На почетку године пољопривредни произвођачи размишљају увелико о наредној сезони, али ваља се подсетити на оно што је обележило прошлу годину. Јесен је била је више него топла у односу на просеке, тако да је сетва главних озимих биљних врста продужена до почетка децембра, каже Борко Ивановић, саветодавац за ратарство у чачанској пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Имали смо ту ситуацију да сетва крене почетком октобра и да траје нека два месеца, што није био случај претходних година. Што се тиче површина засејаних на територији коју покрива Пољопривредна саветодавна и стручна служба Чачак, а то су Град Чачак, општине Горњи Милановац, Лучани и Ариље, озима пшеница је посејана на око 6000 хектара, озими јечам на око 1800-2000 хектара и тритикале и озими овас на око 800 хектара. На основу визуелних прегледа у децембру могу да кажем да су све озиме стрнине добро никле. Топли период у току јесени наши пољопривредници су искористили да заврше све радове, пре свега да ураде дубоко орање. Овај период у јануару је добродошао са снежним падавинама јер су биле мале резерве влаге. Најава додатних падавина је добра. Желео бих да напоменем да је ово период када наши пољопривредници који су сејали озиме стрнине треба да обиђу парцеле, да сниме стање на њима, да сачекају почетак или средину фебруара и одраде прву прихрану озимих стрнина, објашњава Ивановић.
Код прихране озимих стрнина треба бити обазрив јер су се због велике количине падавина током лета све резерве азота у земљишту испрале.
– У зависности од ђубрива које је коришћено током сетве, моја је препорука да прихрану озимих стрнина треба радити у два рока, односно да прва иде око половине фебруара ако време дозволи, да се након 30-40 дана након тога обави визуелни преглед озимих стрнина и на основу њега да се уради друга прихрана. Стандардна препорука за сетву озимих стрнина је период од 10 до 25 октобра. Тај рок се померио. На терену на коме ми радимо тај рок се продужио чак и до 10 новембра и имамо прилику и претходних сезона а и сада да уочимо да код оних пољопривредних произвођача који су сетву извршили почетком новембра нису били лошији усеви него они који су посејани 15 дана раније, каже Борко Ивановић.
Претходна година је била специфична по количини падавина и њиховом распореду. Зима је била сушна, уследило је кишно лето, а након њега сушна јесен. Пољопривредна саветодавна и стручна служба Чачак већ деценијама мери количине падавина по данима и сваке године бележи сличну количину падавина, али се временски интервал тих падавина разликује, каже Ивановић.
– Имамо ситуацију са веома кишним пролећима и летима, што значајно утиче на приносе. Прошла година је била једна од приноснијих, што се тиче озимих стрнина принос је био изнад вишегодишњих просека. Принос кукуруза је био највећи у претходној години ако се посматра последњих 20-30 година. Што се тиче пољопривредних култура и ту се бележи рекордан род. Специфично за претходну сезону, имали смо ситуацију да је кромпир родио много више него у последњих 30 година, код појединих произвођача принос је био чак близу 60 тона по хектару, што је скоро па невероватно ако погледамо просек претходних неколико година од око 15-20 тона. Наравно, све је то утицало на смањење тражње, односно на ниску цену кромпира. Зато сада пољопривредници имају велике залихе кромпира, а потражња је мала. Надам се да ће ово хладно време то променити. Производња купуса у чачанском крају била је изузетно добра у претходној сезони. За разлику од ове повртарске културе, као и свих осталих које се гаје у чачанском крају, приноси паприке су били веома ниски због кишног лета и хладних ноћи, што су услови који паприци не пријају.
Чачански крај је познат по пластеничкој производњи, односно производњи у заштићеном простору.
– Ова производња је карактеристична пре свега за подручје Трбушана. Последњих година, површине у заштићеном простору су постале стабилне, односно данас се крећу око 35-40 хектара у пластеничкој производњи. Ту су се издиференцирали пољопривредни произвођачи, дошло је до укрупњавања производње и сада имамо неколико великих пољопривредних произвођача који раде на неколико хектара пластеничке производње. Прошла се зона је била веома успешна и за повртаре у том заштићеном простору. Они највише гаје парадајз, зелену салату која долази као предусев или касније после скидања главног усева, као и паприку.
Очекивања пољопривредних произвођача на почетку сваке сезоне су велика, каже Борко Ивановић. Оно што они очекују од локалне самоуправе и државе су веће субвенције. Пољопривреда је годинама у тешкој ситуацији, а то захтева субвенционисање производње.
– Оно што пољопривредници очекују су веће субвенције и њихова боља доступност да би могли лакше доћи до повраћаја средстава, најпре за опрему и механизацију. Држава је пре неколико година увидела да мора да субвенционише младе пољопривреднике да би остали на селу, јер тенденција је таква да млади одлазе из села и већ је доста села празно. Пољопривредници би највише желели да имају веће субвенције и бољу могућност пласирања својих производа на тржиште јер то им је најпотребније како би одржали своју производњу.
Стално усавршавање је неопходно за озбиљну пољопривредну производњу
– Пољопривредни произвођачи који живе од пољопривреде не смеју импровизовати ништа. Само максимална улагања и одрицања, као и максималан рад, могу да дају жељени резултат. Самим тим, сви они који имају добар квалитет производа, такве производе могу лако и да пласирају. Прошло је време када су се пољопривредом бавили сви, из хобија, остваривали зараду на другој страни па нису ни обраћали толико пажњу на производне производе које гаје. У чачанском крају је дошло до поделе пољопривредника који се баве пољопривредном производњом и од тог посла живе, и хобиста. Ово је период мировања, нема толико посла у пољопривреди, а сви они који се озбиљно баве пољопривредом знају да овај период морају да искористе за усавршавање – да сазнају неке новине, нове тенденције како би се прилагодили условима и опстали на захтевном тржишту. Ово је прилика да позовем све пољопривредне произвођаче да се јаве нашој служби за све недоумице које имају везано за технологију производње, нове тенденције у пољопривреди, субвенције које Министарство пољопривреде пласира. Јер ово је идеалан период обука, усавршавања, тражења нових знања.
