На најаву откупне цене малине од 100 динара коју су понудили хладњачари у Мачванском крају, стигле су реакције Савеза пољопривредних произвођача западне Србије и Асоцијације произвођача малина и купина. На састанку који је одржан прошле суботе у Мачванском Прњавору, а коме су присуствовали представници Удружења пољопривредних произвођача „Ужице”, „Лимска долина виламет” из Прибоја, „Подголијски здрави плодови” из Ивањице, „Мачва” из Шапца, „Студеница” из Ушћа, „Смедеревска Паланка“, „Еко воће Краљево” и Удружење из Тополе које је у фази оснивања, разговарано је о томе на који начин може да се реши проблем са ниском откупном ценом. Милијан Лазић из Ужица, члан Управног одбора Савеза пољопривредних произвођача Западне Србије, каже да су на састанку разматрани предлози да малинари уопште не почињу бербу, да организују протесте, али је на крају договорено да се још једном обрате Влади и министарствима пољопривреде и трговине, јер је пре два месеца потврђена произвођачка цена малине од 139,30 динара по килограму за она подручја у којима је принос осам тона по хектару. Два месеца после тог саопштења, откупљивачи су понудили цену од 100 динара, што је за произвођаче неприхватљиво.
– Први разлог састанка је то што је у Мачви већ почео откуп и тамо малина прва стиже, а други разлог је што су њихови хладњачари изашли са неприхватљиво ниском ценом од 100 динара, тако да смо имали састанак са пољопривредним произвођачима да бисмо видели шта ћемо даље предузети. Ми смо говорили још тад кад је кренула прича та прича о произвођачкој цени од 139,30 динара да то не функционише. Министар је тада изјавио да је то наводно корак напред, али тада се није појавио нико од потписника, хладњачара, ни извозника. Неко покушава поново да нам узме 40 динара, односно са минусом. Било је разних предлога, од тога да се бојкотује берба, до тога да се радикализују протести, али је превладало мишљење да још једном покушамо да дођемо до договора са Владом и министарствима, па смо им 10. јуна послали допис. Тражили смо од Владе да изађе са тачним подацима о томе колико је малине прошле године увезено, а колико извезено из Србије, да нам наведу списак извозника, да ли је било монопола и реекспорта, да ли се извози преко ћерки фирми. Уколико је било реекспорта и монопола, да се те фирме санкционишу да би могла да опстане производња малине. Међутим, наши даљи кораци зависе од тога да ли ће Влада одговорити, с обзиром на то да су до сада бојкотовали наше дописе. Ово је трећа година за редом како радимо у минусу.
„Обратићемо се надлежним европским комисијама“
Милијан Лазић каже да ће се Савез пољопривредних произвођача западне Србије обратити надлежним европским комисијама И предочити све проблеме у српском малинарству како би се пронашло решење за опстанак ове важне воћарске гране која доноси значајне приходе од извоза, да се утврди да ли постоје поремећаји на тржишту откупа и да се стане на пут онима који препакују малину.
– Један допис ћемо послати надлежним европским комисијама како бисмо скренули пажњу на то шта се дешава у Србији, јер добро знамо да је наша малина једна од најквалитетнијих и да она одређује цену малине на светском тржишту. Овде неко намерно саботира и покушава да уништи производњу од које директно или индиректно живи трећина Србије, они који гаје и њихове породице, радници који раде на брању, хладњачари и други. Прошла година је била очити пример да након завршене бербе малина као да је и није било, сви су лоше прошли. Такође, прошле године су били лоши временски услови, тако да малине има мање, необрађена је довољно, биће је сигурно за трећину, а можда и половину мање у односу на прошлу годину. Ако се настави сезона града и кише, то ће још више смањити принос за ову годину.
Не постоји економска рачуница за адекватну агротехнику
Лазић је подсетио да је прошле године такође била ниска откупна цена и истакао да је главни разлог лошег стања у малињацима тај што се произвођачима не исплати да улажу средства која су неопходна за примену свих агротехничких мера.
– Главни разлог сушења и пропадања малине је то што нема економске рачунице да се одради адекватна агротехника. Са добром ценом малине, сељак има простора да уложи и у хемију, и у обраду, и у све, али кад нема финансијско покриће, онда се мање улаже у малине, још и временске неприлике одраде своје и зато смо ту где јесмо. Прошле године је откупна цена била од 70 до 120 динара. Малина је класирана према разним категоријама, тако да је просек цене био око 100 динара.
„Цена од 100 динара је срамна“
Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије, каже да уз све проблеме са којима се суочавају произвођачи малина, почев од елементарних непогода које су ове године преполовиле род, аконтна цена за овогодишњи род не сме бити мања од 1,45 евра. Асоцијација малинара Србије је такође од државног врха тражила да помогне малинарима и да не дозволи лобирање на тржишту малине.
– Ситуација на нивоу целе Србије је била лоша, у Моравичком и Златиборском округу смо имали четири елементарне непогоде, у фебруару и марту када смо већ кренули на плантаже појавиле су се болести и заразе. За неколико дана ћемо имати комплетан извештај стратегије малинарства. Цена коштања је непуних 140 динара на осам тона, а ове године је род преполовљен у односу на прошлу годину када смо имали око 56 хиљада тона. Ове године нећемо имати ни 30 хиљада тона. Цена од 100 динара коју поједини извозници лицитирају је срамна, та цена је прениска за сву муку пољопривредних произвођача који су уложили труд и рад, плус елементарне непогоде које су нас задесиле, то су додатне агротехничке мере које треба применити, то све додатно кошта. Реална цена би била 1,45 евра, то је заправо минимална цена на коју бисмо пристали. Иде нам на руку и то што ће у јулу и августу бити топло, око 37 степени у просеку, тако да ће квалитет малине бити добар, иако ће принос бити преполовљен.
Понуда и потражња диктирају цене на тржишту, али очигледно је да код нас тржиште понуде и потражње не функционише, већ да владају монополисти који се договарају о висини откупне цене, каже Радовић и додаје да по том питању треба да реагују надлежне институције.
– Ја само желим да све институције раде свој посао. Цена од 100 динара је срамна, али монополисти могу да изађу са њом јер мисле да су најјачи и најмоћнији. На пример, за Божић и за Ђурђевдан цена прасади је око 350 динара зато што је велика потражња у односу на понуду. Тако је ове године са малином и купином, огромна је потражња, а мала је понуда. Прошле године смо произвели 56 хиљада тона, али то није до нас, нисмо ми криви, већ временски услови, а ове године нећемо имати ни 30 хиљада тона. Нећемо дозволити такво понашање појединаца, да нарушавају и диктирају цену, да зарађују милионе а ми да будемо на губитку сваке године.
На иницијативу Асоцијације малинара Србије формирано је Радно тело које чине стручна лица, како би се утврдило реално стање у малињацима и купињацима. Радовић каже да је на основу досадашњег обиласка терена мишљење стручњака да је до сушења малињака дошло због непримењивања агротехничких мера током прошле јесени и додаје да до краја јула очекује коначан извештај.
– Ми смо тражили да се утврде проблеми на терену у малињацима и купињацима. Кренули смо од Ивањице и Ариља, па смо наставили на југ, у Сурдулицу, Лесковац, Владичин Хан и друга места. Стручњаци сматрају да је до болести у малињацима дошло због непримењивања адекватних агротехничких мера прошле године крајем јесени, али наравно, ми нисмо могли да их применимо с обзиром на то да смо отишли у минус. Сматрам да ће све те плантаже које су већ заражене морати да се очисте, не може се ту више гајити малина, нити се може садити нови сертификовани материјал. Очекујем да ће стратегија за малинарство изаћи у јавност у наредних 15 дана. Сви ми пољопривредни произвођачи смо радни, али треба нам подршка и да не радимо џабе. Због тога држава треба да погледа нас малинаре, као и ратаре и сточаре. Тражимо да се не увози малина, да се заштити наша производња и да буде за ознаком 100% произведено у Србији, а не 99%, јер остаје тај један проценат простора за манипулацију.
