Gajenje ukrasnog bilja, koje asocira na lep posao, razonodu i hobi, pre svega je zahtevno i traži posvećenost i umeće.
U Srbiji se gajenjem cveća i ukrasnog bilja bavi sve više ljudi, kaže Nenad Nešović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Kraljevo. Kao razlog za to Nešović navodi pre svega isplativost ovog posla i dodaje da se kod nas najviše gaji sobno cveće, bez obzira na to da li je reč o rezanoj ili saksijskoj biljci.
– Kada je reč o ukrasnom cveću pre svega se misli na proizvodnju u zatvorenom prostoru, bilo da je reč o plastenicima ili staklenicima. Proizvodnja ukrasnog cveća je veoma isplativa, s obzirom na to da se radi o zatvorenom prostoru i mogućnosti da se te biljne vrste proizvode i u lošim vremenskim uslovima.
Svaka visokointenzivna proizvodnja je veoma isplativa, pa i ova. Ta proizvodnja je pre svega opredeljena za sezonsku prodaju tokom državnih praznika – za Dan žena i oko novogodišnjih praznika. Postoji veliki broj vrsta ukrasnog cveća koje se proizvode, ali kod nas je najzastupljenija proizvodnja sobnog cveća, bilo da je reč o saksijskom ili rezanom. Proizvodnja cveća ima svoje brojne zahteve, bilo da je reč o ishrani ili zaštiti, ali svi oni koji se ozbiljno bave ovom proizvodnjom u tome nalaze interes, kaže Nenad Nešović.
Cvećarstvo ima perspektivu
Na području Kraljeva postoji nekoliko većih rasadnika, ali i poljoprivednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom ukrasnog i rezanog sobnog cveća, kaže Nešović.
– Prateći rad poljoprivrednih proizvođača zaključio sam da se ta proizvodnja iz godine u godinu povećava. Samim tim što se podižu novi zasadi, zaključuje se da takva proizvodnja ima perspektivu. Imamo nekoliko velikih proizvođača muškatli i ciklama i oni svoje tržište nalaze u okolnim gradovima – Čačku, Kruševcu ili na jugu Srbije. Veliki proizvođači sobnog bilja su stacionirani u Musinoj Reci i Vrnjačkoj Banji, navodi Nešović.
Ishrana biljke i higijenski uslovi ključni u proizvodnji
Nakon sezone u staklenicima i plastenicima u kojima se cveće gaji, treba obaviti dezinfekciju pa su cvećari u ovo doba godine posvećeni tom poslu, ali i obezbeđivanju supstrata za gajenje bilja.
– S obzirom na to da je krajem proleća i početkom leta završena sezona, cvećari su sada u prilici da reorganizuju svoje plastenike i staklenike. Mora se voditi računa o ishrani biljaka i higijenskim uslovima, jer su biljke koje oni gaje veoma nežne.
Zadimljivači efikasni za dezinfekciju
Preporučljivo je da se uvek nakon sezone obavi dezinfekcija staklenika i za tu svrhu se koriste aparati, takozvani zadimljivači – fogeri koji vrlo efikasno vrše dezinfekciju stakleničkog prostora. Takve mašine su i tokom ove godine bile na pozitivnoj listi Ministarstva poljoprivrede kada je reč o podsticajnim merama u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ljudi koji se bave ovom granom poljoprivrede su uz pomoć države mogli da kupe i dobiju subvencije za takve uređaje, bilo da se radi o zadimljivačima, staklenicima ili foliji sa pratećom opremom.
Ono što je pored dezinfekcije značajno u ovom periodu, je obezbeđivanje supstrata na kojima će se te biljke gajiti u narednoj sezoni. To je najvažniji posao koji se radi do kraja godine, kada je početak setve, odnosno početak proizvodnje ukrasnog bilja za narednu godinu, kaže ovaj savetodavac.
Uzgoj lekovitog bilja kao dodatni prihod
Sve češće se u Srbiji sreću i slučajevi gajenja lekovitog bilja. Nešović navodi da je u prirodi gotovo sve jestivo i lekovito, ali je veoma bitno znati koje biljne vrste i organe upotrebljavati i u koje vreme, u kom obliku i u kojoj količini. Pritom, naglašava da se stalno pronalaze novi lekoviti materijali u biljkama, a stalnim traganjima za novim izvorima hrane grupa lekovitog bilja se proširuje.
– Grupa lekovitog bilja obuhvata negde oko 1.700 vrsta u koje spada 90 botaničkih familija, među njima je oko 50 vrsta u redovnoj proizvodnji, dok se ostale nalaze u prirodi u divljoj formi. I jedne i druge se koriste kao sirovine za proizvodnju lekova, začina ili u kozmetičkoj industriji i ishrani. Od lekovitog bilja se spravljaju i čajevi, tinkture, melemi i razni drugi preprati.
Ovo je vrlo interesantna delatnost, a pre svega sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova, jer postoji mogućnost da se jedna takva delatnost sertifikuje u organsku proizvodnju. Najjednostavnije bi bilo sertifikovati te površine za organsku proizvodnju i sakupljati i prodavati divlje plodove. Na taj način bi se dobila i najveća cena tih proizvoda.
Većina gajenih lekovitih biljaka su višegodišnje biljke i one se gaje van plodoreda, za njih je karakteristično da se žetva, prerada, sušenje i čuvanje vrše u zasebnim objektima koji ne tolerišu nečistoću. Ova delatnost mnogim domaćinstvima može doneti dodatni prihod, smatra Nešović.
Bilje za čajeve najzastupljenije u proizvodnji
Nešović ističe raznolikost lekovitih biljnih vrsta koje su naročito specifične kada imaju i određenu namenu, ali kao posebno značajno ističe četiri vrste u zavisnosti od izgleda biljke, načina rada sa njom i njenog sakupljanja.
– To su biljke koje se gaje, kao i zeljaste biljke koje se sakupljaju. Pored njih sakupljaju se ratarsko povrtarske biljke, drvenaste, šumske i voćarske, odnosno njihovi delovi koji imaju lekovita svojstva. Veliki je broj lekovitih biljaka u prirodi, a najčešće gajene su kamilica, slezovi, neveni, nane, dakle sve ono što možete kupiti u vidu čajeva ili etarskih ulja.
U šumu po pečurke samo iskusni berači
U našem narodu je sakupljanje pečuraka veoma popularno, ali ovaj savetodavac podseća da u tom poslu treba biti naročito oprezan:
– Sakupljanje gljiva u prirodi treba da rade ljudi koji su dobro obučeni za taj posao. Kod nas je uobičajeno da se to radi po tradicionalnom znanju i prenošenju znanja s kolena na koleno. Koliko znam, ranije je otkup bio veoma zastupljen u Čačku i kompletne količine pečuraka ubrane na ovom području su završavale u tom gradu.
Sezona berbe pečuraka je u proleće i u jesen, a oni koji nameravaju ovim poslom da se bave, najbolje je da se uključe u rad udruženja za zaštitu prirode, planinarske ili druge sekcije gde mogu steći potrebna znanja za ovu delatnost, zaključuje Nešović.
