[rstr_selector]
Фото: ФБ Фарма коза Гојко Вучићевић

АГРОСАВЕТНИК, 2. фебруар 2020.

У ариљском селу Крушчица, на надморској висини од око 1000 метара, налази се фарма коза Гојка Вучићевића. Козе се веома здраво хране с обзиром на то да током испаше узимају и разне врсте лековитих трава које расту на обронцима Крушцице, што иде у прилог квалитету млека које дају. Гојко је готово 20 година живео и радио у Русији као кувар, а био је и међу онима који су припремали оброке за учеснике олимпијаде у Сочију. Током боравка у разним градовима Русије, после дугог размишљања дошао је на идеју да се врати у свој родни крај и крене са озбиљном производњом козјег млека и козјих производа. Фарму је отворио 2014. године, убрзо је изградио и млекару, а данас каже да је гајење коза исплатив посао и да се ова животиња незаслужено налази у другом плану када је сточарство у питању.

„Све рачунице говоре да од козарства може добро да се живи“

Фото: ФБ Фарма коза Гојко Вучићевић

– Док сам радио у Русији гледајући неке репортаже на руској телевизији и једну фарму у Подмосковљу, пожелео сам да се вратим у крај у коме сам рођен и да почнем да се бавим гајењем коза. Дошао сам и до неких података да је после Другог светског рата на простору бивше Југославије било око 3 милиона коза, међутим разним уредбама из неког разлога, коза је проглашена за штетну животињу и то је драстично променило слику о њој. Верујте да ако постоји нека животиња која може да помогне да се очисте села која су нажалост зарасла у коров, онда је то коза. Последњих година се бележи експанзија коза па је и на факултетима почело испитивање козјег млека које спада међу најздравије намирнице. Покушавајући да проширим ту причу, успео сам да отворим своју млекару и почео сам са производњом сирева. Сада тренутно имам око 300 коза, од којих су 80% Алпске, а 20% Санске и углавном су музне козе. Капацитет фарме је за 700 коза и планирам да у будућности повећам број коза, јер све рачунице које имам након ових година говоре да од козарства може добро да се живи. Међутим, људи су помало скептични када су козе у питању, па ову прилику користим да позовем оне који имају интересовања да се баве гајењем коза, да дођу овде и да виде на лицу места како то функционише, јер се у Србији акценат више ставља на гајење оваца и јагњади.

Потражња за козјим производима у Србији већа од понуде

Фото: ФБ Фарма коза Гојко Вучићевић

У млекари која има капацитет за прераду 1500 литара млека, тренутно се не производи сир због недостатка сировина, јер је време јарења, каже Гојко Вучићевић. Он истиче да је потражња за козјим сиром велика, не само у Србији већ и у земљама у окружењу и додаје да је на почетку заснивања фарме мислио да ће своје производе пласирати у Русију, али како тврди, не може да покрије ни потребе домаћег тржишта.

– Већ скоро два месеца немам своју производњу нити имам сира за продају. Ми у овом момент не можемо да произведемо онолико козијих производа колико тржиште захтева. Знам да је Општина Ариље једном приликом била у неким преговорима са Италијанима који траже невероватне количине козијих производа, али не знам како се то завршио. Мислио сам да ће мени бити потребно и руско тржиште, што сам у неку руку и прижељкивао јер сам дуго година радио у Русији, међутим тренутно не могу да произведем и пласирам довољне количине за српско тржиште. Зато бих био срећан када би успели да на овом нашем подручју Ивањице, Чачка, Пожеге и Ариља отворимо више фарми које би имале бар по 20 до 30 коза, и млеко би сигурно имало пласман и свој откуп, а као што сам рекао тренутно у Србији нема млека јер је време јарења.

Онима који планирају да почну да се баве козарством Вучићевић саветује да узимају само уматичене козе и да се на почетку определе да ли ће се бавити откупом млека или производњом сира.

– Код мене су све козе уматичене и они који би ушли у ту причу треба да узимају само уматичене козе због тога што је субвенција државе 7.000 динара по грлу, али то је само један од мотива. Онај ко се одлучи за фарму коза, мора новац плански да троши. Или се опредељује за предају млека или за производњу сира. Најидеалније је ући у причу производње. Они који нису у могућности могу све да премосте откупом млека, јер ево ја већ две-три године стално имам проблем са набавком млека за производњу сира.

Најбољи сир са сремушом у региону

Фото: ФБ Фарма коза Гојко Вучићевић

У Гојковој млекари се производи десет врста белих сирева у кришкама, међу којима је и сир обогаћен разним лековитим биљем, а у понуди имају и трапист. Он каже да више не учествује на сајмовима самостално јер нема времена, али је пре две године на сајму у Пљевљима освојио прву награду за белу кришку са сремушом и за димљену белу кришку.

– У белу кришку додајемо лан, сусам, мајчину душицу, сремуш, паприку, додајемо и малину и боровницу, димимо белу кришку, а правимо и траписте са тартуфима, димљени трапист и обичан трапист. Сир углавном пласирам у Београд, Суботицу, Ниш и Нови Сад, али не за велике трговинске ланце јер нема ни потребе. Слабије учествујемо на сајмовима, али смо до сада у Србији добили доста признања и медаља. Учествовање на таквим манифестацијама захтева више времена и радника који могу да одлазе да би све то одрадили, али се дешава да други произвођачи који иду на сајмове узимају наше сиреве и излажу их уз своје производе. На сајму који је одржан пре две године у Пљевљима освојили смо прву награду која је мени најдража, јер смо били најбољи међу осам држава, а награђени смо за белу кришку са сремушом и за димљену кришку. На том сајму су учествовали излагачи из Словеније, Аустрије, Црне Горе, Хрватске и других земаља у региону. Словенци и Аустријанци много пажње полажу на амбалажу која је и квалитетнија од наше, али долази време да ћемо и ми овде све то паковати онако како треба.

Од козјих производа се ништа не баца, каже Гојко Вучићевић који је овом приликом истакао све добробити млека и козје сурутке. По његовим речима, козје млеко је скупље од крављег, али је по свом саставу и много квалитетније јер садржи многе витамине и минерале који су важни за јачање имунитета и општег здравственог стања организма.

– Важно је рећи да се ништа не баца, почев од млека и млечних производа, па до козјег ђубрива које је веома квалитетно и скупље од других сточних стајњака, тако да се самим тим за произвођаче стварају услови за додатну зараду. Производњу сурутке никако не треба занемарити. Цена козје сурутке тренутно је од 50 до 60 динара, а тржиште сигурно може да се пронађе. Сурутка представља споредни производ приликом производње сира и ја продам готово 70% сурутке које ми остане. Данас је козја сурутка један од најздравијих производа на свету, и можда не може све да излечи, али сигурно може да помогне. Што се тиче цене млека, поређења ради цена крављег млека је нижа, али козијег је много мање зато је и скупље, а и много је квалитетније. Литар козијег млека које се продаје из домаћинства је 100 динара, а млеко у откупу је 50 динара плус субвенција која износи 7 динара по литру. Нажалост, врло мало козара има у мом окружењу. На Златибору има једна фарма која поседује око 200 коза, они такође праве сиреве, а у окружењу има још можда четири или пет домаћинстава која гаје по 20 коза и од којих се откупљује млеко, али то није довољно. Морам да кажем да они који се определе да самостално раде, њима је довољно да имају и до 30 коза, да снабдевају рецимо једну трговинску радњу и могу од тога пристојно да живе.

Као и друге животиње козе нису неотпорне на болести, али уз добру негу и помоћ ветеринара могу да се гаје без већих проблема, каже Вучићевић.

– И код коза постоје разне болести, а од самог отварања фарме ангажовали смо једну ветеринарску станицу из Пожеге која брине о нашим козама, од превентиве до потребне терапије, али основна је превентива. Ја сматрам да су козе најпозитивније животиње које имају своју енергију. Нашу фарму су почели да посећују и туристи, па је ту било и Израелаца, Енглеза и Кинеза, који су одушевљени, али не храном већ козама и фармом и зато верујем у причу села. За ову годину од маја већ имам најављених 4 – 5 иностраних група. Имам нешто смештаја, али нисам све комплетирао онако како хоћу, тако да туристи дођу на неколико сати и одлазе даље на дестинације које обилазе.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024