Зима је одавно прошла, али мај нам је донео хладно време. И грејна сезона је завршена, али је ове године продужавана неколико пута па су чак и поједине градске топлане поново покренуле испоруку топлотне енергије. Велики проценат становништва како на градском тако и у сеоском подручју још увек користи дрво за огрев. У време комерцијалне производње, а можда се о томе ретко прича, подсећамо на значај коришћења пепела од огревног дрвета у пољопривреди за обогаћивање земљишта.
Пепео садржи 13 основних елемената за раст биљака, али је мање познато да је његов главни задатак смањење киселости тла, прича Бранко Танасковић из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе.
– Ово је прилика да говоримо о једној теми која је ретка у нашој комерцијалној пољопривредној производњи, али је итекако значајна код наших пољопривредних произвођача који би хтели да користе пепео у пољопривреди. Зима је прошла и сви они који су се грејали на дрва, сада могу извући корист јер могу искористити пепео при обогаћивању тла. Пепео од дрвета се користи за различите намене. Одличан је извор калцијума, калијума, али и микроелемената за саму башту. Такође, смањује киселост средине у земљишту. Дрво када гори, азот и сумпор се губе у гасовитом стању, а калцијум, калијум, магнезијум и други микроелементи остају у пепелу. Осим тога, пепео се може користити за поправку структуре тешких глиновитих земљишта, разбија тло и помаже у проветравању. Ово ђубриво је добра допуна животињском природном ђубриву, као што је на пример стајњак који је сиромашан калијумом. Пепео не садржи азот, због чега је потребно да се додаје како би биљне културе успеле. Значи, има нула одсто азота, око један одсто фосфора и око три одсто калијума.
Уколико се за ове намене користи у већим количинама него што је предвиђено, пепео може штетно утицати на животну средину, каже Танасковић и наглашава да пепео од тресета и каменог угља не треба користити за ђубрење земљишта. Такође, квалитет пепела зависи и од врсте дрвета која се користи при огреву.
– Битно је нагласити да поред његове добре стране, пепео из дрвета може имати и неколико елемената које штетно утичу на животну средину, као што су на пример тешки метали. Пепео добијен сагоревањем тресета и каменог угља садржи само један до два одсто калијума, због чега није препоручљив као ђубриво. Тврде врсте дрвећа садрже више фосфора и калијума, на пример дрво од храста даје више пепела по јединици употребљеног дрвета и има више хранива него неке меке врсте дрвета.
Пепео је изврсно органско ђубриво, традиционално је коришћен у узгоју меког воћа и лиснатог поврћа, а данас највише користи од његове употребе имају неке биљке из породице трава. Такође, помешан са компостом, може се употребљавати као малч.
– Пшеница, кукуруз, просо и јечам дају боље приносе уз примену мањих количина пепела од дрвета, а приликом коришћења велике количине пепела, приноси се знатно смањују због смањења доступности фосфора и алкалности средине. Пепео помешан са компостом може се употребљавати као малч, као покривка код већине украсних биљака и поврћа. Не би га ваљало употребљавати код малина и боровница јер оне воле киселија земљишта.
Како се пепео правилно користи
– Може се додавати у повртњак директно на земљиште у количини од 50 до 150 грама по метру квадратном, а врло је важно да се након посипања инкорпорира у земљиште да се не њиме не оштећује корен. Након распростирања пепела по површини, треба да га исфрезирамо у земљиште. Важно је да се семе не ставља директно на пепео, а понекад треба и просејати пепео, док се практично не уклоне нечистоће. Најбоље време његове примене је јесен.
Пепео има велики значај и у заштити ратарски и повртарских култура од болести и штеточина.
– Може се користити код болести штеточина, за спречавање гљивица и трулежи, а при заштити биља користи се са воденим раствором. Трећина посуде се напуни пепелом, залије се врелом водом до врха, одстоји два до три дана, на крају се процеди и на тај начин се одбијају инсекти који се хране лишћем биљака. Ово прскање би ваљало поновити два до три пута у размаку од десетак дана. У њивама се пепео дрвета користи за одржавање неутрално киселе средине. Мора се знати извор пепела, дакле не сме се користити пепео од угља, сагоревање дрвета би требало да буде од 500 до 900 степени и најкорисније је употребљавати доњи слој пепела који се не задржава на тлу. Коришћење пепела не треба да буде превише често и интензивно. Не би ваљало истовремено користити хербициде јер их пепео може везати.
Олакшице пољопривредницима из ИПАРД фондова
Крајем марта усвојен је Програм о изменама и допунама ИПАРД програма за период од 2014. до 2020. године. Зорица Здравковић, саветодавац за агроекономију из краљевачке Пољопривредне саветодавне и стручне, службе каже да се највеће измене у оквиру овог програма односе се на сектор воћа и поврћа.
– Велика повољност је да су предвиђене бројне олакшице за воћаре и повртаре. Неке од измена односе се на испуњеност националних стандарда, на услове који се тичу површине земљишта на почетку, односно на крају инвестиција, а омогућени су и неки додатни прихватљиви трошкови у оквиру ИПАРД фондова. Пољопривредна газдинства неће морати у будућем периоду да имају минимум два хектара под јагодастим, односно минимум пет хектара под осталим воћем, на почетку инвестиције, већ на крају инвестиције. Једино воћари који желе да граде хладњаче или неке друге објекте, овај услов морају испуњавати на почетку инвестиције. Такође, овим изменама су предвиђене олакшице у сектору повртарства. Што се површина тиче, до сада је услов био минимум три хектара поврћа на отвореном, па до 50, а сада ће бити од три до 100 хектара. Новина за воћаре је да су прихватљиве инвестиције за подизање и обнављање старих засада воћа. Сви воћари ће сада имати могућност повраћаја средстава за куповину вишегодишњег садног материјала, као и коришћења повраћаја за припрему земљишта.
Изменама су предвиђене и олакшице у погледу поштовања стандарда, за које наша саговорница сматра да једна од најбитнијих промена.
– Ово је једна од најбитнијих промена која је била велика кочница за пољопривредне произвођаче са подручја Рашког и Моравичког округа у току протекле године. Велика заинтересованост произвођача је била за куповину трактора, али нису могли да испуне стандарде који су се посматрали на целом газдинству. Највећи проблем су представљали стандарди у сектору сточарства. Услови су сада знатно олакшани, код воћара и повртара који поседују до 15 хектара под воћем или поврћем провераваће се само испуњеност минималних националних стандарда само у том сектору, а не на целом газдинству.
За велике инвестиције у физичку имовину у млеку и месу, фарме морају имати капацитет преко 1000 говеда на почетку улагања.
– Напоменула бих да постоје и промене у сектору меса, али за велике инвестиције као што су изградње или реконструкције неких складишних објеката за стајњак или специфичне опреме за манипулацију тог стајњака. Наиме, већ на почетку инвестиције пољопривредна газдинства ће морати да имају капацитет објекта већи од 1000 грла говеда, новина је и да је уведена категорија крмача и капацитет објекта за њихов узгој. Тај лимит је објекат већи од 400 крмача. Нажалост, сматрам да ће за ову меру мали број физичких лица испуњавати услове и моћи да аплицира у сектору меса.
Постоје и измене које се тичу мере за диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања.
– Ова мера је предвиђена за крај ове и почетак наредне године. Сви заинтересовани за коришћење средстава у оквиру ове мере могу детаљније информације добити у нашој служби или код колега у Чачку, и да могу већ кренути са припремама јер су за ову меру предвиђена значајна средства у износу од 20 милиона евра. Кроз ову меру пољопривредни произвођачи најлакше могу да дођу до унапређења пољопривредне и примарне производње, прераде на газдинству и до развоја сеоског туризма и других пратећих активности, уз најмање потешкоћа да реализују своје пројекте.
