AGROSAVETNIK 17. decembar 2017.

AGROSAVETNIK 17. decembar 2017.

Mikotoksini su sekundarni metaboliti saprofitnih gljiva i plesni, koji mogu biti toksični čak i u minimalnim količinama. Trovanje mikotoksinima se javlja nakon uzimanja kontaminirane hrane.

0

U organizaciji Privredne komore Srbije, a u saradnji sa kompanijom „Patent CO”, u Regionalnoj privrednoj komori u Sremskoj Mitrovici krajem novembra je održano prvo predavanje za farmere o značaju prevencije i štetnom uticaju mikotoksina na zdravlje domaćih životinja.

Jedan od predavača bio je veterinar Nemanja Todorović, menadžer izvoza u firmi „Patent CO”, koji za AGROSAVETNIK objašnjava uzroke pojave mikotoksina u hrani za životinje i prenošenje štetnog dejstva mikotoksina na ljude kroz konzumiranje kontaminiranih proizvoda od životinja.

– Mikotoksini su sekundarni metaboliti saprofitnih gljiva i plesni, koji mogu biti toksični čak i u minimalnim količinama. Trovanje se javlja nakon uzimanja kontaminirane hrane, a poremećaji zdravstvenog stanja se javljaju u akutnoj i hroničnoj formi, kao i u vidu sekundarnih toksikoza. Kako će se ovaj problem ispoljavati zavisi od vrste, pola, kao i od životne dobi životinje, a i od vrste i količine toksina u hrani.

Todorović navodi da mikotoksini i gljivice postoje otkako postoje žitarice, ali da se o njima govori tek kad dođe do nekog problema, kao što je pre par godina zabeležen slučaj pojavljivanja aflatoksina u mleku. Tek tada poljoprivredni proizvođači, stočari i veterinari postaju svesni prevencije i primene adsorbenata u hrani za životinje.

Nakon ulaska mikotoksina u organizam dolazi do različitih promena na nekoliko nivoa.

– Pre svega dolazi do biohemijskih promena, a takođe i do delovanja na određene sisteme organa. U skladu sa tim, mikotoksini se mogu podeliti na hepatotoksine, nefrotoksine, neurotoksične i estrogene.

Aflatoksin je najveći problem na našim prostorima

Prema podacima Svetske agencije za hranu i poljoprivredu, preko 25 odsto žitarica i drugog zrnevlja je kontaminirano poznatim mikotoksinima.

– Do danas u svetu postoji negde oko 330 vrsta mikotoksina koje su karakteristične za različita podneblja, u zavisnosti od klimatskih uslova. Možemo reći da je na našim prostorima najveći problem aflatoksin, kaže Todorović.

Mikotoksikoze ili nedostatak vitamina?

On objašnjava da su mikotoksikoze oboljenja sezonskog karaktera koja po karakteristikama često liče na oboljenja izazvana nedostatkom vitamina, pri čemu često dolazi do zabune, i kod stočara i kod veterinara. Zbog njihove hemijske strukture i male molekulske mase, one ne izazivaju nikakav imunološki odgovor pa su životinje trajno nezaštićene od njihovog delovanja.

Primena odgovarajući agrotehničkih mera

Brojni faktori utiču na razvoj mikotoksina, a prva barijera za odbranu od njih je primena agrotehničkih mera, kaže naš sagovornik.

– Primena agrotehničkih mera uključuje kontrolu insekata u polju, izbor hibrida i ranu detekciju pojave plesni u kukuruzu. Treba posebno obratiti pažnju prilikom same žetve i prilagoditi kombajniranje tako da dovodi do najmanjih oštećenja, jer upravo ta oštećenja kukuruza su pogodna mesta za naseljenje gljivica. U skladištu kukuruz treba držati na 13 ili 14 odsto vlage, vršiti njegovo provetravanje i kontrolu svih ambijentalnih uslova na svake dve nedelje. I pored primene odgovarajućih agrotehničkih mera može da se dogodi da se u hrani detektuje određeni nivo mikotoksina. U tom slučaju koristi se moderan pristup prevencije ovog problema, a to je upotreba adsorbenata u hrani za životinje, kaže Todorović.

Minazel plus suzbija štetne posledice mikotoksina

– Jedan od takvih adsorbenata je Minazel plus koji je napravljen na bazi minerala, odnosno na bazi zeolita. Upotrebom u hrani može u velikoj meri suzbiti i ukloniti štetne posledice mikotoksina. On deluje tako što prolaskom kroz organizam čvrstim vezama vezuje mikotoksine i putem digestivnog trakta ih izbacuje u spoljašnju sredinu. Ovaj preparat je apsolutno selektivan i prilikom prolaska kroz organizam za sebe ne vezuje vitamine, minerale i aminokiseline, navodi Todorović.

Ishrana živine u zimskom periodu

Ishrana živine tokom zimskog perioda je ista kao u svakom drugom periodu, kaže naš sagovornik, ali ističe da se moraju ispoštovati svi normativi za ishranu određene kategorije živine. Dakle, moraju se ispoštovati normativi koji zadovoljavaju energiju, proteine, vitamine i minerale.

Savet: Kontrola mesa na trihinelu

Kao stručnjak u oblasti veterine, Nemanja Todorović savetuje svim građanima da tokom svinjokolja, koji je nezaobilazna tradicija našeg naroda tokom ovog perioda, obavezno urade pregled svinjskog mesa na trihinelu jer je to od velikog značaja.

Edukacija proizvođača je od ključnog značaja

Naša kompanija „Patent CO” u saradnji sa Privrednom komorom Srbije vrši edukaciju poljoprivrednih proizvođača širom zemlje jer želimo da podignemo svest o prisustvu mikotoksina u hrani i njihovoj prevenciji. Predavanja će se u narednom periodu održati u Braničevskom okrugu, zatim u Požarevcu i Subotici, a onda ćemo nastaviti dalje da edukujemo proizvođače širom Srbije, kaže naš sagovornik.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR