На Златибору је од 10. до 12. децембра, одржан 11. по реду семинар Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије под мотом „Србија се брани лепотом и знањем“. Семинар су организовали Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Институт за примену науке у пољопривреди, а међу учесницима су били представници Одбора за село – Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Амбасаде Краљевине Холандије, Амбасаде Републике Аустрије, Пољопривредних саветодавних и стручних служби Републике Србије, представници Покрајинског секретаријата за пољопривреду, представници факултета и института, општина и удружења пољопривредних произвођача, Савез винара и виноградара Србије, произвођачи вина из више региона, Савез произвођача ракије Србије, представници туристичких организација и други бројни гости. Представник чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе био је Борко Ивановић, саветодавац за ратарство и повртарство, који каже да је главна тема семинара ове године била сеоски туризам.
Неопходно је зауставити одумирање села
– Акценат је био на сеоском туризму, односно модулима ИПАРД-а где пољопривредници који се баве сеоским туризмом могу да аплицирају за средства из Европске Уније. Веома битна ставка која се провлачила кроз сва три дана семинара је опстанак села у Србији, односно показатељи који већ годинама указују на то да села полако изумиру. У овом нашем крају то и није толико драстично изражено као у неким другим деловима Србије, али свакако је фокус био на томе да се у наредних неколико година пронађе начин да се стање поправи, јер из дана у дан има све више села која немају становника. Опстанак села је веома важан, а ми као пољопривредни стручњаци можемо да предложимо неке мере како она могу да се сачувају од изумирања, али ту даље кораке мора да предузме држава, мада је питање и да ли су људи у данашње време заинтересовани да остану на селу. У том смислу је било доста предлога и закључака, који се пре свега односе на аграрну политику, на неке мере које Министарство пољопривреде може да спроведе и да утиче на то да људи остају на селу и да се баве пољопривредом на својим газдинствима. Генералан закључак је да је сеоски туризам једна од делатности која као додата вредност пољопривредницима може донети додатне приходе у свом газдинству. Ту су и мере ИПАРД-а и Министарства пољопривреде које ће утицати да се помогне пољопривредним произвођачима са разним субвенцијама. И сада држава издваја доста субвенција за пољопривреду да би се млади задржали на селу, односно да би наставили да се баве пољопривредном производњом, рекао је Ивановић.
Чачански крај има добре предуслове за сеоски туризам
Поред предавача из Србије, учешће у семинару су узели и представници из Аустрије и Холандије и они су дали примере како се то ради у њиховим земљама.
– Аустрија је успела у последњих 50 година да села која су имала исти број становника и пре 20 година и данас задржи на том нивоу, али то је ипак дуготрајан процес. Не може се ништа радити преко ноћи, овде код нас већ 30 година се да села празне, тако да ће се тај тренд сигурно и наставити, али свакако треба покушати у неком наредном периоду, а то је пре свега на Влади Србије, да се пронађе модел како да се постојећи број пољопривредника задржи на својим имањима.
Чачански крај има потенцијала за развој сеоског туризма и то у скоријој будућности треба искористити, каже Борко Ивановић.
– Свакако да нема села у Србији које нема неке знаменитости, лепе крајеве, а чачански крај је изузетно погодан, пре свега због Овчарско-кабларске клисуре, великог броја манастира, близине града, па и добре саобраћајне инфраструктуре, тако да свакако има овде потенцијала. Ту су и Горњи Милановац, Лучани, Ариље који имају велики број регистрованих газдинстава која се баве и сеоским туризмом и свакако је то један од модела и начина како повећавају своје приходе, поред основне пољопривредне производње. Сигурно да сеоски туризам и код нас може бити један добар извор примања као што је то на пример у Аустрији и у Словенији.
Поред развоја сеоског туризма, на семинару су обрађене и теме из ратарства, сточарства, воћарства и заштите биља па су се учесници упознали са актуелним темама из области саветодавства и пољопривредне струке.
Повртари и ратари углавном могу бити задовољни овом годином
Пољопривредни радови су завршени, следи период зимског мировања, а Борко Ивановић каже да је ова година по питању повртарства и ратарства била углавном добра.
– Можемо да кажемо да је година била изузетно успешна, што се тиче и приноса и квалитета свих производа. Пре свега да кажем да се кромпир и купус, као и паприка традиционално гаје у овом нашем крају, а произвођачи свакако могу бити задовољни што се тиче приноса и квалитета. Цена кромпира је на нивоу од 30 до 35 динара, што је задовољавајуће за овај период. Када је купус у питању, цена је нешто нижа у односу на претходне године, и пољопривредници не могу бити задовољни, али што се тиче рода купуса могу бити изузетно задовољни, јер је ова година била изузетно приносна. Што се тиче паприке, она већ традиционално десетак година има стабилну цену и ове године она је била од 70 до 80 динара на велико, тако да сви наши повртари што се тиче и приноса и и квалитета, а донекле и цене могу бити задовољни овом годином која је на измаку. Када је купус у питању, на нашем подручју се највише гаје хибриди и то пре свега Браво, Коронет, Структа, Компас, тако да 90% тржишта држе произвођачи који су се определили пре свега за те хибриде који су интересантни и за кишељење. Добар део купуса заврши на домаћем тржишту јер ми имамо још увек ту традицију кишељења купуса и скоро свака породица у овом нашем крају кисели одређену количину купуса. Међутим, последњих неколико година имамо у чачанском крају неколико произвођача киселог купуса који пласирају свој производ на инострано тржиште, пре свега у Немачку, Аустрију и скандинавске земље.
Ратари завршили сетву озимих стрнина
Ове године је на територији рада Пољопривредне и саветодавне стручне службе Чачак, која поред нашег града покрива и Горњи Милановац, Ивањицу, Лучане и Ариље и Пожегу, посејано око шест хиљада хектара пшенице и око две и по хиљаде осталих озимих стрнина, што је на нивоу вишегодишњег просека.
– Кренуло се са раном сетвом од почетка октобра, па је сетва потрајала и до краја новембра. Пшеница и остале озиме стрнине су у одличном стању, барем ових претходних дана када сам био на терену, тако да можемо очекивати да буде успешна година што се тиче озимих стрнина. Да подсетим да је прошле године јесења сетва поприлично каснила, али је велики проблем био и код оних произвођача који су рано посејали, па је онда током раног пролећа дошло до појаве вируса пре свега на пшеници. Тај појас се протезао од Прељине, Доње Трепче, Бечња и у том крају где је имало доста пропадања пшенице, тако да се надам да наредне године ситуација неће бити таква. Такође бих рекао да овако високе температуре у децембру, без снега и падавина, не погодују озимим стрнинама и свакако су резерве влаге у земљи врло ниске, али се надам да ће јануар, фебруар и март надокнадити мањак падавина, да ћемо имати периоде са доста снежних дана јер ће то доста значити за озиме стрнине.
Лепо време треба искористити за основну обраду земљишта
Ово је период када пољопривредници могу да искористе ово лепо време да одраде основну обраду на парцелама где планирају пролећну сетву, односно гајење кромпира, купуса или кукуруза.
– Наравно, ко има могућности било би задовољавајуће и основно ђубрење у одређеној количини. Видим да већ пољопривредни произвођачи код нас примењују јесење, тј. зимско орање и добар део пољопривредних произвођача, пре свега повртара, искористи тај период и за прво основно ђубрење својих парцела. Саветодавци ће зимски период искористити за предавања по селима. Очекују се и правилници Министарства пољопривреде током јануара па ћемо онда имати и неке ближе информације везане за подстицаје током 2020. године, рекао је Борко Ивановић.
Конкурс за субвенције а младе пољопривредника отворен до краја године
Радован Шеварлић, саветоавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби, подсетио је пољопривредне произвођаче да је крајњи рок за подношење захтева по конкурсу за доделу подстицајних средстава за пољопривреднике који су млађи од 40 година 31. децембар.
– У питању је подршка програмима за инвестиције у набавку опреме и механизације у биљној производњи, за набавку опреме и механизације у сточарској производњи, али исто тако и за набавку квалитетних приплодних грла у сточарству. Висина подстицаја је 75 одсто а захтеви се подносе са предрачуном и осталом пратећом документацијом Управи за аграрна плаћања Министарства пољопривреде. Максималан износ подстицаја по овом конкурсу је 1.500.000 динара, а инвестиција се реализује тек након добијања решења по коме се пољопривредницима одобрава право на набавку опреме, механизације или квалитетних приплодних грла за које су поднели захтев. Оно што бих истакао, то је да је ово једини правилник по коме се пољопривредницима унапред одобравају субвенције и исплаћују на њихов рачун, а они имају обавезу да обезбеде остатак средстава и да Управи доставе рачуне и осталу документацију као доказ да су та средства наменски потрошили, објаснио је Шеварлић.
