Ово је време када ратари обављају пролећну сетву, па би лепо време требало максимално да искористе и обаве све радове на својим њивама. Тренутни временски услови су добри за сетву кукуруза, репроматеријала за сада има довољно, а интензивна сетва очекује се после Ускршњих празника, каже Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Услови за сетву, која на нашем подручју почиње половином априла, су тренутно погодни. Земљиште се довољно угрејало тако да на свим присојним странама и странама које су осунчане, земљиште већ има температуру од око 10 степени и може се приступити сетви, док на парцелама које су осојене, које су окренуте северу, па макар то био и најближи нагиб, температуре још увек нису добре и требало би сачекати још неколико дана да се сетва изврши. У сваком случају нема претеране потребе за журбом, јер је у сваком случају много боље посејати кукуруз у топлу земљу, јер у том случају много брже клија и ниче и потпуно искоришћава енергију клијања и онда апсолутно нема опасности од пропадања семена. Када се семе посеје у хладно земљиште, још уколико има више влаге него што треба, може доћи до почетка клијања, затим до заустављања тог процеса и до труљења семена, што доводи до значајно нижих приноса. Ове године то не би требало да се деси и очекујемо да ће после Ускршњих празника сетва да буде у пуном јеку. Већ сам говорио о томе да репроматеријал увек треба набавити на време и њега има у нашим апотекама сасвим довољно. Пољопривредни произвођачи би требало да испоштују све норме, најпре да своје парцеле, у зависности од плодности и анализе земљишта коју су радили или уколико нису, да додају адекватну количину минералних ђубрива за сетву, рекао је Дамљановић.
Забрана кретања највеће проблеме задаје великим пољопривредним произвођачима на чијим парцелама ради велики број људи.
– То је највећи проблем јер мали произвођачи који имају производњу на својој окућници, евентуално уз помоћ својих комшија, рођака или мањег броја радника могу да се снађу, али велики произвођачи који имају и 15-20 па и више радника, имају великих проблема. То код нас није толико изражено колико је у Војводини и још увек то некако није решено до краја. Дозволе се издају, али када велики број људи ради на имању мало је отежано, тако да је то један од актуелних проблема у производњи овог пролећа. Ја се ипак надам да ће обећање министра пољопривреде да нико неће санкционисати пољопривреднике бити испуњено и да ће надлежни бити благонаклони у таквим случајевима, односно на великим површинама и у деловима општине где је интензивна пољопривредна производња. То не значи да пољопривредници, нарочито они старији, на основу тога могу да се шетају по удаљеним територијама или на територији других општина, јер се то његово обећање односи само на њихове парцеле, на њиховој окућници, евентуално на територији села у коме живе и у коме раде.
Министарство пољопривреде је омогућило пољопривредницима да подносе захтеве за одобрење кретања на дужи временски период, а не као што је у почетку било само за један дан, што је сада олакшавајућа околност, каже Дамљановић додајући да је од великог значаја за српску економију да се пролећна сетва обави на време.
– Почеле су да се издају дозволе које нешто дуже трају, али мислим да сви произвођачи и без тих дозвола који буду на радним машинама, тракторима, сејалицама, комбајнима неће бити заустављани и контролисани, тако да мислим да нема потребе да се пољопривредници плаше због тога, јер они су у тим машинама сами и не постоји могућност никаквог ширења епидемије и могу без икаквих проблема да обављају сетву, али свакако је боље да имају дозволе. Уколико радове могу да одраде у оном делу дана када је дозвољено кретање, од раног јутра па до пет поподне мислим и да у току тог времена може доста ствари да се уради. Веома је битно да ове године посејемо тих планираних милион хектара, тј. нешто више од милион хектара. То јесте огроман посао, али је веома битно за нашу укупну економију, која ће сигурно због ове пандемије да има значајан пад.
У Моравичком округ површине под кукурузом се већ неколико година крећу између 11 и 15 хиљада хектара, а колико ће бити засејано ове године, знаће се крајем априла.
– У нашем крају се обично кукуруз за бербу у зрну засеје на површинама од око 10 до 11 хиљада хектара, а на око три и по хиљаде сеје се кукуруз за силажу. Тако је већ дужи низ година у зависности од тога колика је потражња за сточном храном и не би требало да буде одступања ни ове године, али ћемо то знати крајем априла и почетком маја.
Што се тиче хибрида, препорука је да се на нашем подручју користе они који спадају у средњу група зрења који су се показали као најотпорнији, а што је најважније дају добар принос.
– Наша генерална препорука је да се иде на нешто раније хибриде, средњих група зрења тј. ИВ и В групе. Некада су у нашем крају били веома популарни хибриди ВИ и ВИИ групе, међутим они су нешто каснији и због дуже вегетације, а и због фенофаза развоја врло често, пошто је код нас 99% сувог ратарења, долазе у фазу цветања и опрашивања баш у време када су велике суше и тада је онемогућено правилно опрашивање и онда долази до пада приноса. Међутим код хибрида ИИИ, ИВ и В групе време опрашивања и цветања се уклопи у периоду када још увек нема изразитих суша и високих температура тако да су ти хибриди показали на нашем терену и у нашим огледима значајно веће приносе него хибриди ВИ и ВИИ групе. Нормално, хибриди ВИ и ВИИ групе у условима заливања дају значајно веће приносе и уколико је потребно производити силажу. Али, што се тиче комбајнирања и бербе у клипу, неприкосновени су хибриди ИВ и В групе којих на тржишту има доста како од наших селекционих кућа, тако и од страних и све су то углавном врло квалитетни хибриди, унапред већ заштићени од болести и штеточина, тако да као полазни материјал апсолутно испуњавају све критеријуме и норме за једну добру и квалитетну сетву. На ђубривима се не сме штедети јер доприносе значајном повећању приноса. У нашим условима ми обично дајемо препоруке на основу урађених анализа плодности земљишта, а тамо где нису урађене анализе ту се обавезно мора ићи на количине од 400 до 500 килограма МПК ђубрива у основном ђубрењу и око 200 килограма КАН-а у прихрањивању.
Садња кромпира, који је једна од најзначајнијих култура у Моравичком округу, већ је почела, а ускоро се из пластеника очекује вађење раног младог кромпира. Дамљановић наглашава да се последњих година бележи пад површина под кромпиром јер његова производњу захтева и доста улагања, али исто тако кромпир може да донесе добар приход сваком домаћинству.
– Сада је у јеку сетва шећерне репе и сунцокрета, међутим шећерна репа се код нас такорећи уопште не узгаја, а сунцокрет само спорадично, али оно по чему је карактеристичан наш округ то је производња кромпира. Имамо велике површине под кромпиром, негде око 6.000 хектара и садња је већ у току. Ускоро почиње у пластеницима вађење младог кромпира, а сада ће почети и интензивнија садња касног кромпира. Наши пољопривредни произвођачи знају да је производња кромпира пре свега повезана са великом количином минералних ђубрива, тако да је потребно доста уложити и то је релативно скупа производња која тражи доста радне снаге. То је условило и благи пад у последњих десетак година у површинама, али ипак би то требало да остане култура која је карактеристична за наш крај и која још увек може да донесе солидан и принос и приход сваком пољопривредном домаћинству.
За садњу других пољопривредних култура на отвореном је још рано и почетак тог посла се очекује за око месец дана.
– Лук је углавном већ посејан, а што се тиче пластеничке производње ту је већ све завршено, крај је са зеленом салатом, ротквицом и младим луком. Почињу да се припремају пластеници за садњу парадајза, а у пуном јеку је сада и припрема за бербу јагода из пластеника. Што се тиче производње на отвореном, за то је још рано, очекујемо да за неких месец дана почне садња парадајза, паприке, купуса и осталих култура.
Пшеница која је посејана јесенас је у солидном стању, али је последњих дана на појединим парцелама примећено жутило листа, каже Дамљановић и додаје да ће због тога пољопривредни стручњаци обићи те парцеле како би утврдити о чему се ради. Он је нагласио да пољопривредници у ово време треба да третирају пшеницу против корова и биљних болести.
– Пшеница је у доста добром стању, али је у последњих неколико дана евидентна појава жутила на врховима листова. Још увек нисмо потпуно сигурни о чему се ради, али претпостављамо да је томе допринео претходни период са 15-ак хладних дана, па је на оним површинама, нарочито у микродепресијама где је било нешто више влаге, дошло до појаве благог жутила. Планирали смо да обиђемо неколико већих произвођача пшенице и да видимо у чему је ствар. То не би требало да буде утицај инсеката или неке болести које се сада у суштини и не развијају на пшеници, тако да претпостављамо да је то ипак климатски фактор. Иначе, сада је време за третирање пшенице против корова и болести и на то пољопривредни произвођачи треба да обрате пажњу. Без обзира да ли су канте за прскање опране јесенас, да их поново добро оперу сапуницом или детерџентима и да их припреме за прскање, јер уколико су остале запрљане од претходних третирања хербицидима, то може да доведе до оштећења, не значајних, али може мало да збуни и произвођаче, а и струку.
Чланови СПОС-а старији од 65 година могу до својих пчелињака
У великом проблему до пре неколико дана били су пчелари и то они старији од 65 година који нису могли да добију дозволу за кретање како би дошли до својих пчелињака. Савез пчеларских организација Србије је успео да се избори за то да њихови чланови који имају више од 65 година могу добити дозволу за кретање, рекао нам је Душан Кукић, потпредседник Удружења пчелара Чачак, али је и истакао да се дозвола не односи на селидбу пчела.
– Без обзира на године живота одобрено нам је да одемо на своје пчелињаке и после 17 часова. Право одласка на пчелињаке имају чланови СПОС-а који су уплатили чланарину за ову годину. Потребно је да понесу чланску карту и личну карту. Оно што је јако важно је да се пчелари придржавају тога да при одласку и повратку на своје пчелињаке не смеју нигде свраћати. Сви треба да испоштујемо препоруке у складу са тим дозволама, да одемо на пчелињак и да се вратимо, да не будемо у контакту са другим људима. Ова дозвола не важи за сеобу пчела, јер је за то потребна посебна дозвола а о томе ће се одлучивати у наредном периоду.
Међутим, Душан Кукић каже да с обзиром на то да је већина пчелара у Србији старија од 65 година и да у претходном периоду када је то било најважније нису могли да дођу до својих пчелињака и врше прихрану пчела, то ће оставити велике последице на пчеларство.
– Ако се зна да је април главни месец за припрему пчела за пролећну пашу и даљи одлазак на сунцокрет, већ је требало видети имају ли пчеле хране, убацити основе и наставке, јер може доћи до разних болести, попут пчелиње куге, грабежи, али и до тровања. Када смо ми на пчелињицима, опомињемо воћаре да воде рачуна током прскања, а до сада су многи прскали највероватније преко целог дана и може доћи до помора пчела. Када је пчела без хране она почиње да једе ларве, долази до канибализма у кошници. У Савезу пчеларских организација Србије има око три хиљаде старијих пчелара, а укупно око 160 хиљада кошница. Замислите колико још има кошница и старијих људи који нису на евиденцији Савеза пчеларских организација. Сад је почела воћна паша, ако се не проширује легло, ако се не ставе наставци, доћи ће до ројевног нагона тако да ћемо остати без радилице и нећемо имати ове године никаквог прихода. Ово је сад последњи моменат да спасемо наше пчеле, јер неће бити оштећени само пчелари већ и укупна пољопривреда, јер допринос пчела је негде око 25 до 30 посто у пољопривредној производњи. Сами себе спасавамо, ако спасимо пчеле, јер зна се да ако нема пчела нестаће и људског рода на овој планети.
