AGROSAVETNIK, 18. oktobar 2020.

AGROSAVETNIK, 18. oktobar 2020.

0
Foto: Iz privatne arhive

Porodično poljoprivredno gazdinstvo Milojević nalazi se u Gornjoj Gorevnici. Članovi ove porodice počeli su sa plasteničkom proizvodnjom 1985. godine, najpre za sopstvene potrebe. Potom su proširivali zasade i trenutno na svom imanju imaju 14 plastenika u kojima uzgajaju papirku, spanać i krompir, a na otvorenom praziluk, beli kukuruz i pšenicu. Miroslav Milojević, vlasnik gazdinstva, priča o tome kako je izgledao početak pre 35 godina.

– Počeli smo sa jednim plastenikom. U tom jednom plasteniku, dužine 10-ak metara, bilo je svega – krompir, boranija, paprika, paradajz, krastavac, sve je bilo mešovito, za kućne potrebe. Krenuli smo sa proizvodnjom za sopstvene potrebe i kada smo rešili sistem za zalivanje počeli smo da proširujemo plastenike prema potrebama i zahtevima tržišta. Uvideli smo da je to mnogo zdravija proizvodnja i da su proizvodi mnogo kvalitetniji, pa smo i povećavali broj plastenika – na tri, zatim na sedam i sada ih imamo 14. To je površina od nekih 25 ari. U tim plastenicima je trenutno crvena paprika koja je pri kraju branja. Rezultati su izuzetno dobri, a proizvod je kvalitetan. Papriku smo plasirali u Čačku, radili smo i kućnu distribuciju, a pokrivamo i trgovinski lanac KMN sa kojim radimo već 15 godina i imamo izuzetno dobru saradnju.

Foto: Iz privatne arhive

Za gajenje paprike, spanaća i krompira u plastenicima, Milojevići su se odlučili jer, kako kaže sagovornik, proces ide u krug. Nakon završetka gajenja paprike, počinje sadnja spanaća i to upravo ovih dana, a kada se obere spanać kreće sadnja mladog krompira. Pri tome, u plastenicima uzgajaju samo zdrave plodove koje ne prskaju, a za prihranu zemljišta koriste samo stajsko đubrivo bez koga ne bi imali kvalitetan proizvod.

– Takva proizvodnja nam je najjednostavnija. Paprika koju gajimo je domaća. Od nje ostavljamo seme, a to nam je i jedan vid uštede u samoj proizvodnji pri čemu dobijamo izuzetno kvalitetan proizvod. Nakon paprike ide spanać čiju setvu počinjemo 10. oktobra i završavamo do 20. oktobra. Spanać počinje da se seče polovinom decembra a od 1. februara počinjemo setvu mladog krompira koji je naklijan. Taj krompir već 1. maja počinjemo da beremo i distribuiramo na tržištu. Bitno je pre pripreme zemljišta i sadnje ubaciti stajsko đubrivo, jednu prikolicu na dva plastenika, a bez tog stajskog đubriva ne bismo imali ni kvalitetan proizvod. Sve što gajimo u plastenicima gajimo bez prskanja i pesticida da bismo dobili što bolji proizvod.  A taj proizvod se nalazi i na našoj trpezi. To može da se odradi kvalitetno pod plastenicima, inače na otvorenom to je nemoguće. Na otvorenom će isti taj proizvod biti duplo lošijeg kvaliteta, pa smo se zato i opredelili za zatvoren prostor.

Foto: Iz privatne arhive

S obzirom na to da ostavljaju svoje seme za papriku, tako i na otvorenom gaje semenski krompir za proizvodnju u plastenicima.

– Na otvorenom radimo samo zbog semena. U Guči kupujemo seme elita za mladi krompir za plastenike, tako da proizvedemo original pa prvu reprodukciju koja ide za mladi krompir. Taj deo odradimo napolju, a ono što ostane od jelovnog krompira to prodajemo, tako da to nije neka velika količina. U pitanju je površina od 20-ak ari gde je bitna samo proizvodnja semena da bismo imali za plasteničku proizvodnju.

Na otvorenom gaje praziluk i crni luk, pšenicu i beli kukuruz od koga sami proizvode projino brašno.

– Gajimo praziluk na površini od 10-ak ari, odnosno od 15-20.000 struka gde se dobija minimum 5 tona gotovog upakovanog proizvoda i gajimo na 70-80 ari crni luk pogačar i na 3-4 hektara beli kukuruz koji meljemo i pakujemo. To je projino brašno Milojević.  Radimo analizu brašna svaka 4 meseca i imamo trenutno možda najbolji kvalitet u Srbiji. Mlin je ručne proizvodnje, trsteničko kamenje, odlično radi, usporen je tako da dobijamo proizvod kao kad se melje na potočari. To je svega nekih 20-ak kilograma po jednom času. Na 1,5 hektara gajimo i pšenicu pahulju koja služi za kuvanje i dajemo je u veleprodaju.

Od pre više od tri decenije kada su počeli sa intenzivnijom proizvodnjom dosta toga se promenilo, kaže sagovornik. U današnje vreme poljoprivrednici mnogo teže dolaze do zarade, ali su Milojevići ostvarili dobru saradnju sa čačanskim trgovinskim lancem KMN, proizvode plasiraju i u Požegu i Arilje, a imaju i tezgu na čačanskoj pijaci.

Foto: Iz privatne arhive

– Danas se mnogo više radi, a mnogo je manja zarada nego što je to nekada bilo. Doneli smo odluku da radimo neke proizvode na kojima možemo da izbegnemo prskanje da bi oni bili što zdraviji. To nam je prioritet. Tako da sa tim dobijamo i bolji plasman i bolje tržište.

Ulaganja u nabavku plastenika nisu mala, ali se sve isplati za nekoliko godina. Ukoliko se koriste kvalitetnije pokrivke, nema potrebe dogrevati plastenike tokom zime, a to smanjuje i troškove proizvodnje, objašnjava Milojević.

– Zato smo se i usmerili na ovu proizvodnju. Spanać koji radimo u zimskom periodu dobro podnosi zimu. Jedino kada posejemo krompir i ako su najavljeni mrazevi, mi pokrijemo biljku agrilom da ne bi izmrzla, što pravi razliku u nekih 5-6 stepeni. Što se tiče ulaganja u samom startu, ako sami radite, jedan plastenik košta u proseku oko 1.500 evra. Mi smo stavili mađarsku foliju koja jeste skuplja od obične, ali traje 7 godina, a a za tih 7 godina „okrenu“ se sredstva i spreme se za sledeću zamenu. Što se tiče cevi, one mogu da traju 30-40 godina.

Subvencije iz gradskog budžeta mogu dosta da pomognu poljoprivrednicima, zbog čega ih treba koristiti, kaže Milojević.

– Subvencije od Grada Čačka sam koristio već tri puta. Dobro je to što danas možete svake godine da konkurišete za sredstva iz gradskog budžeta, a nekada je to moglo svake četvrte godine. Konkurisali smo već dva puta za tehničku vodu. Prva voda je bila 6.500 evra, druga 8.500 evra. A za plastenike za koje smo konkurisali dobili smo od Grada bespovratna sredstva u iznosu od 320.000 dinara i to nam je mnogo pomoglo u samoj proizvodnji. Što se tiče mehanizacije, imamo tri traktora koji jesu malo stariji ali imamo sve priključke udvojene, tako da imamo sve za kompletnu proizvodnju – od setve do berbe.

Za uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji neophodno je odabrati profitabilne kulture i pre svega sagledati tržište, istakao je Milojević. Njegov savet svim proizvođačima je da dobro razmisle o svojim mogućnostima kada ulaze u bilo koju proizvodnju, pre svega da obrate pažnju na to koji su proizvodi traženi i mogu lako da se plasiraju.

– Da biste radili neku proizvodnju najpre morate to da volite i da se usmerite na ono što je profitabilno. Treba da pronađete sebe u proizvodnji i da odaberete svoj proizvod. Da proverite šta može da se plasira na tržište jer, u suprotnom, teško može da se opstane. Zato bih i apelovao na mlade da se potrude da pronađu sebe u nekoj proizvodnji i da odaberu svoj proizvod.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR