AGROSAVETNIK, 22. decembar 2019.

AGROSAVETNIK, 22. decembar 2019.

„Opstanak sela je veoma važan, a mi kao poljoprivredni stručnjaci možemo da predložimo neke mere kako ona mogu da se sačuvaju od izumiranja, ali tu dalje korake mora da preduzme država, mada je pitanje i da li su ljudi u današnje vreme zainteresovani da ostanu na selu"

0
Foto: Dženarika Info

Na Zlatiboru je od 10. do 12. decembra, održan 11. po redu seminar Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije pod motom „Srbija se brani lepotom i znanjem“. Seminar su organizovali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Institut za primenu nauke u poljoprivredi, a među učesnicima su bili predstavnici Odbora za selo – Srpske akademije nauka i umetnosti, Privredne komore Srbije, Ambasade Kraljevine Holandije, Ambasade Republike Austrije, Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi Republike Srbije, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, predstavnici fakulteta i instituta, opština i udruženja poljoprivrednih proizvođača, Savez vinara i vinogradara Srbije, proizvođači vina iz više regiona, Savez proizvođača rakije Srbije, predstavnici turističkih organizacija i drugi brojni gosti. Predstavnik čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe bio je Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo, koji kaže da je glavna tema seminara ove godine bila seoski turizam.

Neophodno je zaustaviti odumiranje sela

– Akcenat je bio na seoskom turizmu, odnosno modulima IPARD-a gde poljoprivrednici koji se bave seoskim turizmom mogu da apliciraju za sredstva iz Evropske Unije. Veoma bitna stavka koja se provlačila kroz sva tri dana seminara je opstanak sela u Srbiji, odnosno pokazatelji koji već godinama ukazuju na to da sela polako izumiru. U ovom našem kraju to i nije toliko drastično izraženo kao u nekim drugim delovima Srbije, ali svakako je fokus bio na tome da se u narednih nekoliko godina pronađe način da se stanje popravi, jer iz dana u dan ima sve više sela koja nemaju stanovnika. Opstanak sela je veoma važan, a mi kao poljoprivredni stručnjaci možemo da predložimo neke mere kako ona mogu da se sačuvaju od izumiranja, ali tu dalje korake mora da preduzme država, mada je pitanje i da li su ljudi u današnje vreme zainteresovani da ostanu na selu. U tom smislu je bilo dosta predloga i zaključaka, koji se pre svega odnose na agrarnu politiku, na neke mere koje Ministarstvo poljoprivrede može da sprovede i da utiče na to da ljudi ostaju na selu i da se bave poljoprivredom na svojim gazdinstvima. Generalan zaključak je da je seoski turizam jedna od delatnosti koja kao dodata vrednost poljoprivrednicima može doneti dodatne prihode u svom gazdinstvu. Tu su i mere IPARD-a i Ministarstva poljoprivrede koje će uticati da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima sa raznim subvencijama. I sada država izdvaja dosta subvencija za poljoprivredu da bi se mladi zadržali na selu, odnosno da bi nastavili da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, rekao je Ivanović.

Čačanski kraj ima dobre preduslove za seoski turizam

Pored predavača iz Srbije, učešće u seminaru su uzeli i predstavnici iz Austrije i Holandije i oni su dali primere kako se to radi u njihovim zemljama.

– Austrija je uspela u poslednjih 50 godina da sela koja su imala isti broj stanovnika i pre 20 godina i danas zadrži na tom nivou, ali to je ipak dugotrajan proces. Ne može se ništa raditi preko noći, ovde kod nas već 30 godina se da sela prazne, tako da će se taj trend sigurno i nastaviti, ali svakako treba pokušati u nekom narednom periodu, a to je pre svega na Vladi Srbije, da se pronađe model kako da se postojeći broj poljoprivrednika zadrži na svojim imanjima.

Čačanski kraj ima potencijala za razvoj seoskog turizma i to u skorijoj budućnosti treba iskoristiti, kaže Borko Ivanović.

– Svakako da nema sela u Srbiji koje nema neke znamenitosti, lepe krajeve, a čačanski kraj je izuzetno pogodan, pre svega zbog Ovčarsko-kablarske klisure, velikog broja manastira, blizine grada, pa i dobre saobraćajne infrastrukture, tako da svakako ima ovde potencijala. Tu su i Gornji Milanovac, Lučani, Arilje koji imaju veliki broj registrovanih gazdinstava koja se bave i seoskim turizmom i svakako je to jedan od modela i načina kako povećavaju svoje prihode, pored osnovne poljoprivredne proizvodnje. Sigurno da seoski turizam i kod nas može biti jedan dobar izvor primanja kao što je to na primer u Austriji i u Sloveniji.

Pored razvoja seoskog turizma, na seminaru su obrađene i teme iz ratarstva, stočarstva, voćarstva i zaštite bilja pa su se učesnici upoznali sa aktuelnim temama iz oblasti savetodavstva i poljoprivredne struke.

Povrtari i ratari uglavnom mogu biti zadovoljni ovom godinom

Poljoprivredni radovi su završeni, sledi period zimskog mirovanja, a Borko Ivanović kaže da je ova godina po pitanju povrtarstva i ratarstva bila uglavnom dobra.

– Možemo da kažemo da je godina bila izuzetno uspešna, što se tiče i prinosa i kvaliteta svih proizvoda. Pre svega da kažem da se krompir i kupus, kao i paprika tradicionalno gaje u ovom našem kraju, a proizvođači svakako mogu biti zadovoljni što se tiče prinosa i kvaliteta. Cena krompira je na nivou od 30 do 35 dinara, što je zadovoljavajuće za ovaj period. Kada je kupus u pitanju, cena je nešto niža u odnosu na prethodne godine, i poljoprivrednici ne mogu biti zadovoljni, ali što se tiče roda kupusa mogu biti izuzetno zadovoljni, jer je ova godina bila izuzetno prinosna. Što se tiče paprike, ona već tradicionalno desetak godina ima stabilnu cenu i ove godine ona je bila od 70 do 80 dinara na veliko, tako da svi naši povrtari što se tiče i prinosa i i kvaliteta, a donekle i cene mogu biti zadovoljni ovom godinom koja je na izmaku. Kada je kupus u pitanju, na našem području se najviše gaje hibridi i to pre svega Bravo, Koronet, Strukta, Kompas, tako da 90% tržišta drže proizvođači koji su se opredelili pre svega za te hibride koji su interesantni i za kišeljenje. Dobar deo kupusa završi na domaćem tržištu jer mi imamo još uvek tu tradiciju kišeljenja kupusa i skoro svaka porodica u ovom našem kraju kiseli određenu količinu kupusa. Međutim, poslednjih nekoliko godina imamo u čačanskom kraju nekoliko proizvođača kiselog kupusa koji plasiraju svoj proizvod na inostrano tržište, pre svega u Nemačku, Austriju i skandinavske zemlje.

Ratari završili setvu ozimih strnina

Ove godine je na teritoriji rada Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Čačak, koja pored našeg grada pokriva i Gornji Milanovac, Ivanjicu, Lučane i Arilje i Požegu, posejano oko šest hiljada hektara pšenice i oko dve i po hiljade ostalih ozimih strnina, što je na nivou višegodišnjeg proseka.

– Krenulo se sa ranom setvom od početka oktobra, pa je setva potrajala i do kraja novembra. Pšenica i ostale ozime strnine su u odličnom stanju, barem ovih prethodnih dana kada sam bio na terenu, tako da možemo očekivati da bude uspešna godina što se tiče ozimih strnina. Da podsetim da je prošle godine jesenja setva poprilično kasnila, ali je veliki problem bio i kod onih proizvođača koji su rano posejali, pa je onda tokom ranog proleća došlo do pojave virusa pre svega na pšenici. Taj pojas se protezao od Preljine, Donje Trepče, Bečnja i u tom kraju gde je imalo dosta propadanja pšenice, tako da se nadam da naredne godine situacija neće biti takva. Takođe bih rekao da ovako visoke temperature u decembru, bez snega i padavina, ne pogoduju ozimim strninama i svakako su rezerve vlage u zemlji vrlo niske, ali se nadam da će januar, februar i mart nadoknaditi manjak padavina, da ćemo imati periode sa dosta snežnih dana jer će to dosta značiti za ozime strnine.

Lepo vreme treba iskoristiti za osnovnu obradu zemljišta

Ovo je period kada poljoprivrednici mogu da iskoriste ovo lepo vreme da odrade osnovnu obradu na parcelama gde planiraju prolećnu setvu, odnosno gajenje krompira, kupusa ili kukuruza.

– Naravno, ko ima mogućnosti bilo bi zadovoljavajuće i osnovno đubrenje u određenoj količini. Vidim da već poljoprivredni proizvođači kod nas primenjuju jesenje, tj. zimsko oranje i dobar deo poljoprivrednih proizvođača, pre svega povrtara, iskoristi taj period i za prvo osnovno đubrenje svojih parcela. Savetodavci će zimski period iskoristiti za predavanja po selima. Očekuju se i pravilnici Ministarstva poljoprivrede tokom januara pa ćemo onda imati i neke bliže informacije vezane za podsticaje tokom 2020. godine, rekao je Borko Ivanović.

Konkurs za subvencije a mlade poljoprivrednika otvoren do kraja godine

Radovan Ševarlić, savetoavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, podsetio je poljoprivredne proizvođače da je krajnji rok za podnošenje zahteva po konkursu za dodelu podsticajnih sredstava za poljoprivrednike koji su mlađi od 40 godina 31. decembar.

– U pitanju je podrška programima za investicije u nabavku opreme i mehanizacije u biljnoj proizvodnji, za nabavku opreme i mehanizacije u stočarskoj proizvodnji, ali isto tako i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu. Visina podsticaja je 75 odsto a zahtevi se podnose sa predračunom i ostalom pratećom dokumentacijom Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede. Maksimalan iznos podsticaja po ovom konkursu je 1.500.000 dinara, a investicija se realizuje tek nakon dobijanja rešenja po kome se poljoprivrednicima odobrava pravo na nabavku opreme, mehanizacije ili kvalitetnih priplodnih grla za koje su podneli zahtev. Ono što bih istakao, to je da je ovo jedini pravilnik po kome se poljoprivrednicima unapred odobravaju subvencije i isplaćuju na njihov račun, a oni imaju obavezu da obezbede ostatak sredstava i da Upravi dostave račune i ostalu dokumentaciju kao dokaz da su ta sredstva namenski potrošili, objasnio je Ševarlić.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR