[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 20. јануар 2019.

Снег који је падао претходних дана, по оцени пољопривредних стручњака добродошао је површинама под озимим културама, али и земљишту које није обрађено, како би услови за пролећне радове били бољи. Сетва стрних жита је доста каснила због мале количине падавина током јесени па су ратари имали проблема са сувим земљиштем које је самим тим било теже за обраду и није на време могло да се припреми за сетву која се у појединим крајевима наше земље продужило и до краја новембра, па чак и до почетка децембра. Добривоје Поповић, саветодавац за ратарство из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Крагујевцу, каже да је у Шумадији стрним житима засејана око трећина планираних сетвених површина и да ове снежне падавине и ниске температуре нису нашкодиле тим усевима.

Снег повољно утиче на усеве

– Усеви јесење сетве су две групе усева, крмно биље и стрна жита. Крмно биље које се сеје крајем августа и почетком септембра и наравно стрна жита која се сеју у октобру и новембру. Засејано је и једних и других биљних врста свега око трећине, негде око 30 до 40 одсто планираних или просечно уобичајених сетвених површина сваке године. Било је суше, веома тешких услова, није могла да се обави основна обрада и припрема земљишта за сетву и изостала је сетва на већини атара, а изостала је и основна обрада за пролећну сетву. Усеви који су засејани су у добром стању зависно од времена сетве, да ли је октобар или ранији период, или је то сетва крајем новембра односно почетком децембра. Ова влага изузетно повољно утиче, падавине су у облику снега, ниске температуре које су биле до -12 или -14 степени апсолутно не делују на измрзавање јер је било снежног покривача. Иначе, на измрзавање и проређивање усева стрних жита утичу температуре испод -14 степени када су површине без снега.

Оно што је значајно је да су снежне падавине побољшале водни режим у земљишту, каже Добривоје Поповић, и истиче да ће бити неопходно још падавина, нарочито снега, како би резерве воденог талога током пролећа биле на оптималном нивоу.

– Могу да кажем да су ове падавине уобичајене за овај период, утицале су повољно, али не само на усеве него и на још један моменат у укупној пољопривредној производњи, односно биљној производњи, а то је побољшање водног режима у ораничном слоју и у дубљим слојевима. С обзиром на недостатак влаге који траје већ деценијама, инструменти у неким периодима чак и не могу да забележе постојање влаге на метар-два дубине, ово време је веома повољно за побољшање водног режима. То је од 20 до 50 литара количине падавина, зависно од атара. Падавине у облику снега су благотворније у овом периоду од кише јер их земља полако упија, не отиче. То је за сада довољно да се накупе резерве и ја бих био веома срећан када би било падавина у неком каснијем периоду, чак и у већим количинама, да бисмо имали резерву воденог талога и водни режим у оптималном стању негде почетком и током пролећа.

Принос пшенице испод просека, принос кукуруза добар

Принос пшенице у Шумадијском крају прошле године је био испод просека, каже наш саговорник, али је са друге стране принос кукуруза био веома добар.

– Приноси су нешто испод просека код стрних жита, јечам је био задовољавајући, пшеница негде између 3 и 3,5 тоне у укупном просеку, али зато смо имали изузетно добре приносе кукуруза, сунцокрета и соје. Сунцокрета је било 3,5 тоне, кукуруз је са добрим приносом изнад шест тона сувог зрна по хектару, а било је и атара са девет тона сувог зрна по хектару. Могу да кажем да је соја ове године у атарима где се гаји била са рекордним приносима од 4 тоне по хектару што је за Шумадију, па и за Војводину, појам производње соје.

На почетку прошлогодишње вегетације очекивања су била да ће род и принос пшенице бити веома добри јер је овој житарици погодовало време од сетве до пред саму жетву, али потом су кренуле честе кише које су утицале на то да у појединим крајевима наше земље зрно буде нешто лошијег квалитета. Након тога, откуп је прошао веома лоше, каже Добривоје Поповић, с обзиром на то да је било случајева да се пшеница откупљивала и за само 12 динара по килограму, због чега је у Шумадији у откупу завршила половина прошлогодишњег рода.

– Финални подаци су поражавајући, тачно је то да је половина отишла, а половина није, и то по веома ниским ценама, а то је било на доњој граници параметара за откуп. Млинско-пекарска индустрија има велике растуре или малу количину повољног коефицијента у млевењу и зато се то догађа да они избегавају откуп.

Пластеничка производња у Шумадији недовољно развијена

Пластеничка производња у Шумадији није довољно развијена, па највећи број поврћа које се може наћи на пијачним тезгама у Крагујевцу и околини стиже из Поморавља и са југа Србије.

– Ми смо ту за Чачком, Краљевом, али за Чачком посебно, а нарочито када је трстенички крај у питању. Крагујевац и околина, односно Шумадија, немају стакленичко-пластеничку производњу која бележи значајне резултате. Односно имамо је, али у односу на те атаре немамо ни десети део, можда и много мање. Снабдевање поврћем Крагујевца и околине је углавном из дела Поморавља и југа Србије, али добар део се снабдева и из Јагодине, Ћуприје, Параћина, тачније из дела који је изузетно богат стакленичко-пластеничком производњом.

Недостатак традиције гајења поврћа у заштићеним условима је један од разлога недовољне пластеничке производње, али и чињеница да је на подручју Шумадије безводни терен који је познат и по малим количинама падавина.

– Мислим да је разлог навика, односно не постоји традиција производње поврћа као што то постоји у Поморављу о коме говорим. А проблем је и у оскудним количинама воде. Поврће захтева огромне количине воде, Шумадија је безводни терен у правом смислу: по количини падавина, проточним водама и по бунарима који су јако дубоки.

Идеално време за припрему ране пролећне сетве

Добривоје Поповић поручује пољопривредницима да након отапања снега искористе ово време и влажно земљиште да изврше основну обраду и припрему за рану пролећну сетву.

– Ја бих само додао из искуства да треба искористити ову влагу. Биће сада можда и дана када ће бити суво, просушену површину искористити за основну обраду за пролећну сетву. Одмах да се уради и основна обрада и припрема за прву рану пролећну сетву, то је крај фебруара, почетак марта када се сеју јари јечам, овас, црвена детелина, неке крмне културе, грашак и тако даље. И препоручио бих, с обзиром на велике трошкове при улагању у пољопривредну производњу, да се овога пута изостави основно ђубриво пошто је врло касно за наредну вегетациону сезону, било да су то стајњак или комплексна мешана ђубрива. Зашто? Јер је наредни период кратак за разлагање тих ђубрива, да буду у воденом раствору, да их земљиште разложи и да се усвоје у наредној вегетационој сезони. Практично треба ићи само са азотним ђубривима за наредну вегетациону сезону.

Обавезан упис катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња

Измењеним Правилником о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства, који је ступио на снагу крајем децембра, предвиђен је обавезан упис свих катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња. Дакле, пољопривредници су ове године у обавези да обнове регистрацију газдинства, а обнова ће се обављати у периоду од 1. марта до 30. априла, каже Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби. Захтев за обнову морају да поднесу лично носиоци газдинстава, а саветодавци Пољопривредних стручних служби из Чачка, Горњег Милановца, Ариља и Лучана ће им бити на располагању за сваки вид помоћи и савета који им буду неопходни.

– По овом новом Правилнику, за разлику од претходне две године где није била неопходна обнова регистрације пољопривредних регистрованих газдинстава, неопходно је у овој години извршити обнову регистрације свих регистрованих пољопривредних газдинстава, а та обнова ће се вршити у периоду од 1. марта до 30. априла. Било коју промену коју имају, било да се тиче пољопривредних култура на земљиштима, врсте животиња или промене земљишног поседа који је основа коришћења земљишта као што су рецимо катастарска величина и катастарска култура, власништво или закуп, неопходно је пријавити Управи за трезор Министарства финансија. Такође бих напоменула да се сви пољопривредни произвођачи који ће вршити обнову  регистрације пољопривредних газдинстава, могу обратити нашој Пољопривредној саветодавној и стручној служби, како на територији Чачка, тако и на територији Милановца, Ариља и Лучана, ради помоћи због тога што су прописани и нови обрасци за упис и обнову регистрације пољопривредних газдинстава.

У случају да пољопривредни произвођачи не обнове газдинство на време, односно у предвиђеном периоду од 01. марта до 30. априла, губе право на субвенције државе до поновног преласка газдинства у активан статус, каже Биљана Јањић.

– Уколико пољопривредни произвођачи не обнове газдинство на време, односно, у овом периоду како је прописало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, тада газдинство прелази у пасиван статус што значи да не може више користити никакве субвенције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде до оног момента док поново не пређе у активни статус.
Постоје и неке теже повреде као што су фалсификована документа, давање лажних изјава, и у тим случајевима пољопривредно газдинство прелази у пасиван статус од три до пет година. Што се тиче ових који не изврше обнову газдинстава од 01. марта до 30. априла, они тек следеће године када буде поново рок за упис, односно обнову регистрације, могу прећи у активан статус.

Донет нови Правилник о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству

Крајем децембра донет је и нови Правилник о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству за тов јунади, свиња, јагњади и јаради који је донео одређене измене.

– Што се тиче Правилника о условима и начину остваривању на подстицај у сточарству за тов јунади, свиња, јагњади и тов јаради обавестила бих све пољопривредне произвођаче који се баве товом јунади да имају новине и што се тиче датума подношења захтева, услова под којима се врши подношења захтева, као и у погледу броја јунади. За разлику од досадашњег Правилника где је могао конкурисати свако ко има товну јунад, па и једно грло у тову, по овом новом Правилнику не може се конкурисати за подстицаје за тов јунади уколико немате минимум три товна грла. Такође је новина у погледу подстицаја у сточарству за тов свиња где се сада може остварити подстицај за највише 5000 грла товних свиња по регистрованом пољопривредном газдинству у току једне календарске године, а по претходном Правилнику је то било 10.000 грла товних свиња. Напоменула бих за све пољопривредне произвођаче да су нови и датуми када се подносе захтеви за подстицаје за сваку годину. Дефинисани рок је од 01. фебруара до 31. јула за разлику од прошле године када су подношени од 01. јануара до 15. октобра. Значи од 01. фебруара до 31. јула текуће календарске године уколико су грла предата кланици или извезена у периоду од 01. јула претходне календарске године до 30. јуна текуће године. Изузетак је 2019. година где се узимају сва грла која су извезена и предата кланици од 01. октобра 2018. године до 30. јуна текуће године.

Уз захтев за подстицаје у сточарству за грла предата кланици подноси се пријемница за откупљена грла са спецификацијом грла за које се подноси захтев, оверена од стране кланице и надлежног ветеринарског инспектора.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024