Постоји много разлога због којих је потребно пресадити стабла воћа на друго место, и то не само млађа стабла, већ и старија уколико се у воћњаку појави потреба за тим. О томе смо разговарали са Бранком Танасковићем, саветодавцем за воћарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби, који је објаснио да млађа стабла боље подносе пресађивање, лакше се примају и брже обнављају, али да је и старија стабла могуће пресадити тако да могу нормално да наставе да доносе род. Највећи успех постиже се јесењим и зимским пресађивањем, јер се стаблима не нарушава виталност пошто су у стању физиолошког мировања. Пракса је одредила старосне границе до којих се стабла воћа могу са успехом пресадити, а по речима нашег саговорника, услове пресађивања не одређује само старост стабла, већ и врста.
– Садња воћака на појединачним местима обавља се ради њиховог вишегодишњег развоја и родности. Али, постоје и случајеви због којих је потребно и уклањање или премештање постављених воћака на друго место. Често се таква стабла секу због незнања власника да је могуће и старије стабло пресадити тако да оно настави да доноси род. Ипак, мора се нагласити да млађа стабла значајно боље подносе пресађивање и пријем на новом месту, брже се обнављају, лакше обнављају своју родност. Такође, јабучасте врсте много боље подносе пресађивање тако да, на пример, јабуке, крушке, дуње, као и орах, леска могу се пресадити и до 15 година старости. Код коштичавих врста, ризик код њиховог обнављања је значајно већи. Пракса је показала да се успешно могу пресађивати воћке до 10 година старости. Најбоље је стабло пресадити до 7-8 године, односно тада се могу очекивати најбољи резултати у његовом пријему а касније и плодоношењу.
Пресађивање старијих стабала може се обавити у јесен, у току зиме и у пролеће за време мировања вегетације.
– Место, односно јаму где се стабло премешта, треба припремити раније. Ако се пресађивање врши у пролеће јама се копа у јесен, а за јесење и зимско пресађивање на лето. Важно је да јама буде довољно дубока и широка, бар за 30-ак цениметара већа од корена стабла које пресађујемо. Приликом копања рупе одваја се горњи слој земље, обично се први ашов земље одваја на једну, а остала земља на другу страну, при чему се при садњи та земља враћа обрнутим поступком. Прво се враћа површински слој а затим остала земља, објашњава Танасковић.
Приликом вађења старијег стабла мора се пажљиво поступати.
– У кругу или квадрату око воће копа се један јарак. Ширина би требало да буде 20-30 центиметара, дубина зависи од величине стабла односно самог корена. Све жиле на које се наиђе пажљиво се пресеку. Са порастом дубине јарка све се више поткопава воћка, при чему се мора водити рачуна да се на жилама задржи земља. Са овако поткопаном воћком корен са земљом требало би обложити што чвршћим материјалом или даскама уколико немамо текстилни материјал, да би се грумен земље што више задржао на жилама. Тако припремљено стабло може се преносити на краћа растојања или више километара уз адекватна транспортна средства. Потребно је избегавати превише топло и сунчано време да не би дошло до исушивања корена.
Стабло треба засадити у нову рупу на исту дубину на којој је било, каже Танасковић и наводи радње које треба обавити пре самог стављања стабла у земљу.
– Нешто старије и развијеније воћке требало би да имају већи бусен земље. Пре стављања стабла на ново место морамо освежити пресеке на жилама које су дебље од 2 центиметра. Морамо их загладити оштрим ножем и дезинфиковати раствором, пре свега, плавог камена. Воћка се мора поставити на исту дубину на којој је и била уз растурање неких 2-3 килограма, али овде се мора посебно нагласити да та ђубрива морају бити са смањеним процентом азота. Корен затрпати земљом а шупљине до жила испунити ситном, плодном земљом уз мешање земље са стајњаком. Све треба добро сабити да би се обезбедила стабилност и лакши пријем стабла. Због тога је корисно и причврстити стабло за постављен колац, а након обављене садње воћку обавезно обилато залити водом.
Рано у пролеће, пре кретања вегетације, на пресађеном стаблу обавезно се мора обавити оштра резидба крошње. Поред тога, воћкама се мора обезбедити редовна нега и прихрана, као и адекватна заштита од болести и штеточина.
– Оштру резидбу следи премазивање калемарским воском. Примењује се радикалније скраћивање свих грана у крошњи, уз настојање да круна задржи првобитни облик. За воћку која је преживела стрес, мора се обезбедити добра нега уз уредно окопавање, прихрана почетком и крајем пролећа, наводњавање пре трагова суше, али и заштита од болести и штеточина. Мора се обавити и зелена резидба да зелене гране не би сувише оптерећивале круну и скраћен коренов систем који не би могао да исхрани доминантнији надземни део стабла.
Пресађивање се углавном ради ручном методом, али постоји могућност и машинског пресађивања, објаснио је Танасковић.
– Специјалне машине са радним телима су значајно сигурније за вађење стабала и њихов транспорт на ново место. Пре свега, одабиром начина премештања стабла и посебно применом стручних и правовремених радњи у овим помотехничким захватима, плодоношење пресађених воћака неће изостати, уз одређени ризик који носи старост стабла. Што млађа стабла, боље је пресађивање, јер ризик за њихов опстанак је много мањи.
