Besparica jača od elementarnih nepogoda
Poljoprivrednike je tokom čitave godine pratio niz nepovoljnih agrometeoroloških uslova koji su loše uticali na rod, kvalitet, a u pojedinim slučajevima i na cenu poljoprivrednih proizvoda. Prema tvrdnjama agroekonomista, ove godine je bilo prostora da, zbog slabijeg roda, veći broj poljoprivrednih proizvoda poskupi, ali se ta očekivanja do sada nisu obistinila.
Marko Bogojević, agroekonomista Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Kraljevu kaže da su ove jeseni i razni drugi faktori uticali na formiranje cena.
– Kada je reč o proizvodnji mleka i mesa, ona direktno zavisi od cene žitarica, a one i pored smanjenih prinosa zbog suše nisu drastično povećane jer je platežna moć slaba. Cena žitarica se ove jeseni kreće oko 25 dinara po kilogramu, ako se nabavljaju na tonu. Bilo je prognoza da će cena žitarica otići na 30 dinara, ali za sada se to nije dogodilo, kaže Bogojević.
Zbog nesrazmere na tržištu moguće smanjenje stočnog fonda
Bogojević navodi da je pored žitarica i cena sena ostala ista kao prošle godine, uprkos suši koja je gotovo prepolovila prinose krmnog bilja. On smatra da ni u budućem periodu neće biti značajnijih odstupanja, ali da zbog ovakve nesrazmere na tržištu može doći do smanjenja stočnog fonda.
– Kada je reč o stočnom fondu, tu se cene, bar u ovom delu Srbije, formiraju na mesečnom nivou. Mi sada imamo jednu nesvakidašnju situaciju, a to je da je cena tovljenika viša od žive vage prasetine. Cena prasića se kreće od 170 do 190 dinara, dok je cena tovljenika 220 dinara po kilogramu. Cenu tovljenika je podigla velika potražnja. Očekujući da će cene hraniva ove godine biti više, verovatno se veliki broj građana odlučio da ne kupuje prasiće i ne bavi se tovom, kaže Bogojević dodajući da ni po ovakvim, nepromenjenim cenama stočne hrane, ova vrsta poljoprivredne proizvodnje nije naročito isplativa.
Cena šljive dobra uprkos lošijem kvalitetu
Ovogodišnja suša nije pogodovala ni ratarskim kulturama, a ni voćari nisu prošli bolje. Voćnjake su još s početka proleća u velikoj meri oštetili prolećni mrazevi koji su umanjili, a u zavisnosti od terena ponegde i potpuno uništili ovogodišnji rod voća. Uprkos tome, Bogojević kaže da cene ne odstupaju mnogo od onih iz prethodnih godina, ali naglašava da su izuzetak cene šljive i oraha.
– Ove godine su jedino proizvođači šljive mogli da budu relativno zadovoljni otkupnom cenom šljive, jer je u mnogim krajevima Srbije uopšte nije bilo. Tamo gde mraz nije oštetio šljivike u cvatu, rod je bio solidan, a šljiva se i pored lošijeg kvaliteta zbog suše dobro plaćala, jer je nije bilo na tržištu. Ovogodišnji rod oraha je takođe prepolovljen, a u nekim krajevima i potpuno uništen prolećnim mrazom. Zbog toga na pijacama imamo neznatno višu cenu jezgra oraha, od oko 1.200 dinara za kilogram, za razliku od prošle godine kada je bila za 200 do 300 dinara niža. Kad se sve to iskombinuje sa ekonomskom situacijom u zemlji i slabom platežnom moći stanovništva, očekuje se da i pored slabog roda i prinosa cene većine poljoprivrednih kultura neće rasti, zaključuje Bogojević.
Uzgajanje bezvirusnog sadnog materijala u Guči
U nekadašnjem Centru za krompir u Guči počelo je gajenje bezvirusnog sadnog materijala pojedinih voćarskih i povrtarskih kultura. Drago Milošević, jedan od članova tima koji radi na ovim zasadima, kaže da je veoma dobro što je bivši Centar za krompir, koji je osnovan 90-ih godina, ponovo stavljen u funkciju.
– Srećna je okolnost što je stavljeno u funkciju sve što bivši Centar za krompir poseduje, a tu pre svega mislim na laboratorije koje su ponovo sređene i sada mogu da služe za primer.
Najpreča proizvodnja deficitarnih biljaka
Iako je Centar osnovan još pre više od 20 godina isključivo za gajenje bezvirusnog sadnog materijala krompira, sada se uvode savremene tehnologije proizvodnje bezvirusnog sadnog materijala za ovu povrtarsku kulturu. Međutim, krompir će biti manji deo te proizvodnje, kaže Drago Milošević, jer će se akcenat staviti na biljne kulture koje su deficitarne i koje se za sada uvoze.
– Kada je u pitanju proizvodnja krompira neke stvari su se kod nas promenile u odnosu na devedesete godine prošlog veka. Mi trenutno nemamo sopstvene sorte, već se proizvodnja bazira na inostranim sortama. U laboratoriji će se sada proizvodnja bezvirusnog krompira bazirati na slobodnim sortama koje nisu na listi, tako da nema potrebe tražiti licencu za njih, već se mogu slobodno umnožavati. Jedan deo te proizvodnje odnosiće se na krompir, a proizvodićemo i druge biljke, kao što je na primer beli luk koji je deficitaran jer ga uvozimo iz drugih zemalja, navodi Milošević.
On objašnjava šta podrazumeva savremena tehnologija proizvodnje bezvirusnog sadnog materijala, odnosno na koji način se dolazi do takvih sadnica:
– Biljke se uzgajaju tako da se njihov korenov sistem nalazi u vazduhu u tamnim uslovima, i u njega se ubrizgava hranljivi rastvor iz kojeg biljka usvaja sve što joj treba. Gornji deo biljke nalazi se iznad komora, na svetlosti gde obavlja fotosintezu i stvara organsku materiju koju transportuje u krtole koje se takođe nalaze slobodne u vazduhu.
Širok spektar biljaka razmnožavaće se na ovaj način
Milošević naglašava da tim koji je sada u laboratoriji, sigurno ima u planu da u budućnosti proširi listu biljnih vrsta koje će razmnožavati na ovaj način.
– Mislim da će se proizvoditi maline, kupine, ribizle i jagode, sve ono što se proizvodi reznicama, a to je širok spektar biljaka, kaže Milošević.
U Centru za krompir u Guči trenutno se radi na umnožavanju bezvirusnog sadnog materijala koji se nalazi na takozvanim slobodnim listama za koje nije potrebno tražiti autorska prava.
– Koliko mi je poznato, kada je u pitanju krompir, oni umnožavaju one sorte koje nisu na listi, za njih ne treba tražiti autorsko pravo. A što se tiče belog luka, verovatno će tražiti njegove najkvalitetnije genotipove i njih umnožavati.
