Problemima srpskog sela, brojnim i dugotrajnim, kao da se ne nazire kraj. Poljoprivrednici se žale na loše cene, nedostatak tržišta i bilo kakvih garancija za plasman proizvoda, ali i na uslove života na selu. Strategije razvoja poljoprivrede i sela u Srbiji se ne operacionalizuju i ne prave se Nacionalni petogodišnji programi, zbog čega zaostajemo u razvoju ovih grana, tvrdi profesor Miladin Ševarlić, narodni poslanik i, kako posebno ističe, vlasnik registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u Preljini.
Upravo to su, uz česte promene ministara, kaže Ševalrić, razlozi zbog kojih imamo problema u razvoju poljoprivrede i sela:
– Mi imamo jednog ministra po vegetaciji. Od 2000. godine do danas ovo je petnaesti ministar poljoprivrede što znači da smo imali skoro jednog ministra po godini. Zamislite kako bi izgledala jedna domaćinska kuća u Srbiji kada bi se svake godine menjao domaćin. On ne bi mogao da obiđe i upozna međe na svojim njivama, a kamoli da dugoročno stabilizuje i organizuje proizvodnju na svom gazdinstvu. Kada se ne usvoje nacionalni programi razvoja poljoprivrede, odnosno sela, ne može se kontrolisati šta rade resorna ministarstva. To je princip koji važi za sve strategije, ne samo za razvoj poljoprivrede i sela. Mi ne možemo da kontrolišemo šta je od planiranog uradilo Ministarstvo poljoprivrede, a šta nije, da li nešto nije urađeno zbog subjektivne slabosti kadrova u tom Ministarstvu, zbog međunarodnih okolnosti ili viših sila.
Neophodan prestanak vakcinacije protiv svinjske kuge
Krizu koju Srbija već dugo prolazi u oblasti svinjarstva, profesor Ševarlić objašnjava upravo nedostatkom nacionalnih programa iz čega, kako kaže, proizilaze svi drugi problemi:
– Evropska unija je još pre dve decenije donela standard da na njihovom tržištu ne mogu biti prisutne žive svinje i sveže meso od svinja koje su vakcinisane protiv svinjske kuge. Umesto da eliminišemo svinjsku kugu mi danas postajemo uvoznici i ne zadovoljavamo sopstvene potrebe u pogledu svinjskog mesa. Tri godine je potrebno da bi se sproveo program radikalnog prestanka vakcinacije i radikalne likvidacije svih zaraženih jedinki u oborima gde se pojavi takav slučaj. Država mora izdvojiti sredstva za to da bi nadoknadila štetu vlasnicima farmi kako bi oni mogli ekonomski da opstanu. Tek posle tri godine, ako se ne pojavi novo žarište, smatra se da je eliminisana svinjska kuga. Onda možemo računati na izvoz svinja u svežem stanju iz Srbije u druge zemlje.
Takođe, profesor Ševarlić postavlja i pitanje zdravlja naših potrošača koji konzumiraju meso svinja vakcinisanih protiv svinjske kuge:
– Evropska unija nije donela takvu meru da bi nanela štetu proizvođačima vakcina koje se koriste u proizvodnji svinja, već da bi zaštitila pre svega zdravlje potrošača. Ne vidim razlog zašto naši potrošači ne dižu glas protiv veterinarskog lobija u Srbiji koji je jedan od najmoćnijih.
Berba kukuruza: Obratiti pažnju na boju zrna
Tokom sedmice koja je pred nama počinje berba kukuruza, a preporuka stručnjaka poljoprivrednim proizvođačima jeste da obrate pažnju prilikom branja i pregledaju u kakvom je zdravstvenom stanju kukuruz. S obzirom na to da je ova godina bila izuzetno sušna i da postoje uslovi za pojavu aflatoksina, Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe savetuje poseban oprez.
– Promenjena je boja zrna kukuruza, javljaju se nijanse crvene i ljubičaste boje, vrlo lako se mogu uočiti. Prilikom stavljanja u skladište taj kukuruz treba odstraniti, nikako ga ne treba dati stoci jer to može da ima dugoročne posledice.
Ovogodišnji prinos kukuruza je niži od višegodišnjeg proseka, ali Ivanović kaže da je situacija ipak bolja od očekivane.
-Mogu da kažem da je prinos zadovoljavajući s obzirom na to kakvi su vremenski uslovi bili u poslednjih nekoliko meseci i kakve su prognoze bile pre mesec dana da će prinos biti ekstremno nizak. Svakako je niži od višegodišnjeg proseka, ali možemo da kažemo da je situacija značajno bolja u odnosu na 2012. godinu kada je prinos bio totalno nizak. Prošla godina je bila rekordna godina što se tiče prinosa, bilo je preko 10 tona kukuruza po hektaru. Berba je tek počela, a poljoprivredni proizvođači će biti zadovoljni ukoliko budu imali prinos od 4 do 4,5 tone kukuruza.
Tretiranje jabuka u završnoj fazi
Prema rečima Branka Galovića, savetodavca Poljoprivredne savetodavne i stručne službe iz Kraljeva, tretiranje jabuka za ovu godinu ulazi u završnu fazu:
– Završni tretmani jabuke obavljaju se 15 do 20 dana pred berbu. Jabuke se tretiraju preparatima protiv truleži, venturije i pepelnice. Tokom ove godine imali smo veliki broj tretmana. Ljudi su koristili različite prihrane da bi regenerisali i oporavili biljna tkiva kako bi se biljke oporavile posle svih klimatskih promena koje su se desile početkom vegetacije.
Galović ističe da je ovogodišnja suša imala i svoje dobre strane, bar što se jabuka tiče. Naime, s obzirom na nedostatak vlage u vazduhu, venturija, čađava krastavost i pegavost lista na jabukama nisu mogle da se razviju, pa su ove bolesti zaobišle jabuke u Srbiji ove godine.
