Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 17. фебруар 2019.

Иако је период бербе воћа далеко иза нас, тема овог Агросаветника је третирање и чување воћа током зиме и односно заштита од потенцијалних болести у складиштима. То заправо значи да је заштита воћа неопходна током целе године. Тренутно су воћке у стању мировања, али убрзо нам следи и топлије време и кретање вегетације, па су у том смислу важне информације о првом прскању против крушкине буве која може да нанесе велике штете засадима овог воћа и да презими на стаблима и гранчицама, каже Весна Нишавић Вељковић, за воћарство из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе.

– Свим произвођачима крушке је позната штетност ове инсекатске врсте и сви знају да углавном највеће штете причињавају ларве ове штеточине које поред тога што сишу сокове, луче и огромну количину медне росе коју насељавају гљивице чађавице због чега лишће добија ту црну боју а плодови остају ситни и деформисани.
У нашим климатским условима крушкина бува преживљава као одрастао инсекат на разним скровитим местима. У пролеће, односно у овом периоду када температура достигне неких 8 степени, долази до буђења овог инсекта у мањој или већој мери, у зависности од бројности штеточина у претходној години и броја презимелих јединки. Значи, чим се температура устали на неких 8 до 10 степени у току три дана, долази до буђења и парења инсеката и до полагања јаја у пукотине летораса, у основи цветних и лисних пупољака. Из јаја се пиле ларве које изазивају поменуте штете.

Са сузбијањем крушкине буве се мора кренути на време, односно прво прскање крушака треба обавити у току зиме када те одрасле јединке излазе из скровитих места и пре него што женке положе јаја. Наша саговорница каже да су за то најповољнији први топлији дани у фебруару.

– То је отприлике у наредном периоду када метеоролози најављују топлије време, а када се очекују буђење овог инсекта и његове активности. Због тога се саветује пољопривредним произвођачима да у том периоду ураде третирање, односно да заштите своју крушку од овог инсекта и то применом минералних уља у концентрацији од 2 до 3 одсто, у зависности од количине активне материје у уљима и у комбинацији са инсектицидом из групе пиретроида или у комбинацији пиретроида и органофолсвата. Веома је важно извршити ово третирање пре полагања јаја крушкине буве, јер је касније ефекат много мањи. Значи веома је битно сузбити прву генерацију, смањити њену бројност, па ће онда борба са овом инсекатском врстом у току вегетације бити лакша.

Коврџавост листа брескве и како је спречити

Коврџавост листа брескве је једна од значајнијих болести овог воћа која може да нанесе огромне штете, пропадање лишћа, плода и смањење родности за наредну годину. Весна Нишавић Вељковић каже да се ова гљивична болест може сузбијати у току јесени тзв. плавим прскањем, међутим, уколико воћари то нису урадили, сада је право време за прскање.

– Знамо сви да једна од значајнијих болести брескве јесте коврџавост лишћа коју изазива гљива Тапхрина деформанс. Прва могућност да се уништи ова гљивица је у јесен такозваним плавим прскањем, међутим, врло често то у пракси произвођачи не обаве из разних разлога, па је неопходно то да ураде у овој фази применом бакарних препарата у концентрацији од 700 до 800 грама на 100 литара воде. Ово прскање није често довољно, па касније у фази бубрења пупољака потребно је поново одрадити третирање. У време бубрења пупољака потребно је да се примене фунгициди на бази дитианона, цирама или хлороталонила. Циљ ових препарата је да делују на пупољке и спрече поре да клијају и остваре инфекцију младог листа. Зна се да се ова болест сузбија у овој фази, са каснијим третирањем не може се ништа постићи.
Због неједнаког кретања вегетације, дакле у оним засадима где имамо различит сортимент због различитог кретања вегетације код појединих сорти, потребно је да се прскање понови за 7 до 10 дана. Наравно, сва прскања треба обавити по мирном времену, значи да нема ветра односно заношења, да препарат не доспе тамо где није намењен и да се користи већа количина воде да би се постигла добра покривеност третираних биљних делова.

Болести воћа након бербе

Плодови свих врста воћака су подложни болестима након бербе, каже Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство и додаје да су у већини случајева такве болести узроковане паразитским гљивама. По његовим речима, већи број тих паразита је присутан на плодовима за време бербе па тако заједно са плодовима завршавају у складиштима где могу довести до труљења воћа.
– У већини случајева такве болести узроковане су паразитским гљивама, уобичајено се називају трулежи или плесни. Већи број врста ових гљива присутан је и на плодовима јабуке у току бербе, одакле заједно са плодовима доспевају и у складишта. Гљиве присутне на површини плодова врло лако могу продрети и у плод кроз бројна механичка оштећења, а неке од њих могу захватити плодове кроз ситне мале отворе, кроз чашични отвор, или преко петељке.

Са друге стране, многа обољења могу се јавити због неадекватног чувања воћа.

– Многе друге заразе су повезане са активностима при манипулацији плодова или током неадекватног чувења, транспорта обраног рода и слично. Неминовно, за многа та обољења највећи утицај имају услови при чувању и продаји ускладиштених плодова. Уколико су складишта или хладњаче неадекватно припремљени, то може изазвати појачану појаву болести, ти плодови лако могу постати неупотребљиви. То су мрка и црна трулеж, горка трулеж јабуке, сива плесан, зелена плесан јабуке и крушке, која се може јавити и пре бербе, али и током чувања плодова.

Степен зрелост плода као пресудан фактор за успешно чување током зиме

Због свих проблема који се могу јавити у складиштима након бербе, потребно је изабрати право време за бербу, односно степен зрелости плодова, што може бити један од пресудних фактора за успешно чување воћа током зиме.

– Препорука је да се беру чвршћи плодови, пре пуне зрелости, јер су тада мање подложни механичким повредама и лакше се транспортују. Такође, важно је при транспорту избегавати свако повређивање покожице, уколико су плодови оштећени, обавезно их одстранити пре уношења здравих у складиште. Посебну пажњу обратити на чистоћу амбалаже и судова за бербу воћа. У гајбицама се не смеју налазити остаци раније чуваних плодова, било какви деформитети, преломи материјала од летвица, ексера, жица и слично. Треба избегавати тај материјал од дрвета, већ употребљавати картонску амбалажу за једнократну употребу.

Танасковић је истакао да је од момента зрења плодова важно водити рачуна да не дође до појаве плесни и труљења плодова, како на површини тако и на мезокарпу, као и на коштицама плодова, или самим језграма.

Српски пољопривредници у посети Македонији и Грчкој

Крајем јануара и почетком фебруара пољопривредници из нашег краја боравили су у Македонији и Грчкој где су имали прилику да се упознају са тренутним стањем у пољопривредној производњи код наших суседа, али и да присуствују једном од највећих пољопривредних сајмова који је одржан у Солуну.
О томе како је протекло путовање разговарали смо са Душаном Ивановићем, председником Извршног одбора Еколошког друштва Драгачево и потпредседником Извршног одбора Удружења пољопривредника Драгачева.
– У одласку смо посетили наше колеге у Националној федерацији фармера Македоније у Скопљу са којима већ имамо успостављену сарадњу, који су нам представили своје активности и пољопривреду Македоније, њене могућности али и бројне проблеме са којима се суочавају. Разговарали смо и о могућностима сарадње на конкретним пројектима и програмима и то ће бити тема за наставак наше започете сарадње. Посетили смо и Пољопривредни факултет у Скопљу где такође имамо сарадњу са одређеним професорима који све чешће долазе са својим студентима и разним сточарским групама и удружењима. Према Грчкој, посетили смо и Демир капију, краљевску винарију краљице Марије. Њу је основао краљ Александар тридесетих година. Она је преживела промену више структура власништва, а сада и једну фазу реновирања, тако да се сада представља у успешном издању што се тиче вина и самих гостију у винарији.

На Међународном сајму пољопривреде „Агротика” у Солуну, на коме је било излагача и из Србије, остварени су многи контакти и обављени су разговори о могућој сарадњи, а поред тога пољопривредници су посетили Грчко-српску привредну комору која је основана пре неколико година.

– У Грчкој смо имали бројне посете, почевши од самог Сајма. Тамо смо имали пуно тога да видимо, било је излагача и из Србије али и из читавог региона. Имали смо бројне контакте и разговоре о могућностима сарадње. Такође, разговарали смо и са Грчко-српском привредном комором која је основна пре неколико година и којој је циљ да повезује привреду и пољопривреду Грчке и Србије. Посетили смо и воћаре у околини Катеринија.

Питали смо нашег саговорника колико се организовање пољопривредне производње у Македонији и Грчкој разликује од српске пољопривреде.

– Постоје и разлике и сличности које се тичу пољопривредних газдинстава, али и других облика организовања у пољопривреди. Оно што је заједничко јесте да су и они суочени са проблемима који се тичу конкуренције и пласмана робе на тржиште, али оно што је разлика у односу на нас јесте да су пољопривредна газдинства много боље организована него у нашој земљи. Ми имамо бројна удружења, али немамо своју кровну организацију која би била репрезент и преговарач у разговорима са бројним државним институцијама, првенствено мислим на Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Поделите вести

Један одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024