и дезинфекција стабла против других проузроковача болести као што је монилија и шупљикавост лишћа. За ово третирање, у овом тренутку, треба да се користе фунгициди на бази бакра и у зависности од временских услова, обично су у ово време честе кише, температуре су повољне за развијање патогена, тако да ово третирање треба поновити након 7 до 10 дана, могу се ту користити и фунгициди на бази дицианона или хлороталонила. Треба да се користи већа количина течности, воде, раствора, не треба штедети, јер треба да се детаљно истретира стабло и гране да би била одлична покривеност и на тај начин да би се постигла боља ефикасност примењених фунгицида.
Луцерка је најзначајнија крмна култура код нас и уколико у усеву луцерке има корова, сено ће бити лошег квалитета и стока га нерадо једе. Из тог разлога, ово је право време да се изврши сузбијање корова у луцерки, и то је прво третирање у овом зимском периоду које се примењује у фази мировања вегетације, каже Весна Нишавић Вељковић.
– Сузбијањем корова у луцерки не постиже се већи принос у квантитативном, значи у количини, али се добија сено бољег квалитета. У овом периоду долази до ницања коровских биљака које расту брже него луцерка и често га прерасту, зато их је потребно сузбити. За сузбијање корова у луцерки у овом периоду користе се хербициди на бази метрибузина и тифенсулфурон-метила. Са овим тифенсулфурон метилом решава се и проблем такозваног дивљег зеља којег има у луцерки, мада тамо где је велика бројност ове коровске биљке, земљиште је обично на то индикатор киселости земљишта и таква земљишта нису ни погодна за развој луцерке. Али уколико има на парцели дивљег зеља може се сузбити овим хербицидом. Ови хербициди се користе само у фази мировања вегетације, док још није кренула луцерка. Касније, ако крене луцерка, не сме се примењивати јер може доћи до појаве фитотоксичности.
Они произвођачи, који нису сигурни да ли је кренула вегетација и да ли могу да примене ове поменуте хербициде, а ако не желе да размишљају о могућим фитотоксичним последицама хербицима, могу да примене други хербицид касније када крене луцерка. Тај хербицид је на бази бентазона и имазамокса, користио се до сада у соји и од ове године је проширена регистрација на луцерку и може да се користи и у луцерки у заснивању и у старијим луцериштима.
Значајно је рећи, да претходно поменути хербициди, на бази метрибузина и тифенсулфурон метила могу да се користе само у старијим луцериштима, онима које имају више од две године. То су луцеришта која су већ заснована и у трећој су години од заснивања, док се овај препарат на бази бентазона и имазамокса може користити и у младим луцериштима која су у заснивању и где има мање опасности од фитотоксичности, с тим што не треба користити опрашивач који иде иначе уз овај хербицид.
Касније у току вегетације постоје други хербициди којима се сузбијају широколисни корови и усколисни корови. За широколисне корове постоји бутоксон (Бутоxоне), а за травне Фусиладе, Фоцус и друге, објашњава саговорница.
