AGROSAVETNIK, 19. maj 2019.

AGROSAVETNIK, 19. maj 2019.

Pepeo dobijen sagorevanjem drveta veoma je značajan u poljoprivrednoj proizvodnji, odličan je izvor kalcijuma, kalijuma, ali i mikroelemenata za baštu, smanjuje kiselost sredine u zemljištu i dobra je dopuna životinjskom prirodnom đubrivu

0

Zima je odavno prošla, ali maj nam je doneo hladno vreme. I grejna sezona je završena, ali je ove godine produžavana nekoliko puta pa su čak i pojedine gradske toplane ponovo pokrenule isporuku toplotne energije. Veliki procenat stanovništva kako na gradskom tako i u seoskom području još uvek koristi drvo za ogrev. U vreme komercijalne proizvodnje, a možda se o tome retko priča, podsećamo na značaj korišćenja pepela od ogrevnog drveta u poljoprivredi za obogaćivanje zemljišta.

Pepeo sadrži 13 osnovnih elemenata za rast biljaka, ali je manje poznato da je njegov glavni zadatak smanjenje kiselosti tla, priča Branko Tanasković iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

–  Ovo je prilika da govorimo o jednoj temi koja je retka u našoj komercijalnoj  poljoprivrednoj proizvodnji, ali je itekako značajna kod naših poljoprivrednih proizvođača koji bi hteli da koriste pepeo u poljoprivredi. Zima je prošla i svi oni koji su se grejali na drva, sada mogu izvući korist jer mogu iskoristiti pepeo pri obogaćivanju tla. Pepeo od drveta se koristi za različite namene. Odličan je izvor kalcijuma, kalijuma, ali i mikroelemenata za samu baštu. Takođe, smanjuje kiselost sredine u zemljištu. Drvo kada gori, azot i sumpor se gube u gasovitom stanju, a kalcijum, kalijum, magnezijum i drugi mikroelementi ostaju u pepelu. Osim toga, pepeo se može koristiti za popravku strukture teških glinovitih zemljišta, razbija tlo i pomaže u provetravanju. Ovo đubrivo je dobra dopuna životinjskom prirodnom đubrivu, kao što je na primer stajnjak koji je siromašan kalijumom. Pepeo ne sadrži azot, zbog čega je potrebno da se dodaje kako bi biljne kulture uspele. Znači, ima nula odsto azota, oko jedan odsto fosfora i oko tri odsto kalijuma.

Ukoliko se za ove namene koristi u većim količinama nego što je predviđeno, pepeo može štetno uticati na životnu sredinu, kaže Tanasković i naglašava da pepeo od treseta i kamenog uglja ne treba koristiti za đubrenje zemljišta. Takođe, kvalitet pepela zavisi i od vrste drveta koja se koristi pri ogrevu.

– Bitno je naglasiti da pored njegove dobre strane, pepeo iz drveta može imati i nekoliko elemenata koje štetno utiču na životnu sredinu, kao što su na primer teški metali. Pepeo dobijen sagorevanjem treseta i kamenog uglja sadrži samo jedan do dva odsto kalijuma, zbog čega nije preporučljiv kao đubrivo. Tvrde vrste drveća sadrže više fosfora i kalijuma, na primer drvo od hrasta daje više pepela po jedinici upotrebljenog drveta i ima više hraniva nego neke meke vrste drveta.

Pepeo je izvrsno organsko đubrivo, tradicionalno je korišćen u uzgoju mekog voća i lisnatog povrća, a danas najviše koristi od njegove upotrebe imaju neke biljke iz porodice trava. Takođe, pomešan sa kompostom, može se upotrebljavati kao malč.

– Pšenica, kukuruz, proso i ječam daju bolje prinose uz primenu manjih količina pepela od drveta, a prilikom korišćenja velike količine pepela, prinosi se znatno smanjuju zbog smanjenja dostupnosti fosfora i alkalnosti sredine. Pepeo pomešan sa kompostom može se upotrebljavati kao malč, kao pokrivka kod većine ukrasnih biljaka i povrća. Ne bi ga valjalo upotrebljavati kod malina i borovnica jer one vole kiselija zemljišta.

Kako se pepeo pravilno koristi

– Može se dodavati u povrtnjak direktno na zemljište u količini od 50 do 150 grama po metru kvadratnom, a vrlo je važno da se nakon posipanja inkorporira u zemljište da se ne njime ne oštećuje koren. Nakon rasprostiranja pepela po površini, treba da ga isfreziramo u zemljište. Važno je da se seme ne stavlja direktno na pepeo, a ponekad treba i prosejati pepeo, dok se praktično ne uklone nečistoće. Najbolje vreme njegove primene je jesen.

Pepeo ima veliki značaj i u zaštiti ratarski i povrtarskih kultura od bolesti i štetočina.

– Može se koristiti kod bolesti štetočina, za sprečavanje gljivica i truleži, a pri zaštiti bilja koristi se sa vodenim rastvorom. Trećina posude se napuni pepelom, zalije se vrelom vodom do vrha, odstoji dva do tri dana, na kraju se procedi i na taj način se odbijaju insekti koji se hrane lišćem biljaka. Ovo prskanje bi valjalo ponoviti dva do tri puta u razmaku od desetak dana. U njivama se pepeo drveta koristi za održavanje neutralno kisele sredine. Mora se znati izvor pepela, dakle ne sme se koristiti pepeo od uglja, sagorevanje drveta bi trebalo da bude od 500 do 900 stepeni i najkorisnije je upotrebljavati donji sloj pepela koji se ne zadržava na tlu. Korišćenje pepela ne treba da bude previše često i intenzivno. Ne bi valjalo istovremeno koristiti herbicide jer ih pepeo može vezati.

Olakšice poljoprivrednicima iz IPARD fondova

Krajem marta usvojen je Program o izmenama i dopunama IPARD programa za period od 2014. do 2020. godine. Zorica Zdravković, savetodavac za agroekonomiju iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne, službe kaže da se najveće izmene u okviru ovog programa odnose se na sektor voća i povrća.

– Velika povoljnost je da su predviđene brojne olakšice za voćare i povrtare. Neke od izmena odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površine zemljišta na početku, odnosno na kraju investicija, a omogućeni su i neki dodatni prihvatljivi troškovi u okviru IPARD fondova. Poljoprivredna gazdinstva neće morati u budućem periodu da imaju minimum dva hektara pod jagodastim, odnosno minimum pet hektara pod ostalim voćem, na početku investicije, već na kraju investicije. Jedino voćari koji žele da grade hladnjače ili neke druge objekte, ovaj uslov moraju ispunjavati na početku investicije. Takođe, ovim izmenama su predviđene olakšice u sektoru povrtarstva. Što se površina tiče, do sada je uslov bio minimum tri hektara povrća na otvorenom, pa do 50, a sada će biti od tri do 100 hektara. Novina za voćare je da su prihvatljive investicije za podizanje i obnavljanje starih zasada voća. Svi voćari će sada imati mogućnost povraćaja sredstava za kupovinu višegodišnjeg sadnog materijala, kao i korišćenja povraćaja za pripremu zemljišta.

Izmenama su predviđene i olakšice u pogledu poštovanja standarda, za koje naša sagovornica smatra da jedna od najbitnijih promena.

– Ovo je jedna od najbitnijih promena koja je bila velika kočnica za poljoprivredne proizvođače sa područja Raškog i Moravičkog okruga u toku protekle godine. Velika zainteresovanost proizvođača je bila za kupovinu traktora, ali nisu mogli da ispune standarde koji su se posmatrali na celom gazdinstvu. Najveći problem su predstavljali standardi u sektoru stočarstva. Uslovi su sada znatno olakšani, kod voćara i povrtara koji poseduju do 15 hektara pod voćem ili povrćem proveravaće se samo ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda samo u tom sektoru, a ne na celom gazdinstvu.

Za velike investicije u fizičku imovinu u mleku i mesu, farme moraju imati kapacitet preko 1000 goveda na početku ulaganja.

– Napomenula bih da postoje i promene u sektoru mesa, ali za velike investicije kao što su izgradnje ili rekonstrukcije nekih skladišnih objekata za stajnjak ili specifične opreme za manipulaciju tog stajnjaka. Naime, već na početku investicije poljoprivredna gazdinstva će morati da imaju kapacitet objekta veći od 1000 grla goveda, novina je i da je uvedena kategorija krmača i kapacitet objekta za njihov uzgoj. Taj limit je objekat veći od 400 krmača. Nažalost, smatram da će za ovu meru mali broj fizičkih lica ispunjavati uslove i moći da aplicira u sektoru mesa.

Postoje i izmene koje se tiču mere za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

– Ova mera je predviđena za kraj ove i početak naredne godine. Svi zainteresovani za korišćenje sredstava u okviru ove mere mogu detaljnije informacije dobiti u našoj službi ili kod kolega u Čačku, i da mogu već krenuti sa pripremama jer su za ovu meru predviđena značajna sredstva u iznosu od 20 miliona evra. Kroz ovu meru poljoprivredni proizvođači najlakše mogu da dođu do unapređenja poljoprivredne i primarne proizvodnje, prerade na gazdinstvu i do razvoja seoskog turizma i drugih pratećih aktivnosti, uz najmanje poteškoća da realizuju svoje projekte.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR