AGROSAVETNIK, 17. januar 2021.

AGROSAVETNIK, 17. januar 2021.

0
Ilustracija

Na početku godine poljoprivredni proizvođači razmišljaju uveliko o narednoj sezoni, ali valja se podsetiti na ono što je obeležilo prošlu godinu. Jesen je bila je više nego topla u odnosu na proseke, tako da je setva glavnih ozimih biljnih vrsta produžena do početka decembra, kaže Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– Imali smo tu situaciju da setva krene početkom oktobra i da traje neka dva meseca, što nije bio slučaj prethodnih godina. Što se tiče površina zasejanih na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Čačak, a to su Grad Čačak, opštine Gornji Milanovac, Lučani i Arilje, ozima pšenica je posejana na oko 6000 hektara, ozimi ječam na oko 1800-2000 hektara i tritikale i ozimi ovas na oko 800 hektara. Na osnovu vizuelnih pregleda u decembru mogu da kažem da su sve ozime strnine dobro nikle. Topli period u toku jeseni naši poljoprivrednici su iskoristili da završe sve radove, pre svega da urade duboko oranje. Ovaj period u januaru je dobrodošao sa snežnim padavinama jer su bile male rezerve vlage. Najava dodatnih padavina je dobra. Želeo bih da napomenem da je ovo period kada naši poljoprivrednici koji su sejali ozime strnine treba da obiđu parcele, da snime stanje na njima, da sačekaju početak ili sredinu februara i odrade prvu prihranu ozimih strnina, objašnjava Ivanović.

Kod prihrane ozimih strnina treba biti obazriv jer su se zbog velike količine padavina tokom leta sve rezerve azota u zemljištu isprale.

– U zavisnosti od đubriva koje je korišćeno tokom setve, moja je preporuka da prihranu ozimih strnina treba raditi u dva roka, odnosno da prva ide oko polovine februara ako vreme dozvoli, da se nakon 30-40 dana nakon toga obavi vizuelni pregled ozimih strnina i na osnovu njega da se uradi druga prihrana. Standardna preporuka za setvu ozimih strnina je period od 10 do 25 oktobra. Taj rok se pomerio. Na terenu na kome mi radimo taj rok se produžio čak i do 10 novembra i imamo priliku i prethodnih sezona a i sada da uočimo da kod onih poljoprivrednih proizvođača koji su setvu izvršili početkom novembra nisu bili lošiji usevi nego oni koji su posejani 15 dana ranije, kaže Borko Ivanović.

Prethodna godina je bila specifična po količini padavina i njihovom rasporedu. Zima je bila sušna, usledilo je kišno leto, a nakon njega sušna jesen. Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Čačak već decenijama meri količine padavina po danima i svake godine beleži sličnu količinu padavina, ali se vremenski interval tih padavina razlikuje, kaže Ivanović.

– Imamo situaciju sa veoma kišnim prolećima i letima, što značajno utiče na prinose. Prošla godina je bila jedna od prinosnijih, što se tiče ozimih strnina prinos je bio iznad višegodišnjih proseka. Prinos kukuruza je bio najveći u prethodnoj godini ako se posmatra poslednjih 20-30 godina. Što se tiče poljoprivrednih kultura i tu se beleži rekordan rod. Specifično za prethodnu sezonu, imali smo situaciju da je krompir rodio mnogo više nego u poslednjih 30 godina, kod pojedinih proizvođača prinos je bio čak blizu 60 tona po hektaru, što je skoro pa neverovatno ako pogledamo prosek prethodnih nekoliko godina od oko 15-20 tona. Naravno, sve je to uticalo na smanjenje tražnje, odnosno na nisku cenu krompira. Zato sada poljoprivrednici imaju velike zalihe krompira, a potražnja je mala. Nadam se da će ovo hladno vreme to promeniti. Proizvodnja kupusa u čačanskom kraju bila je izuzetno dobra u prethodnoj sezoni. Za razliku od ove povrtarske kulture, kao i svih ostalih koje se gaje u čačanskom kraju, prinosi paprike su bili veoma niski zbog kišnog leta i hladnih noći, što su uslovi koji paprici ne prijaju.

Čačanski kraj je poznat po plasteničkoj proizvodnji, odnosno proizvodnji u zaštićenom prostoru.

– Ova proizvodnja je karakteristična pre svega za područje Trbušana. Poslednjih godina, površine u zaštićenom prostoru su postale stabilne, odnosno danas se kreću oko 35-40 hektara u plasteničkoj proizvodnji. Tu su se izdiferencirali poljoprivredni proizvođači, došlo je do ukrupnjavanja proizvodnje i sada imamo nekoliko velikih poljoprivrednih proizvođača koji rade na nekoliko hektara plasteničke proizvodnje. Prošla se zona je bila veoma uspešna i za povrtare u tom zaštićenom prostoru. Oni najviše gaje paradajz, zelenu salatu koja dolazi kao predusev ili kasnije posle skidanja glavnog useva, kao i papriku.

Očekivanja poljoprivrednih proizvođača na početku svake sezone su velika, kaže Borko Ivanović. Ono što oni očekuju od lokalne samouprave i države su veće subvencije. Poljoprivreda je godinama u teškoj situaciji, a to zahteva subvencionisanje proizvodnje.

– Ono što poljoprivrednici očekuju su veće subvencije i njihova bolja dostupnost da bi mogli lakše doći do povraćaja sredstava, najpre za opremu i mehanizaciju. Država je pre nekoliko godina  uvidela da mora da subvencioniše mlade poljoprivrednike da bi ostali na selu, jer tendencija je takva da mladi odlaze iz sela i već je dosta sela prazno. Poljoprivrednici bi najviše želeli da imaju veće subvencije i bolju mogućnost plasiranja svojih proizvoda na tržište jer to im je najpotrebnije kako bi održali svoju proizvodnju.

Stalno usavršavanje je neophodno za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju

– Poljoprivredni proizvođači koji žive od poljoprivrede ne smeju improvizovati ništa. Samo maksimalna ulaganja i odricanja, kao i maksimalan rad, mogu da daju željeni rezultat. Samim tim, svi oni koji imaju dobar kvalitet proizvoda, takve proizvode mogu lako i da plasiraju. Prošlo je vreme kada su se poljoprivredom bavili svi, iz hobija, ostvarivali zaradu na drugoj strani pa nisu ni obraćali toliko pažnju na proizvodne proizvode koje gaje. U čačanskom kraju je došlo do podele poljoprivrednika koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i od tog posla žive, i hobista. Ovo je period mirovanja, nema toliko posla u poljoprivredi, a svi oni koji se ozbiljno bave poljoprivredom znaju da ovaj period moraju da iskoriste za usavršavanje – da saznaju neke novine, nove tendencije kako bi se prilagodili uslovima i opstali na zahtevnom tržištu. Ovo je prilika da pozovem sve poljoprivredne proizvođače da se jave našoj službi za sve nedoumice koje imaju vezano za tehnologiju proizvodnje, nove tendencije u poljoprivredi, subvencije koje Ministarstvo poljoprivrede plasira. Jer ovo je idealan period obuka, usavršavanja, traženja novih znanja.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR