AGROSAVETNIK, 2. februar 2020.

AGROSAVETNIK, 2. februar 2020.

Od kozarstva može dobro da se živi, kaže Gojko Vučićević koji se posle 20 godina vratio iz Rusije u rodnu Kruščicu, formirao farmu koza koja uspešno radi i koju danas posećuju i strani turisti i razvio proizvodnju kozjeg mleka i sireva za koje dobija značajna priznanja

0
Foto: FB Farma koza Gojko Vučićević

U ariljskom selu Kruščica, na nadmorskoj visini od oko 1000 metara, nalazi se farma koza Gojka Vučićevića. Koze se veoma zdravo hrane s obzirom na to da tokom ispaše uzimaju i razne vrste lekovitih trava koje rastu na obroncima Krušcice, što ide u prilog kvalitetu mleka koje daju. Gojko je gotovo 20 godina živeo i radio u Rusiji kao kuvar, a bio je i među onima koji su pripremali obroke za učesnike olimpijade u Sočiju. Tokom boravka u raznim gradovima Rusije, posle dugog razmišljanja došao je na ideju da se vrati u svoj rodni kraj i krene sa ozbiljnom proizvodnjom kozjeg mleka i kozjih proizvoda. Farmu je otvorio 2014. godine, ubrzo je izgradio i mlekaru, a danas kaže da je gajenje koza isplativ posao i da se ova životinja nezasluženo nalazi u drugom planu kada je stočarstvo u pitanju.

„Sve računice govore da od kozarstva može dobro da se živi“
Foto: FB Farma koza Gojko Vučićević

– Dok sam radio u Rusiji gledajući neke reportaže na ruskoj televiziji i jednu farmu u Podmoskovlju, poželeo sam da se vratim u kraj u kome sam rođen i da počnem da se bavim gajenjem koza. Došao sam i do nekih podataka da je posle Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije bilo oko 3 miliona koza, međutim raznim uredbama iz nekog razloga, koza je proglašena za štetnu životinju i to je drastično promenilo sliku o njoj. Verujte da ako postoji neka životinja koja može da pomogne da se očiste sela koja su nažalost zarasla u korov, onda je to koza. Poslednjih godina se beleži ekspanzija koza pa je i na fakultetima počelo ispitivanje kozjeg mleka koje spada među najzdravije namirnice. Pokušavajući da proširim tu priču, uspeo sam da otvorim svoju mlekaru i počeo sam sa proizvodnjom sireva. Sada trenutno imam oko 300 koza, od kojih su 80% Alpske, a 20% Sanske i uglavnom su muzne koze. Kapacitet farme je za 700 koza i planiram da u budućnosti povećam broj koza, jer sve računice koje imam nakon ovih godina govore da od kozarstva može dobro da se živi. Međutim, ljudi su pomalo skeptični kada su koze u pitanju, pa ovu priliku koristim da pozovem one koji imaju interesovanja da se bave gajenjem koza, da dođu ovde i da vide na licu mesta kako to funkcioniše, jer se u Srbiji akcenat više stavlja na gajenje ovaca i jagnjadi.

Potražnja za kozjim proizvodima u Srbiji veća od ponude
Foto: FB Farma koza Gojko Vučićević

U mlekari koja ima kapacitet za preradu 1500 litara mleka, trenutno se ne proizvodi sir zbog nedostatka sirovina, jer je vreme jarenja, kaže Gojko Vučićević. On ističe da je potražnja za kozjim sirom velika, ne samo u Srbiji već i u zemljama u okruženju i dodaje da je na početku zasnivanja farme mislio da će svoje proizvode plasirati u Rusiju, ali kako tvrdi, ne može da pokrije ni potrebe domaćeg tržišta.

– Već skoro dva meseca nemam svoju proizvodnju niti imam sira za prodaju. Mi u ovom moment ne možemo da proizvedemo onoliko kozijih proizvoda koliko tržište zahteva. Znam da je Opština Arilje jednom prilikom bila u nekim pregovorima sa Italijanima koji traže neverovatne količine kozijih proizvoda, ali ne znam kako se to završio. Mislio sam da će meni biti potrebno i rusko tržište, što sam u neku ruku i priželjkivao jer sam dugo godina radio u Rusiji, međutim trenutno ne mogu da proizvedem i plasiram dovoljne količine za srpsko tržište. Zato bih bio srećan kada bi uspeli da na ovom našem području Ivanjice, Čačka, Požege i Arilja otvorimo više farmi koje bi imale bar po 20 do 30 koza, i mleko bi sigurno imalo plasman i svoj otkup, a kao što sam rekao trenutno u Srbiji nema mleka jer je vreme jarenja.

Onima koji planiraju da počnu da se bave kozarstvom Vučićević savetuje da uzimaju samo umatičene koze i da se na početku opredele da li će se baviti otkupom mleka ili proizvodnjom sira.

– Kod mene su sve koze umatičene i oni koji bi ušli u tu priču treba da uzimaju samo umatičene koze zbog toga što je subvencija države 7.000 dinara po grlu, ali to je samo jedan od motiva. Onaj ko se odluči za farmu koza, mora novac planski da troši. Ili se opredeljuje za predaju mleka ili za proizvodnju sira. Najidealnije je ući u priču proizvodnje. Oni koji nisu u mogućnosti mogu sve da premoste otkupom mleka, jer evo ja već dve-tri godine stalno imam problem sa nabavkom mleka za proizvodnju sira.

Najbolji sir sa sremušom u regionu
Foto: FB Farma koza Gojko Vučićević

U Gojkovoj mlekari se proizvodi deset vrsta belih sireva u kriškama, među kojima je i sir obogaćen raznim lekovitim biljem, a u ponudi imaju i trapist. On kaže da više ne učestvuje na sajmovima samostalno jer nema vremena, ali je pre dve godine na sajmu u Pljevljima osvojio prvu nagradu za belu krišku sa sremušom i za dimljenu belu krišku.

– U belu krišku dodajemo lan, susam, majčinu dušicu, sremuš, papriku, dodajemo i malinu i borovnicu, dimimo belu krišku, a pravimo i trapiste sa tartufima, dimljeni trapist i običan trapist. Sir uglavnom plasiram u Beograd, Suboticu, Niš i Novi Sad, ali ne za velike trgovinske lance jer nema ni potrebe. Slabije učestvujemo na sajmovima, ali smo do sada u Srbiji dobili dosta priznanja i medalja. Učestvovanje na takvim manifestacijama zahteva više vremena i radnika koji mogu da odlaze da bi sve to odradili, ali se dešava da drugi proizvođači koji idu na sajmove uzimaju naše sireve i izlažu ih uz svoje proizvode. Na sajmu koji je održan pre dve godine u Pljevljima osvojili smo prvu nagradu koja je meni najdraža, jer smo bili najbolji među osam država, a nagrađeni smo za belu krišku sa sremušom i za dimljenu krišku. Na tom sajmu su učestvovali izlagači iz Slovenije, Austrije, Crne Gore, Hrvatske i drugih zemalja u regionu. Slovenci i Austrijanci mnogo pažnje polažu na ambalažu koja je i kvalitetnija od naše, ali dolazi vreme da ćemo i mi ovde sve to pakovati onako kako treba.

Od kozjih proizvoda se ništa ne baca, kaže Gojko Vučićević koji je ovom prilikom istakao sve dobrobiti mleka i kozje surutke. Po njegovim rečima, kozje mleko je skuplje od kravljeg, ali je po svom sastavu i mnogo kvalitetnije jer sadrži mnoge vitamine i minerale koji su važni za jačanje imuniteta i opšteg zdravstvenog stanja organizma.

– Važno je reći da se ništa ne baca, počev od mleka i mlečnih proizvoda, pa do kozjeg đubriva koje je veoma kvalitetno i skuplje od drugih stočnih stajnjaka, tako da se samim tim za proizvođače stvaraju uslovi za dodatnu zaradu. Proizvodnju surutke nikako ne treba zanemariti. Cena kozje surutke trenutno je od 50 do 60 dinara, a tržište sigurno može da se pronađe. Surutka predstavlja sporedni proizvod prilikom proizvodnje sira i ja prodam gotovo 70% surutke koje mi ostane. Danas je kozja surutka jedan od najzdravijih proizvoda na svetu, i možda ne može sve da izleči, ali sigurno može da pomogne. Što se tiče cene mleka, poređenja radi cena kravljeg mleka je niža, ali kozijeg je mnogo manje zato je i skuplje, a i mnogo je kvalitetnije. Litar kozijeg mleka koje se prodaje iz domaćinstva je 100 dinara, a mleko u otkupu je 50 dinara plus subvencija koja iznosi 7 dinara po litru. Nažalost, vrlo malo kozara ima u mom okruženju. Na Zlatiboru ima jedna farma koja poseduje oko 200 koza, oni takođe prave sireve, a u okruženju ima još možda četiri ili pet domaćinstava koja gaje po 20 koza i od kojih se otkupljuje mleko, ali to nije dovoljno. Moram da kažem da oni koji se opredele da samostalno rade, njima je dovoljno da imaju i do 30 koza, da snabdevaju recimo jednu trgovinsku radnju i mogu od toga pristojno da žive.

Kao i druge životinje koze nisu neotporne na bolesti, ali uz dobru negu i pomoć veterinara mogu da se gaje bez većih problema, kaže Vučićević.

– I kod koza postoje razne bolesti, a od samog otvaranja farme angažovali smo jednu veterinarsku stanicu iz Požege koja brine o našim kozama, od preventive do potrebne terapije, ali osnovna je preventiva. Ja smatram da su koze najpozitivnije životinje koje imaju svoju energiju. Našu farmu su počeli da posećuju i turisti, pa je tu bilo i Izraelaca, Engleza i Kineza, koji su oduševljeni, ali ne hranom već kozama i farmom i zato verujem u priču sela. Za ovu godinu od maja već imam najavljenih 4 – 5 inostranih grupa. Imam nešto smeštaja, ali nisam sve kompletirao onako kako hoću, tako da turisti dođu na nekoliko sati i odlaze dalje na destinacije koje obilaze.

POSTAVI ODGOVOR