[rstr_selector]
Фото: Из приватне архиве

АГРОСАВЕТНИК, 18. октобар 2020.

Породично пољопривредно газдинство Милојевић налази се у Горњој Горевници. Чланови ове породице почели су са пластеничком производњом 1985. године, најпре за сопствене потребе. Потом су проширивали засаде и тренутно на свом имању имају 14 пластеника у којима узгајају папирку, спанаћ и кромпир, а на отвореном празилук, бели кукуруз и пшеницу. Мирослав Милојевић, власник газдинства, прича о томе како је изгледао почетак пре 35 година.

– Почели смо са једним пластеником. У том једном пластенику, дужине 10-ак метара, било је свега – кромпир, боранија, паприка, парадајз, краставац, све је било мешовито, за кућне потребе. Кренули смо са производњом за сопствене потребе и када смо решили систем за заливање почели смо да проширујемо пластенике према потребама и захтевима тржишта. Увидели смо да је то много здравија производња и да су производи много квалитетнији, па смо и повећавали број пластеника – на три, затим на седам и сада их имамо 14. То је површина од неких 25 ари. У тим пластеницима је тренутно црвена паприка која је при крају брања. Резултати су изузетно добри, а производ је квалитетан. Паприку смо пласирали у Чачку, радили смо и кућну дистрибуцију, а покривамо и трговински ланац КМН са којим радимо већ 15 година и имамо изузетно добру сарадњу.

Фото: Из приватне архиве

За гајење паприке, спанаћа и кромпира у пластеницима, Милојевићи су се одлучили јер, како каже саговорник, процес иде у круг. Након завршетка гајења паприке, почиње садња спанаћа и то управо ових дана, а када се обере спанаћ креће садња младог кромпира. При томе, у пластеницима узгајају само здраве плодове које не прскају, а за прихрану земљишта користе само стајско ђубриво без кога не би имали квалитетан производ.

– Таква производња нам је најједноставнија. Паприка коју гајимо је домаћа. Од ње остављамо семе, а то нам је и један вид уштеде у самој производњи при чему добијамо изузетно квалитетан производ. Након паприке иде спанаћ чију сетву почињемо 10. октобра и завршавамо до 20. октобра. Спанаћ почиње да се сече половином децембра а од 1. фебруара почињемо сетву младог кромпира који је наклијан. Тај кромпир већ 1. маја почињемо да беремо и дистрибуирамо на тржишту. Битно је пре припреме земљишта и садње убацити стајско ђубриво, једну приколицу на два пластеника, а без тог стајског ђубрива не бисмо имали ни квалитетан производ. Све што гајимо у пластеницима гајимо без прскања и пестицида да бисмо добили што бољи производ.  А тај производ се налази и на нашој трпези. То може да се одради квалитетно под пластеницима, иначе на отвореном то је немогуће. На отвореном ће исти тај производ бити дупло лошијег квалитета, па смо се зато и определили за затворен простор.

Фото: Из приватне архиве

С обзиром на то да остављају своје семе за паприку, тако и на отвореном гаје семенски кромпир за производњу у пластеницима.

– На отвореном радимо само због семена. У Гучи купујемо семе елита за млади кромпир за пластенике, тако да произведемо оригинал па прву репродукцију која иде за млади кромпир. Тај део одрадимо напољу, а оно што остане од јеловног кромпира то продајемо, тако да то није нека велика количина. У питању је површина од 20-ак ари где је битна само производња семена да бисмо имали за пластеничку производњу.

На отвореном гаје празилук и црни лук, пшеницу и бели кукуруз од кога сами производе пројино брашно.

– Гајимо празилук на површини од 10-ак ари, односно од 15-20.000 струка где се добија минимум 5 тона готовог упакованог производа и гајимо на 70-80 ари црни лук погачар и на 3-4 хектара бели кукуруз који мељемо и пакујемо. То је пројино брашно Милојевић.  Радимо анализу брашна свака 4 месеца и имамо тренутно можда најбољи квалитет у Србији. Млин је ручне производње, трстеничко камење, одлично ради, успорен је тако да добијамо производ као кад се меље на поточари. То је свега неких 20-ак килограма по једном часу. На 1,5 хектара гајимо и пшеницу пахуљу која служи за кување и дајемо је у велепродају.

Од пре више од три деценије када су почели са интензивнијом производњом доста тога се променило, каже саговорник. У данашње време пољопривредници много теже долазе до зараде, али су Милојевићи остварили добру сарадњу са чачанским трговинским ланцем КМН, производе пласирају и у Пожегу и Ариље, а имају и тезгу на чачанској пијаци.

Фото: Из приватне архиве

– Данас се много више ради, а много је мања зарада него што је то некада било. Донели смо одлуку да радимо неке производе на којима можемо да избегнемо прскање да би они били што здравији. То нам је приоритет. Тако да са тим добијамо и бољи пласман и боље тржиште.

Улагања у набавку пластеника нису мала, али се све исплати за неколико година. Уколико се користе квалитетније покривке, нема потребе догревати пластенике током зиме, а то смањује и трошкове производње, објашњава Милојевић.

– Зато смо се и усмерили на ову производњу. Спанаћ који радимо у зимском периоду добро подноси зиму. Једино када посејемо кромпир и ако су најављени мразеви, ми покријемо биљку агрилом да не би измрзла, што прави разлику у неких 5-6 степени. Што се тиче улагања у самом старту, ако сами радите, један пластеник кошта у просеку око 1.500 евра. Ми смо ставили мађарску фолију која јесте скупља од обичне, али траје 7 година, а а за тих 7 година „окрену“ се средства и спреме се за следећу замену. Што се тиче цеви, оне могу да трају 30-40 година.

Субвенције из градског буџета могу доста да помогну пољопривредницима, због чега их треба користити, каже Милојевић.

– Субвенције од Града Чачка сам користио већ три пута. Добро је то што данас можете сваке године да конкуришете за средства из градског буџета, а некада је то могло сваке четврте године. Конкурисали смо већ два пута за техничку воду. Прва вода је била 6.500 евра, друга 8.500 евра. А за пластенике за које смо конкурисали добили смо од Града бесповратна средства у износу од 320.000 динара и то нам је много помогло у самој производњи. Што се тиче механизације, имамо три трактора који јесу мало старији али имамо све прикључке удвојене, тако да имамо све за комплетну производњу – од сетве до бербе.

За успех у пољопривредној производњи неопходно је одабрати профитабилне културе и пре свега сагледати тржиште, истакао је Милојевић. Његов савет свим произвођачима је да добро размисле о својим могућностима када улазе у било коју производњу, пре свега да обрате пажњу на то који су производи тражени и могу лако да се пласирају.

– Да бисте радили неку производњу најпре морате то да волите и да се усмерите на оно што је профитабилно. Треба да пронађете себе у производњи и да одаберете свој производ. Да проверите шта може да се пласира на тржиште јер, у супротном, тешко може да се опстане. Зато бих и апеловао на младе да се потруде да пронађу себе у некој производњи и да одаберу свој производ.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *