AGROSAVETNIK, 20. avgust 2107.

AGROSAVETNIK, 20. avgust 2107.

Nepovoljni vremenski uslovi smanjiće prinose gotovo svih poljoprivrednih kultura, a stručnjaci preporučuju korišćenje različitih tretmana za oporavak biljaka; Ministarstvo poljoprivrede dodeljuje podsticaje proizvođačima koji imaju neumatičena grla

0

Poljoprivreda ove godine mnogo trpi zbog nepovoljnih vremenskih uslova, pa samim tim i poljoprivrednici imaju mnogo problema u gajenju svojih proizvoda. Veoma hladna zima, kratko proleće, sušno leto, ali i nepogode sa gradom, smanjiće prinose gotovo svih poljoprivrednih kultura. Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj i stručnoj službi, kaže da je olujno nevreme sa gradom koje je proteklog vikenda zahvatilo pojedine delove Moravičkog okruga, najveću štetu nanelo milanovačkom kraju gde su pored poljoprivrednih kultura, stradale i šume.

– Slične vremenske uslove smo imali 2007. i 2012. godine, ali temperature nisu bile toliko visoke i takvo vreme nije dugo trajalo. Imali smo velike probleme sa proizvodnjom kukuruza u suvom ratarenju, a i problem sa proizvodnjom krompira u nizijskom području. U prethodnih nekoliko dana imali smo vremenske nepogode i oluje sa pojavom grada u jednom delu moravičkog okruga. Bili smo na terenu nekoliko dana i videli smo da je najviše štete načinjeno u Gornjem Milanovcu, u selima Lozanj, Gornji Bajani, Gornji Branetići i ceo potez prema Rudniku. Nanete su velike štete ratarskim kulturama, ali još veće voću. Gradonosni oblak koji je išao iz pravca Bosne bio je neobično širok, zahvatio je prostor širine oko 6 kilometara i na tom području štete su potpune.

Poljoprivrednicima potrebna pomoć države

Damljanović ističe da bez ulaganja u sisteme za protivgradnu zaštitu i navodnjavanje, ali i bez pomoći države, poljoprivrednici neće moći da opstanu.

– Tamo gde su načinjene velike štete više ništa ne može da se preduzme. U rubnim područjima gde je bilo manje grada, mora se prskati bakarnim preparatima i izvršiti zaštita od gljivičnih oboljenja. Takođe, neophodno je razmišljati unapred i postaviti protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje. Država bi trebalo da uvede neke sistemske zakone i da omogući poljoprivrednicima da im poljoprivredno osiguranje od useva bude dostupnije.

Zaštite za poljoprivredne kulture skupa investicija

U Moravičkom okrugu se veoma mali procenat poljoprivrednih kultura gaji u zaštićenom prostoru jer je to za naše poljoprivrednike izuzetno skupa investicija.

– Jedan hektar zaštite sa mrežama košta oko 15.000 evra, a sistem za navodnjavanje od 15.000 do 20.000 evra, što predstavlja veliku investiciju koju većina poljoprivrednih proizvođača teško da može da priušti.

Damljanović savetuje primenu odgovarajućih mera kako bi se oštećene voćne vrste oporavile za narednu sezonu.

– Rezidbom voća koja se obavlja zimi treba što više oporaviti voćne vrste i pripremiti ih za preživljavanje. Što se ratarskih kultura tiče, malo šta je moguće uraditi izuzev kod povrtarskih kultura kod kojih se mora izvršiti zaštita bakarnim preparatima.

Kvalitet plodova lošiji u odnosu na prethodnu godinu

Vladmir Kostić iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe takođe potvrđuje da će kvalitet plodova biti lošiji u odnosu na prethodne godine, a posebno se osvrće na proizvodnju jabuke.

– Usled velikih temperatura došlo je do stresa kod biljaka koji se manifestovao na plodove. Došlo je i do povlačenja sokova iz plodova, tako da takvi proizvodi neće moći da postignu onaj kvalitet kakvom su se proizvođači nadali. Nakon toga usledile su i padavine grada, što je bio dodatni šok za biljke. Posle ovakvih vremenskih nepogoda treba tretirati voće kombinacijom insekticida i fungicida, da bi se povrede na plodu zatvorile. Što se tiče kasnijih sorti jabuka, one se mogu tretirati preparatima na bazi kaptana koji su dobri za zatvaranje rana, a što se tiče novih sorti čini mi se da je poslednji rok za oporavak već prošao.

Odgovarajućim preparatima protiv biljnih bolesti
Kupusni moljac
Kupusni moljac

Proizvođačima povrtarskih kultura Kostić savetuje da izvrše tretmane protiv biljnih bolesti i štetočina koje su naročito izražene pri ovakvim vremenskim uslovima.

– Krompir je već u fazi vađenja, dok je kupus u uslovima visokih temperatura zahtevao konstantno zalivanje, pa je samim tim i pritisak bolesti na njega bio veći. Što se tiče zimskog kupusa koji se kasnije seče, treba obratiti pažnju na plutelu, moljca, protiv koga se treba boriti insekticidima. Treba voditi računa i o pepelnici i plemenjači protiv kojih se može koristiti neki kontaktni preparat.

Sudbina biljnih kultura zavisi od visine temperature

Kako će se razvijati situacija narednih dana, zavisi od temperature vazduha kaže Kostić i dodaje da su poljoprivrednici trenutno fokusirani na to da biljne kulture koje gaje, koliko je to moguće, održe u dobrom stanju.

– Jako veliku ulogu igra temperatura. Na preko 35 stepeni biljka zaustavlja sve svoje fiziološke procese što je jako nezgodno jer je potrebno da se u optimalnim vremenskim uslovima formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu. Temperature neće biti ekstremne u narednom periodu, tako da se nadam da će biljke uspeti da spreme rod za narednu godinu.

Podsticaji za stočare

Stočari koji su zainteresovani za podsticaje za krave i uzgoj teladi za tov, zahteve mogu da podnesu do 30. septembra Upravi za agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede.

– Pravo na ovaj podsticaj Ministarstva poljoprivrede imaju oni proizvođači koji poseduju neumatičena grla, kao i oni koji imaju samo jedno umatičeno grlo i ne ostvaruju podsticaj za kvalitetna priplodna grla. Uslov za dobijanje podsticaja je da krava bude oteljena od 1. januara do 31. avgusta i neophodno je da proizvođači imaju broj majke i teleta, kao i datum telenja. Zahtev se podnosi do kraja septembra i može se naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Iznos podsticaja je 5.000 dinara po grlu, navodi Ljiljana Ćurčić iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR