AGROSAVETNIK, 20. decembar 2020.

AGROSAVETNIK, 20. decembar 2020.

0
Image by Karolina Grabowska from Pixabay

Postoji mnogo razloga zbog kojih je potrebno presaditi stabla voća na drugo mesto, i to ne samo mlađa stabla, već i starija ukoliko se u voćnjaku pojavi potreba za tim. O tome smo razgovarali sa Brankom Tanaskovićem, savetodavcem za voćarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, koji je objasnio da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, lakše se primaju i brže obnavljaju, ali da je i starija stabla moguće presaditi tako da mogu normalno da nastave da donose rod. Najveći uspeh postiže se jesenjim i zimskim presađivanjem, jer se stablima ne narušava vitalnost pošto su u stanju fiziološkog mirovanja. Praksa je odredila starosne granice do kojih se stabla voća mogu sa uspehom presaditi, a po rečima našeg sagovornika, uslove presađivanja ne određuje samo starost stabla, već i vrsta.

– Sadnja voćaka na pojedinačnim mestima obavlja se radi njihovog višegodišnjeg razvoja i rodnosti. Ali, postoje i slučajevi zbog kojih je potrebno i uklanjanje ili premeštanje postavljenih voćaka na drugo mesto. Često se takva stabla seku zbog neznanja vlasnika da je moguće i starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod. Ipak, mora se naglasiti da mlađa stabla značajno bolje podnose presađivanje i prijem na novom mestu, brže se obnavljaju, lakše obnavljaju svoju rodnost. Takođe, jabučaste vrste mnogo bolje podnose presađivanje tako da, na primer, jabuke, kruške, dunje, kao i orah, leska mogu se presaditi i do 15 godina starosti. Kod koštičavih vrsta, rizik kod njihovog obnavljanja je značajno veći. Praksa je pokazala da se uspešno mogu presađivati voćke do 10 godina starosti. Najbolje je stablo presaditi do 7-8 godine, odnosno tada se mogu očekivati najbolji rezultati u njegovom prijemu a kasnije i plodonošenju.

Presađivanje starijih stabala može se obaviti u jesen, u toku zime i u proleće za vreme mirovanja vegetacije.

– Mesto, odnosno jamu gde se stablo premešta, treba pripremiti ranije. Ako se presađivanje vrši u proleće jama se  kopa u jesen, a za jesenje i zimsko presađivanje na leto. Važno je da jama bude dovoljno duboka i široka, bar za 30-ak cenimetara veća od korena stabla koje presađujemo. Prilikom kopanja rupe odvaja se gornji sloj zemlje, obično se prvi ašov zemlje odvaja na jednu, a ostala zemlja na drugu stranu, pri čemu se pri sadnji ta zemlja vraća obrnutim postupkom. Prvo se vraća površinski sloj a zatim ostala zemlja, objašnjava Tanasković.

Prilikom vađenja starijeg stabla mora se pažljivo postupati.

– U krugu ili kvadratu oko voće kopa se jedan jarak. Širina bi trebalo da bude 20-30 centimetara, dubina zavisi od veličine stabla odnosno samog korena. Sve žile na koje se naiđe pažljivo se preseku. Sa porastom dubine jarka sve se više potkopava voćka, pri čemu se mora voditi računa da se na žilama zadrži zemlja. Sa ovako potkopanom voćkom koren sa zemljom trebalo bi obložiti što čvršćim materijalom ili daskama ukoliko nemamo tekstilni materijal, da bi se grumen zemlje što više zadržao na žilama. Tako pripremljeno stablo može se prenositi na kraća rastojanja ili više kilometara uz adekvatna transportna sredstva. Potrebno je izbegavati previše toplo i sunčano vreme da ne bi došlo do isušivanja korena.

Stablo treba zasaditi u novu rupu na istu dubinu na kojoj je bilo, kaže Tanasković i navodi radnje koje treba obaviti pre samog stavljanja stabla u zemlju.

– Nešto starije i razvijenije voćke trebalo bi da imaju veći busen zemlje. Pre stavljanja stabla na novo mesto moramo osvežiti preseke na žilama koje su deblje od 2 centimetra. Moramo ih zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom, pre svega, plavog kamena. Voćka se mora postaviti na istu dubinu na kojoj je i bila uz rasturanje nekih 2-3 kilograma, ali ovde se mora posebno naglasiti da ta đubriva moraju biti sa smanjenim procentom azota. Koren zatrpati zemljom a šupljine do žila ispuniti sitnom, plodnom zemljom uz mešanje zemlje sa stajnjakom. Sve treba dobro sabiti da bi se obezbedila stabilnost i lakši prijem stabla. Zbog toga je korisno i pričvrstiti stablo za postavljen kolac, a nakon obavljene sadnje voćku obavezno obilato zaliti vodom.

Rano u proleće, pre kretanja vegetacije, na presađenom stablu obavezno se mora obaviti oštra rezidba krošnje. Pored toga, voćkama se mora obezbediti redovna nega i prihrana, kao i adekvatna zaštita od bolesti i štetočina.

– Oštru rezidbu sledi premazivanje kalemarskim voskom. Primenjuje se radikalnije skraćivanje svih grana u krošnji, uz nastojanje da kruna zadrži prvobitni oblik. Za voćku koja je preživela stres, mora se obezbediti dobra nega uz uredno okopavanje, prihrana početkom i krajem proleća, navodnjavanje pre tragova suše, ali i zaštita od bolesti i štetočina. Mora se obaviti i zelena rezidba da zelene grane ne bi suviše opterećivale krunu i skraćen korenov sistem koji ne bi mogao da ishrani dominantniji nadzemni deo stabla.

Presađivanje se uglavnom radi ručnom metodom, ali postoji mogućnost i mašinskog presađivanja, objasnio je Tanasković.

– Specijalne mašine sa radnim telima su značajno sigurnije za vađenje stabala i njihov transport na novo mesto. Pre svega, odabirom načina premeštanja stabla i posebno primenom stručnih i pravovremenih radnji u ovim pomotehničkim zahvatima, plodonošenje presađenih voćaka neće izostati, uz određeni rizik koji nosi starost stabla. Što mlađa stabla, bolje je presađivanje, jer rizik za njihov opstanak je mnogo manji.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR