AGROSAVETNIK, 19. januar 2020.

AGROSAVETNIK, 19. januar 2020.

0

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku novog traktora, koje subvencioniše država, raspisan je početkom januara. Poljoprivrednici mogu podnositi zahteve do 29. maja. Subvencije mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu, objašnjava Zorica Zdravković, savetodavac za agroekonomiju iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

– Podsticaji za nabavku novog traktora se finansiraju iz nacionalnog budžeta. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 3. januara raspisalo ovaj javni poziv, a svi zainteresovani već od  6. januara mogu podneti zahtev sve do kraja maja, što znači da je rok skoro pet meseci što do sada nije bila praksa. Podsticaji se mogu ostvariti za nabavku novog traktora snage motora do 60 kw ili oko 81,5 konjskih snaga sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući i pripadajuću traktorsku kabinu. Podsticaji se ostvaruju samo za one traktore koji se prvi put upotrebljavaju za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj i biljnoj i stočarskoj proizvodnji, a to znači da su prihvatljivi traktori koji su proizvedeni u Republici Srbiji, ili čiji model je dobavljač uvezao u rastavljenom stanju i sklopio na svojim proizvodnim linijama u Srbiji od 2017. do 2019. godine. Podsticaje mogu ostvariti fizička lica i to nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge koje imaju najmanje pet članova, pod uslovom da su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava i da su ta gazdinstva u aktivnom statusu.

Pored ovih opštih uslova neophodno je da podnosilac zahteva u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura, ili odgovarajući stočni fond. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, a najveći ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara.

– Nije naodmet podsetiti o kojim površinama se radi. U biljnoj proizvodnji to podrazumeva do 50 ari povrća, voća ili cveća u zaštićenom prostoru, do 2 hektara jagodastog voća, odnosno do 5 hektara ostalog voća, do 2 hektara grožđa, do 3 hektara povrća na otvorenom polju, od 10 ari do 50 hektara cveća na otvorenom, do 50 hektara aromatičnog i lekovitog bilja i do 2 hektara žitarica industrijskog i krmnog bilja. Što se stočarske proizvodnje tiče, neophodno je da podnosioci zahteva u Registru imaju prijavljen odgovarajući stočni fond, znači podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva, tzv. HID broj, i u zavisnosti od vrste proizvodnje da imaju određeni broj životinja koje drže ili uzgajaju. To bi bilo negde do 19 mlečnih krava, koje su i najrasprostranjenije na našem prostoru. Što se tiče ostalih kategorija životinja, neophodno je da podnosioci zahteva imaju objekat određenog kapaciteta i to upisan u registar odobrenih objekata. Ovi podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti investicije, umanjeno za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno za iznos PDV-a, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi maksimalno se može ostvariti 65 odsto od vrednosti investicija. Najveći ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari po ovom javnom pozivu je 800.000 dinara.

Država već nekoliko godina nije subvencionisala nabavku traktora, osim 2016. godine kada su podsticaji bili namenjeni samo voćarima. Ove godine zahteve mogu podneti svi poljoprivredni proizvođači bez obzira kojom proizvodnjom se bave na svojim gazdinstvima, kaže naša sagovornica ističući da će se ove godine značajna sredstva izdvajati i za mlade poljoprivrednike.

– Prošle godine su se podsticaji za nabavku novih traktora mogli ostvariti jedino kroz IPARD program. Pre četiri godine je država davala podsticaje za nabavku traktora, ali oni su bili namenjeni isključivo za voćarsku proizvodnju. Ove godine zahtev mogu podneti svi proizvođači, bez obzira koji tip proizvodnje je zastupljen na njihovim gazdinstvima. Što se traktora tiče, sukcesivno od 2016. godine, nije bilo državnih subvencija, ali pružana je mogućnost svima, i onima koji su  relativno mali proizvođači, da mogu da obnove ne samo traktore već i ostalu mehanizaciju. Ove godine se planira raspisivanje javnih poziva za nabavku kompletne mehanizacije i opreme i u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji. Takođe i za izgradnju objekata se uvode  neke nove mere, a po prvi put je prošle godine država podsticala razvoj seoskog turizma. Ove godine se ta mera može očekivati i kroz IPARD program. Značajna sredstva će se izdvajati za mlade poljoprivrednike, podsticaće se njihov razvoj kako iz nacionalnog budžeta tako i kroz budžet Evropske unije.

Zorica Zdravković je podsetila da je trenutno aktuelan treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda. Javni poziv je otvoren do 24. februara.

– To su investicije koje su vezane za preradu, a tiču se izgradnje ili nabavke nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, jaja i grožđa. Pravo na ove podsticaje imaju samo preduzetnici, pravna lica i zemljoradničke zadruge, dakle fizička lica ne mogu ostvariti podsticaje po ovom javnom pozivu. Visina podsticaja iznosi od 50 do 60 odsto prihvatljivih troškova za investicije koje su prihvatljive po ovom javnom pozivu. Minimalni iznos koji se može ostvariti, a tiče se prerade u okviru svih sektora, je 10.000 evra, dok je maksimalni iznos u sektoru mleka 2 miliona evra, a u svim ostalim sektorima maksimalan iznos je milion evra.

Voćke miruju ali ne i voćari

U toku zimskog mirovanja voćaka proizvođači bi trebalo da sprovedu određene agrotehničke mere kako bi obezbedili dobar i kvalitetan rod. U ovom periodu mirovanja vegetacije u voćnjacima se radi đubrenje, krečenje zasada, ukoliko to nije ranije odrađeno, kao i zimska rezidba. Snežana Dragićević Filipović, savetodavac iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kaže da je jedna od osnovnih mera rezidba, jer se njom reguliše rodnost, obrazuje kruna i vrši podmlađivanje voćaka.

– Iako je vegetacija u stanju mirovanja, naši proizvođači imaju dosta agrotehničkih mera koje treba sprovesti da bi obezbedili dobar i kvalitetan rod. Jedna od osnovnih mera koja u ovom periodu treba da se radi, naravno kada temperaturni uslovi to dozvole, je rezidba rodnih voćnih zasada i ona se najčešće obavlja u toku zimskog perioda, i to u periodu od opadanja lišća i sve do početka kretanja vegetacija. U zavisnosti od toga koja je voćna vrsta u pitanju, najčešće se još od početka nove godine obavlja rezidba jabučastih voćnih vrsta, dok se koštičavi voćni zasadi ostavljaju za kasnije, recimo za kraj februara već pred početak kretanja vegetacije, zato što su oni podložniji izmrzavanju. Zimskom rezidbom voća uglavnom regulišemo rodnost, obrazujemo krunu i vršimo podmlađivanje voćaka tako da je to neophodna agrotehnička mera koja je prvenstveno dobra za održavanje dobrog zdravstvenog stanja voćaka. Prvenstveno se proređuje suvišno rodno drvo da bi se opterećenje voćaka uskladilo sa vegetativnim porastom.

Voćari koji nisu odradili krečenje zasada tokom jeseni, to mogu uraditi u ovom periodu. Snežana Dragićević Filipović kaže da ta mera služi za ublažavanje posledica temperaturnih razlika koje su u ovom periodu izražene, a najviše efekata ima kod koštičavih voćnih vrsta.

– U ovom periodu su dosta niske temperature noću, a tokom dana budu nešto više, zato se voćarima, koji nisu tokom jeseni odradili krečenje zasada, savetuje da to urade sada. To je dobra mera i može da pomogne da se ublaže posledice temperaturnih kolebanja. Krečenje se najčešće obavlja tokom jeseni, ali se može primeniti i tokom zime i to u dva do tri navrata. Radi se krečnom čorbom za koju je potrebno 5 kilograma negašenog kreča, pola kilograma kuhinjske soli i 250 gr sumpora. Potom dodati vodu i ostaviti smesu da stoji dva dana. Vodu treba postepeno dodavati da smesa ne bude previše retka, ali ni previše gusta i potom četkom nanositi na stabla. Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način se usporava kretanje sokova a kretanje vegetacije se može odložiti za nekoliko dana. Ova mera najviše efekta ima kod koštičavih voćnih vrsta, pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje, zato što kod njih temperaturna kolebanja mogu izazvati kretanje vegetacije.

Treća mera koja se sprovodi u voćnjacima u ovom periodu je đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Preporuka je da se pre ove mere izvrši agrohemijska analiza zemljišta.

– Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak pri čemu treba voditi računa da bude zgoreli ili poluzgoreli stajnjak. Najviše se koristi goveđi, ali može se koristiti i konjski, ovčiji, svinjski ili živinski u zavisnosti od mogućnosti koje proizvođači imaju. Preporučljivo je da se radi tokom jeseni i zime, mada može i u rano proleće i obavezno je da se primenjena količina stajnjaka  zaore. To se može raditi svake druge, treće godine i tada se primenjuju količine od 15 do 20 tona po hektaru, a ukoliko se đubrenje stajnjakom primenjuje svake tri do četiri godine tada se te količine povećavaju na 30 do 40 tona po hektaru. Osim toga, potrebno je u ovom periodu primeniti i mineralna đubriva u zavisnosti od toga šta agrohemijiska analiza pokaže. Znači dobro je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta pre nego što se pristupi đubrenju zasada. U ovom periodu se primenjuju mineralna đubriva u količini od 400 do 800 kilograma po hektaru u zavisnosti od rezultata analize, starosti voćaka i od toga koliko je zemljište obezbeđeno osnovnim hranivima, a to se sve može videti po rezltatima agrohemijiske analize. U ovom periodu treba koristiti mineralna đubriva koja u sebi sadrže veće količine kalijuma i fosfora, a manji procenat azota, dok se prihranjivanje azotom obavlja u toku kretanja vegetacije u zavisnosti od toga kakvog je rodnog potencijala voćni zasad i u kakvom je stanju.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR