Poljoprivrednici iz Dragačeva, Čačka, ali i drugih krajeva Srbije otputovaće za tri dana na stručno putovanje u Sloveniju i tom prilikom će posetiti Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam „Agra” koji se održava u Gornjoj Radgonji. Ovo stručno putovanje pod nazivom „Selo i poljoprivreda u Sloveniji“ organizuju Ekološko društvo Dragačevo i Udruženje poljoprivrednika Dragačeva iz Guče, koji već godinama organizuju ovakva putovanja. Pored posete Sajmu „Agra” koji se održava više od pola veka i najvažniji je poljoprivredno – prehrambeni sajam u Sloveniji i susednom regionu Austrije, Mađarske i Hrvatske, a na kome se predstavi više od 1.785 izlagača iz 36 država, poljoprivrednici će na ovom putovanju imati priliku da se upoznaju sa proizvodnjom, preradom i prodajom hrane na slovenačkim poljoprivrednim gazdinstvima, kao i da vide kako je kod naših suseda razvijen seoski turizam, kako funkcionišu poljoprivredna udruženja, zadruge, razvojne agencije i poljoprivredno savetodavne službe, kaže Dušan Ivanović, predsednik izvršnog odbora Ekološkog društva Dragačevo.
Glavna tema ovog putovanja je prerada hrane na poljoprivrednim gazdinstvima kao dopunska delatnost. U Sloveniji već 30 godina postoji zakonska mogućnost da se sve što se proizvede na poljoprivrednim gazdinstvima, može i preraditi. Ove godine u maju smo bili na njihovom velikom državnom takmičenju koje organizuju već 30 godina. To je direktna pomoć poljoprivrednim gazdinstvima da se proizvedena sirovina kao što su mleko, meso, voće ili povrće, ne prodaje direktno kao sirovina, već kao poluproizvod ili proizvod. Glavna tema naše posete od 22. do 26. avgusta je proizvodnja, prerada i prodaja hrane, poseta razvojnim agencijama, poseta i korišćenje usluga turističkih domaćinstava u Sloveniji kako bismo videli kako kod njih funkcioniše seoski turizam. Takođe ćemo videti lokalne akcione grupe koje predstavljaju novi oblik organizovanja lokalnih zajednica odnosno državnog privrednog i civilnog sektora u identifikovanju potreba i problema ruralnog razvoja.
Od 2010. godine organizovano je 25 stručnih putovanja naših poljoprivrednika u mnoge evropske zemlje, ali najbolja iskustva stižu iz Slovenije upravo zbog načina na koji je u toj zemlji organizovana poljoprivredna proizvodnja, kaže Ivanović. Prema njegovim rečima, najvažnije je udruživanje poljoprivrednika koje je u Sloveniji veoma razvijeno, a na čijem primeru Srbija treba da uči.
– Bili smo u Grčkoj, Makedoniji, Mađarskoj, Austriji, Italiji, Nemačkoj, ali smo vrlo često u Sloveniji jer su ti modeli vrlo slični nama. Slični su agroekološki uslovi, nadmorska visina i površina poljoprivrednih gazdinstava. Ono što je posebno interesantno, nismo videli nijedno poljoprivredno gazdinstvo koje nije u nekom obliku udruživanja ili organizovanja. Tamo postoji Sindikat poljoprivrednika Slovenije u koji je uključeno oko 4.000 porodica, zatim Savez seoskih žena Slovenije koji ima 80 društava, sa 6.500 članica. Takođe, postoji organizacija Savez seoske omladine koje okuplja oko tridesetak društava i oko 4.000 mladih ljudi koji žive i rade u poljoprivredi. Zadruge su u Sloveniji posebna priča, oni su uspeli da ih sačuvaju u pravom izvornom obliku, gde se zadrugari pitaju za rad zadruge, odlučuju ko će biti direktor i drugo. Danas ih ima oko 65, a godišnje prave promet veći od 750 miliona evra, kaže Ivanović.
– U Sloveniju idemo kako bismo čuli i doživeli na koji način oni rade, to se najbolje vidi na licu mesta. Uvek spavamo i boravimo na tim poljoprivredno-turističkim domaćinstvima, da bismo osetili kako funkcioniše taj njihov poljoprivredni život. Oni imaju nešto bolje uslove od nas, imaju bolje subvencije, ali njima je mnogo teže jer područje ima dve trećine teritorije u takozvanim teškim ili otežanim uslovima rada u poljoprivredi. To se odnosi na slabiji kvalitet zemljišta, veću nadmorsku visinu ili na to da je preko 30 odsto teritorije pod zaštitom države, pa postoji čitav niz ograničenja za bavljenje poljoprivredom i orijentisani su ka tome da se bave organskom poljoprivredom koju oni nazivaju ekološka. Činjenica je da mi imamo bolje agroekološke uslove za poljoprivredu.
Tokom juna organizovane su četiri posete voćara, stočara, kao i reprezentativnih slovenačkih organizacija koje su boravile u Dragačevu, Čačku, i okolnim mestima.
– Posebno je važno da čujemo reakciju naših domaćina u Sloveniji. Imali smo nedavno tu priliku jer smo u junu imali četiri grupe ljudi iz Slovenije. Prve nedelje nam je bio vlasnik Saveza šuma Slovenije, gosti su tri dana bili kod nas i videli su naš način rada u poljoprivredi, posetili su jedan regionalni skupi koji smo organizovali na temu „Stanje i mogućnosti saradnje na neodrživom razvoju privatnih šuma“ gde je bilo oko 140 učesnika. Oni su oduševljeni prirodnim uslovima koje mi imamo. Druge nedelje nam je dolazila najveća mlekarska zadruga iz Tuja koja je vodeća u Sloveniji. Ona godišnje proizvodi oko 65 miliona litara mleka. To je odličan model organizovane zadruge. Takođe, posetila su nas dva vodeća voćarska udruženja. Dolazili su vrlo napredni voćari koji imaju zaokruženo poslovanje na svojim gazdinstvima, proizvodnju, preradu i prodaju.
Kako slovenački voćari plasiraju i prerađuju svoje proizvode.
– Ono što je najkvalitetnija vrsta voća, oni to prodaju kao prvu klasu, a sve ostalo kao drugu ili treću. Ono što zovu industrijska jabuka prerađuju u voćni sok, takozvani jabučni čips, sirće i druge proizvode. U Čačku i Dragačevu su imali priliku da vide naše proizvođače voća i vrlo su zadovoljni posetom. Konstatovali su da imamo odlične uslove za meštovitu poljoprivrednu proizvodnju. Dolazilo nam je voćarsko društvo Bele krajine. To su voćari koji imaju nešto manje površine, ali zaista vrlo dobro to rade, a glavni akcenat im je na preradi tog voća koje proizvode. Ono što ne mogu prodati u svežem stanju, oni to prerade. Na tom području Bele Krajine nalazi se nešto što je nama interesantno, a to je gazdinstvo koje proizvodi malinovo vino. Sada je u nekoj pripremnoj fazi da radi druge proizvode od maline kao što su liker i pivo. U ovom kriznom periodu je veoma važno da, što se tiče maline i drugog jagodičastog voća, razmišljamo šta je to što se može preraditi, i da to dobije višu cenu, ali i duži rok prodaje. Važno je da ne zavisimo samo od prehrambene industrije.
Poljoprivrednici iz Čačka, Dragačeva, Arilja, Požege, Ivanjice i drugih mesta zainteresovani su za ovo putovanje koje će biti održano od 22. do 26. avgusta, rekao je Dušan Ivanović i istakao značaj stručnih putovanja jer se na primerima dobre prakse može popraviti stanje u srpskoj poljoprivredi.
– Mi ne zagovaramo velike grupe, bolje je da one budu manje jer ćemo imati više vremena za razgovor, lakše ćemo moći da priđemo na njihova poljoprivredna gazdinstva jer iz tehničkih razloga ne može doći veliki autobus. Prvenstveno su se prijavili proizvođači iz Dragačeva, ali i iz Čačka, Požege, Arilja, Ivanjice i drugih. Sa nama idu poljoprivredni proizvođači i stručnjaci iz gotovo cele Srbije. Podsetiću da je od 1. januara u Srbiji donet Pravilnik za preradu hrane, na dve kategorije, na poljoprivrednim gazdinstvima kao dopunska delatnost. Ministarstvo poljoprivrede kod nas je donelo Pravilnik za preradu mleka i mesa u manjem obimu na poljoprivrednim gazdinstvima kao dopunske ili dodatne delatnosti, što je dobro jer će to pomoći da ih ne plasiramo kao sirovinu, već kao finalni proizvod čime ćemo imati mogućnost da nešto više zaradimo i produžimo opstanak tih malih gazdinstava. Mislim da naši proizvođači treba da iskoriste priliku da odu i da vide te modele. Na primerima iz prakse se najbolje može naučiti.
