AGROSAVETNIK, 17. februar 2019.

AGROSAVETNIK, 17. februar 2019.

0

Iako je period berbe voća daleko iza nas, tema ovog Agrosavetnika je tretiranje i čuvanje voća tokom zime i odnosno zaštita od potencijalnih bolesti u skladištima. To zapravo znači da je zaštita voća neophodna tokom cele godine. Trenutno su voćke u stanju mirovanja, ali ubrzo nam sledi i toplije vreme i kretanje vegetacije, pa su u tom smislu važne informacije o prvom prskanju protiv kruškine buve koja može da nanese velike štete zasadima ovog voća i da prezimi na stablima i grančicama, kaže Vesna Nišavić Veljković, za voćarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

– Svim proizvođačima kruške je poznata štetnost ove insekatske vrste i svi znaju da uglavnom najveće štete pričinjavaju larve ove štetočine koje pored toga što sišu sokove, luče i ogromnu količinu medne rose koju naseljavaju gljivice čađavice zbog čega lišće dobija tu crnu boju a plodovi ostaju sitni i deformisani.
U našim klimatskim uslovima kruškina buva preživljava kao odrastao insekat na raznim skrovitim mestima. U proleće, odnosno u ovom periodu kada temperatura dostigne nekih 8 stepeni, dolazi do buđenja ovog insekta u manjoj ili većoj meri, u zavisnosti od brojnosti štetočina u prethodnoj godini i broja prezimelih jedinki. Znači, čim se temperatura ustali na nekih 8 do 10 stepeni u toku tri dana, dolazi do buđenja i parenja insekata i do polaganja jaja u pukotine letorasa, u osnovi cvetnih i lisnih pupoljaka. Iz jaja se pile larve koje izazivaju pomenute štete.

Sa suzbijanjem kruškine buve se mora krenuti na vreme, odnosno prvo prskanje krušaka treba obaviti u toku zime kada te odrasle jedinke izlaze iz skrovitih mesta i pre nego što ženke polože jaja. Naša sagovornica kaže da su za to najpovoljniji prvi topliji dani u februaru.

– To je otprilike u narednom periodu kada meteorolozi najavljuju toplije vreme, a kada se očekuju buđenje ovog insekta i njegove aktivnosti. Zbog toga se savetuje poljoprivrednim proizvođačima da u tom periodu urade tretiranje, odnosno da zaštite svoju krušku od ovog insekta i to primenom mineralnih ulja u koncentraciji od 2 do 3 odsto, u zavisnosti od količine aktivne materije u uljima i u kombinaciji sa insekticidom iz grupe piretroida ili u kombinaciji piretroida i organofolsvata. Veoma je važno izvršiti ovo tretiranje pre polaganja jaja kruškine buve, jer je kasnije efekat mnogo manji. Znači veoma je bitno suzbiti prvu generaciju, smanjiti njenu brojnost, pa će onda borba sa ovom insekatskom vrstom u toku vegetacije biti lakša.

Kovrdžavost lista breskve i kako je sprečiti

Kovrdžavost lista breskve je jedna od značajnijih bolesti ovog voća koja može da nanese ogromne štete, propadanje lišća, ploda i smanjenje rodnosti za narednu godinu. Vesna Nišavić Veljković kaže da se ova gljivična bolest može suzbijati u toku jeseni tzv. plavim prskanjem, međutim, ukoliko voćari to nisu uradili, sada je pravo vreme za prskanje.

– Znamo svi da jedna od značajnijih bolesti breskve jeste kovrdžavost lišća koju izaziva gljiva Taphrina deformans. Prva mogućnost da se uništi ova gljivica je u jesen takozvanim plavim prskanjem, međutim, vrlo često to u praksi proizvođači ne obave iz raznih razloga, pa je neophodno to da urade u ovoj fazi primenom bakarnih preparata u koncentraciji od 700 do 800 grama na 100 litara vode. Ovo prskanje nije često dovoljno, pa kasnije u fazi bubrenja pupoljaka potrebno je ponovo odraditi tretiranje. U vreme bubrenja pupoljaka potrebno je da se primene fungicidi na bazi ditianona, cirama ili hlorotalonila. Cilj ovih preparata je da deluju na pupoljke i spreče pore da klijaju i ostvare infekciju mladog lista. Zna se da se ova bolest suzbija u ovoj fazi, sa kasnijim tretiranjem ne može se ništa postići.
Zbog nejednakog kretanja vegetacije, dakle u onim zasadima gde imamo različit sortiment zbog različitog kretanja vegetacije kod pojedinih sorti, potrebno je da se prskanje ponovi za 7 do 10 dana. Naravno, sva prskanja treba obaviti po mirnom vremenu, znači da nema vetra odnosno zanošenja, da preparat ne dospe tamo gde nije namenjen i da se koristi veća količina vode da bi se postigla dobra pokrivenost tretiranih biljnih delova.

Bolesti voća nakon berbe

Plodovi svih vrsta voćaka su podložni bolestima nakon berbe, kaže Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo i dodaje da su u većini slučajeva takve bolesti uzrokovane parazitskim gljivama. Po njegovim rečima, veći broj tih parazita je prisutan na plodovima za vreme berbe pa tako zajedno sa plodovima završavaju u skladištima gde mogu dovesti do truljenja voća.
U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama, uobičajeno se nazivaju truleži ili plesni. Veći broj vrsta ovih gljiva prisutan je i na plodovima jabuke u toku berbe, odakle zajedno sa plodovima dospevaju i u skladišta. Gljive prisutne na površini plodova vrlo lako mogu prodreti i u plod kroz brojna mehanička oštećenja, a neke od njih mogu zahvatiti plodove kroz sitne male otvore, kroz čašični otvor, ili preko peteljke.

Sa druge strane, mnoga oboljenja mogu se javiti zbog neadekvatnog čuvanja voća.

– Mnoge druge zaraze su povezane sa aktivnostima pri manipulaciji plodova ili tokom neadekvatnog čuvenja, transporta obranog roda i slično. Neminovno, za mnoga ta oboljenja najveći uticaj imaju uslovi pri čuvanju i prodaji uskladištenih plodova. Ukoliko su skladišta ili hladnjače neadekvatno pripremljeni, to može izazvati pojačanu pojavu bolesti, ti plodovi lako mogu postati neupotrebljivi. To su mrka i crna trulež, gorka trulež jabuke, siva plesan, zelena plesan jabuke i kruške, koja se može javiti i pre berbe, ali i tokom čuvanja plodova.

Stepen zrelost ploda kao presudan faktor za uspešno čuvanje tokom zime

Zbog svih problema koji se mogu javiti u skladištima nakon berbe, potrebno je izabrati pravo vreme za berbu, odnosno stepen zrelosti plodova, što može biti jedan od presudnih faktora za uspešno čuvanje voća tokom zime.

– Preporuka je da se beru čvršći plodovi, pre pune zrelosti, jer su tada manje podložni mehaničkim povredama i lakše se transportuju. Takođe, važno je pri transportu izbegavati svako povređivanje pokožice, ukoliko su plodovi oštećeni, obavezno ih odstraniti pre unošenja zdravih u skladište. Posebnu pažnju obratiti na čistoću ambalaže i sudova za berbu voća. U gajbicama se ne smeju nalaziti ostaci ranije čuvanih plodova, bilo kakvi deformiteti, prelomi materijala od letvica, eksera, žica i slično. Treba izbegavati taj materijal od drveta, već upotrebljavati kartonsku ambalažu za jednokratnu upotrebu.

Tanasković je istakao da je od momenta zrenja plodova važno voditi računa da ne dođe do pojave plesni i truljenja plodova, kako na površini tako i na mezokarpu, kao i na košticama plodova, ili samim jezgrama.

Srpski poljoprivrednici u poseti Makedoniji i Grčkoj

Krajem januara i početkom februara poljoprivrednici iz našeg kraja boravili su u Makedoniji i Grčkoj gde su imali priliku da se upoznaju sa trenutnim stanjem u poljoprivrednoj proizvodnji kod naših suseda, ali i da prisustvuju jednom od najvećih poljoprivrednih sajmova koji je održan u Solunu.
O tome kako je proteklo putovanje razgovarali smo sa Dušanom Ivanovićem, predsednikom Izvršnog odbora Ekološkog društva Dragačevo i potpredsednikom Izvršnog odbora Udruženja poljoprivrednika Dragačeva.
– U odlasku smo posetili naše kolege u Nacionalnoj federaciji farmera Makedonije u Skoplju sa kojima već imamo uspostavljenu saradnju, koji su nam predstavili svoje aktivnosti i poljoprivredu Makedonije, njene mogućnosti ali i brojne probleme sa kojima se suočavaju. Razgovarali smo i o mogućnostima saradnje na konkretnim projektima i programima i to će biti tema za nastavak naše započete saradnje. Posetili smo i Poljoprivredni fakultet u Skoplju gde takođe imamo saradnju sa određenim profesorima koji sve češće dolaze sa svojim studentima i raznim stočarskim grupama i udruženjima. Prema Grčkoj, posetili smo i Demir kapiju, kraljevsku vinariju kraljice Marije. Nju je osnovao kralj Aleksandar tridesetih godina. Ona je preživela promenu više struktura vlasništva, a sada i jednu fazu renoviranja, tako da se sada predstavlja u uspešnom izdanju što se tiče vina i samih gostiju u vinariji.

Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede „Agrotika” u Solunu, na kome je bilo izlagača i iz Srbije, ostvareni su mnogi kontakti i obavljeni su razgovori o mogućoj saradnji, a pored toga poljoprivrednici su posetili Grčko-srpsku privrednu komoru koja je osnovana pre nekoliko godina.

– U Grčkoj smo imali brojne posete, počevši od samog Sajma. Tamo smo imali puno toga da vidimo, bilo je izlagača i iz Srbije ali i iz čitavog regiona. Imali smo brojne kontakte i razgovore o mogućnostima saradnje. Takođe, razgovarali smo i sa Grčko-srpskom privrednom komorom koja je osnovna pre nekoliko godina i kojoj je cilj da povezuje privredu i poljoprivredu Grčke i Srbije. Posetili smo i voćare u okolini Katerinija.

Pitali smo našeg sagovornika koliko se organizovanje poljoprivredne proizvodnje u Makedoniji i Grčkoj razlikuje od srpske poljoprivrede.

– Postoje i razlike i sličnosti koje se tiču poljoprivrednih gazdinstava, ali i drugih oblika organizovanja u poljoprivredi. Ono što je zajedničko jeste da su i oni suočeni sa problemima koji se tiču konkurencije i plasmana robe na tržište, ali ono što je razlika u odnosu na nas jeste da su poljoprivredna gazdinstva mnogo bolje organizovana nego u našoj zemlji. Mi imamo brojna udruženja, ali nemamo svoju krovnu organizaciju koja bi bila reprezent i pregovarač u razgovorima sa brojnim državnim institucijama, prvenstveno mislim na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR