[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 21. април 2019.

Договорена је произвођачка цена малине од 139,03 динара по приносу од осам тона. Став удружења из Западне Србије је да би требало да се према произвођачкој утврди минимална откупна цена. На основу ње, која би важила за род 2019. године, произвођачи би већ сада могли да директно потписују уговоре са својим хладњачама, односно, додају анексе постојећим уговорима. То би пољопривредним произвођачима била једина сигурност да ће нешто бити испоштовано, сматра Милијан Лазић, председник Управног одбора пољопривредних произвођача Ужице.

– Све друго што остаје на речима једноставно „не пије воду“. Имамо лоше искуство са Министарством пољопривреде, посебно министром Недимовићем у протекле две године, када ништа договорено нису испоштовали. Сматрамо да је, уколико се у најкраћем року не нађе минимална откупна цена и не почне потписивање уговора, ово само бацање прашине у очи пољопривредним произвођачима и губљење времена док се малина не доведе до брања. Уколико дођемо до почетка сезоне са нејасном ситуацијом по питању цене, руке су нам везане и поновиће се случај од прошле и претпрошле године, каже Лазић.

Други проблем представља то што се, како изгледа, заборавља да су малинари прошле године закинути за најмање четрдесет динара за род. Њихово уверење је да би то требало да им на неки начин буде надокнађено, ако не из система редовне продаје малине од откупљивача, онда бар путем субвенција којима би држава покрила минус заостао из прошле године. Такође, мада је у начелу договорен отпис дуга за минерално ђубриво због сушне сезоне 2013, на терену је ситуација другачија. Лазић истиче да све хладњаче потенцирају дугове произвођача, па су у проблему они који нису успели да их измире из било ког оправданог разлога попут града и лоших услова, или предају робу за авансирана средства попут хемије и ђубрива.

Малињаци су угрожени, приноси у опадању

Као и прошле, прича он, ситуација у малињацима је ове године скоро па катастрофално лоша. Много је суве или малине која неједнако креће, па ће њена количина чак и у нормалним временским условима бити мања од очекиване. Евентуални град, кише или суша довели би их у још гору ситуацију. Површине под малином се повећавају, али приноси по јединици су у опадању: са ранијих просечних 12-13 тона по хектару дошло се до 5. Сами произвођачи не знају који је узрок томе, а могло би бити било шта – од хемије до микроклиматских услова. Највише се суше малињаци у котлинама, поред водотокова. Чак и оне малине које су деловале живо у тренутку везивања, сада споро и неједнако крећу да пупе.

– Мора нам се тачно рећи шта је у питању и које ће мере бити предузете да се то реши, јер ћемо у супротном остати без малињака и производње, упозорава Милијан Лазић, истичући као пример што немају увид у то која је хемија неадекватна, а сви је примењују по препоруци хладњача којима предају малину, чак воде и дневнике прскања.

Представници овог удружења повукли су се из Радне групе након што ју је напустио др Ацо Лепосавић, не желећи да учествују у нечему што је лоше по њихове пољопривреднике. Засметало им је, прича председник, што је створена атмосфера у којој је немогуће прегласавање, а једини стручњак коме су веровали одступио је из групе. За одлуку Владе да размотри предлог о будућем уплаћивању износа ПДВ-а директно на рачун произвођача нису сигурни како ће бити спроведена у пракси, јер би то значило да произвођачи најпре уђу у систем ПДВ-а, што тренутно није случај са већином просечних сеоских газдинстава. Тиме се без потребе компликује папиролошка ситуација.

Испратити услове увоза и извоза, заштитити произвођаче

Лазићева процена је да свака минимална аконтна цена испод 165 динара представља губитак за пољопривредне произвођаче. Хоће ли се она убудуће поправити, зависи од државних институција и тога раде ли свој део посла: дакле, има ли реекспорта малине, монопола на тржишту или се извози преко дуплих фактура? Да би држава то решила, каже он, нису јој потребна новчана средства. Неопходно је испратити колико малине улази и на који начин излази из Србије: да ли са пореклом земље из које је увезена, или се препакује и миксује, па даље пласира као српска. Ове препреке стављају произвођаче у позицију експлоатисаних, јер практично раде само да покрију трошкове.

– Прошлу годину смо завршили са чистим губитком, видећемо како ће бити ове. Имам утисак да то није тако само у малини: пошто као удружење пољопривредних произвођача пратимо и остале структуре, видимо да се доносе закони тешко примењиви на терену. Нажалост, уместо да буде бенефита за нас пољопривреднике, увек извлачимо дебљи крај, почев од актуелних закона о доприносу на наднице. Примера ради, противградни стрелци годинама раде по уговору о делу, без икаквог осигурања од државе, без радног стажа и оствареног услова за пензију. Сада нас терају да уплаћујемо доприносе сезонским радницима, што је ипак компликована процедура, имајући у виду да многи одустану после свега пар сати, а нама остаје беспотребна папирологија, наводи Лазић.

Због лоше прошлогодишње цене, од многих малињака су власници дигли руке, немајући рачун да улажу. Претходних година је долазило до експанзије, али у међувремену пада принос, тако да количина малине није једнака оној од пре деценију и више. Раније се долазило до сто хиљада тона, а ове године процењују да је једва достигнуто шездесет хиљада. Наупрот томе, Привредна комора званично износи податак о сто осам хиљада тона, што је за Лазића сигнал да се нешто чудно дешава са увозом.

Поучени лошим искуством

Коментаришући недавну најаву формирања тима за проверу извоза и увоза малине, као и наводно постигнуту договорену цену, каже да није циљ само пролонгирати конкретну акцију и држати произвођаче у незнању до самог брања, као што је до сада био случај.

– Подржавамо сваки предлог за побољшавање услова за опстанак и живот на селу, па самим тим и покушаје решавања проблема у малинарству, јер добро знамо да је малина још пре пет година, од Шапца до Рашке, одржала друштвени мир и становништво, „крпећи“ минусе у свим другим пољопривредним производњама, лошим платама и томе што су људи остајали без посла. Све што води ка нормалном развоју малинарства има нашу подршку, али исто тако смо сумњичави према формирању тимова, анкетних одбора или комисија, јер знамо како то изгледа у пракси, закључује председник Управног одбора ПП „Ужице“.

Топлији дани утичу на затварање унутрашњих слојева земље и формирање специфичне микроклиме, погодне за појаву болести. Које препарате и методе заштите применити на жита и воће овог пролећа?

О заштити стрних жита

Са порастом температуре, дошло је до раста пшенице и других стрних жита, али и ницања разних коровских биљака. У овом тренутку, стрна жита се налазе у најосетљивијој фази када им ове биљке наносе велику штету, а закоровљеност посебно лоше утиче на развој усева и каснији принос, упозорава Весна Нишавић Вељковић, саветодавац за заштиту биља.

– Произвођачи пре свега треба да знају да постојећи хербициди за сузбијање корова у стрним житима углавном делују само на биљке које су већ никле. Због тога је неопходно да се пре примене ове мере обиђу парцеле, утврди присуство и врста коровских биљака, углавном широколисних. У почетку највећи проблем представљају ранопролећни корови као што су дивља коприва, вероника, мишјакиња, међутим, сви они мање утичу на принос стрних жита него актуелни пролећни корови, нпр. поповац, паламида или броћ. Без обзира што се неки хербициди могу применити у каснијим фазама, чак до појаве листа заставичара, треба знати да се принос стрних жита формира баш у овој фази, између првог и другог коленца, када је најбоље време да извршимо сузбијање корова, објашњава саветница.

Што се тиче избора хербицида, мора се водити рачуна о врстама коровских биљака присутним на парцели. Могу се користити они на бази 2,4 – Д или из групе сулфонилуреа, као што су активне материје метсулфурон-метил и трибенурон-метил. Поменути хербициди добро делују на већину широколисних корова који се јављају у усеву стрних жита: горушица, попонац, дивља булка, паламида. Међутим, веома значајан коров који може да у великој мери смањи принос јесте броћ или ваталица, на који ови хербициди слабо делују. Према томе, уколико се ваталица појави у усеву, потребно је додати препарате на бази флуроксипира.

– Поред заштите од корова, веома је значајно предузети мере против болести. Када почне да интензивно расте пшеница, долази до затварања земље и у доњим спратовима усева прави се микроклима која је изузетно повољна за развој болести као што су пегавост листа и стабла, пепелница, рђа. Како усев расте, тако се и болести пењу према горњим спратовима биљке, уништавајући зелену површину и оштећујући усев. Оболео и без довољно лисне површине, он не може дати висок принос. Зато апелујем да се у овој фази обавезно са хербицидима примене и фунгициди. Углавном су из групе триазола и могу бити комбинација једног или више њих, али и садржати активне материје из две групе, попут триазола и стробулирина. Фунгициди нове генерације имају нову активну материју, ксемијум, која је у комбинацији са активном материјом из групе струбулирина, каже Весна Нишавић Вељковић.

Превентива по питању воћака

Тамо где је прецветала шљива, потребно је да произвођачи спроведу заштиту од штеточине познате као шљивина оса. За ту намену, користи се фунгицид из групе дитиокарбамата, који може бити на бази манкозеба или метирама. Углавном се користи заједно са инсектицидом из групе неоникотиноида, као што је ацетамиприд или комбинација хлорпирифоса и циперметрина.

Јабуке су током кишног периода понегде у фази цветања, а негде су прецветале. Уколико је ово друго случај, може се користити инсектицид, уз комбинацију фунгицида за заштиту од чађаве краставости листа и плодова, као и од пепелнице. Потребно је водити рачуна о коровским биљкама попут маслачка или мртве коприве, које цветају у воћњаку. С обзиром на то да оне могу бити станиште пчела, сва третирања би ваљало померити за касне вечерње сате.

Произвођачима дуње препоручује се да сачекају фазу пуног цветања. У зависности од временских услова, дуња се штити од трулежи плода, монилије цвета и плода. Користе се специфични фунгициди за заштиту од ове болести и период цветања би обавезно требало да буде покривен са два до три третмана специфичним фунгицидима.

Весна Нишавић Вељковић сматра да много тога зависи од начина који се пољопривредници одлучују да примене у заштити биљака од болести. Наши произвођачи обично немају праксу заштите, а пошто се углавном користе за сточну храну, приноси пшенице су им довољни такви какви јесу – ретко ко их продаје. Међутим, она подсећа на то да неадекватна заштита може довести до великих губитака у приносу.

Поделите вести

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *