[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 23. август 2020.

Ове године је било доста проблема за пољопривреднике, нарочито за воћаре, јер су временски услови били неповољни и смањили су принос многих воћних врста као што су малина и кајсија. Са друге стране, ратари углавном могу бити задовољни. Један од најважнијих послова у ратарству је завршен, а то је жетва пшенице. По речима Милана Дамљановића из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе, у Моравичком округу је ове године принос пшенице већи од прошлогодишњег.

– Произвођачи пшенице су ове године задовољни, имали смо повољне услове за узгој пшенице, одлично време за жетву, тако да су приноси били изузетни. С обзиром на то да се код нас у производњу пшенице не улажу велика средства, овакви просечни приноси који смо имали ове године задовољили су наше пољопривредне произвођаче. Просечан принос је, иначе, веома дискутабилан. Креће се од 3 до 7-8 тона по хектару. На нашем подручју  је уобичајено да се тај принос креће око 4,5 – 5 тона по хектару, а ове године је био и за целу тону више од просека, а имали смо и парцеле са 8 тона приноса по хектару, иако су оне ипак у мањем броју.

Стање у засадима кукуруза је веома добро, каже Дамљановић и додаје да произвођачи ове године могу да очекују рекордне приносе.

–  Ове године смо имали укупно око 11,5 хиљада хектара засејано кукурузом, што оним за брање што кукурузом за производњу силаже. Сетва је извршена у оптималном року, ницање је било уредно. Након тога је уследио период захлађења који је успорио вегетацију кукуруза за до 3 недеље, али су следили повољни услови са довољно падавина и задовољавајућим температурама тако да је врло брзо надокнађен тај губитак у развоју. Ако би се наставили овакви услови, могли бисмо се надати рекордним приносима у производњи. А за 15-20 дана почети и берба најранијих хибрида.

На нашем подручју су у последње време затупљени хибриди ИИИ и ИВ групе који раније стижу за брање, каже Дамљановић. Препорука произвођачима у равничарском подручју је да угајају хибриде ИВ и В групе зрења, а за силажу као и до сада треба користити хибриде који имају каснију вегетацију.

– Постоје групе зрења од И до ВИИИ с тим што се у нашим крајевима углавном користе од ИИИ до ВИИ групе зрења, значи разлика између појединих група је од 5 до 7 дана. Практично су најранији хибриди тзв. стоданци, односно они који стижу за 3 месеца односно неких 100 дана, док најкаснији стижу за 135-140 дана. У повољним временским условима у суштини сви ти хибриди могу да се развију на нашем поднебљу, али ако дође до неповољних временских услова када кукуруз не може да „накупи“ довољну температуру за свој развој и зрење, може да дође до кашњења у зрењу и до буђања зрна и нежељених последица које је после тешко сузбити.

Временски услови погодовали развоју кромира

Произвођачи кромпира се припремају за вађење касних сорти. Дамљановић каже да је кромпир у Моравичком округу посађен на 3600 хектара и да су временски услови погодовали његовом расту и развоју.

–  Имали смо обиље падавина, а температуре су биле нешто ниже и није било ударних разлика између дневних и ноћних температура, тако да се кромпир од почетка развијао убрзано и вегетација је ишла 2 недеље испред уобичајеног времена.

Скидање зелене масе у засадима кромпира значајно олакшава поступак вађења кртола, каже Дамљановић истичући да је веома важно обратити пажњу на правилно складиштење, како би се кромпир током чувања заштитио од кромпировог мољца.

– Основни савети за вађење и складиштење кромира су да најпре треба урадити скидање зелене масе кромпира, било хемијски или механички, јер то олакшава вађење. Последњих година имамо појаву кромпировог мољца када је кртола кромпира на површини. Такође, приликом вађења уколико кромпир остане на површини земљишта дуже време, може доћи до заразе што није добро јер када се такав кромпир ускладишти у складиштима која нису добро дезинфикована и очишћена, долази до развоја и неколико генерација кромпировог мољца који изазива труљење кромпира. Зато кромпир треба што експедитивније извадити, џакирати на парцелама или на други начин превести до магацина који морају бити дезинфиковани и ускладиштити их на време. Складишта морају имати мреже на прозорима и вратима јер знамо да приликом складиштења сви отвори морају бити отворени ради сушења кромпира. Ако дође до заразе у складиштима, после тога је готово немогуће елиминисати кромпиров мољац.

По речима нашег саговорника, произвођачи данас на располагању имају преко 40 сорти кромпира, већином високородног, намењеног за индустријску прераду, али је познато да су за конзумирање намењене сорте које имају нижи принос.

– Данашњи приноси од 4,5-5 вагона добри, а у условима заливања крећу се од 6-7 вагона. Принос и квалитет кромпира су дијаметрално супротни. Укусније и квалитетније су оне сорте које имају нижи принос и краћу вегетацију, док су високородне сорте углавном намењене за индустријску прераду.

На парцелама на којима је засађен купус, стање је добро. Временске прилике нису утицале на појаву одређених болести, тако да проблема у производњи овог поврћа за сада нема. Дамљановић каже да остаје да се види какво ће бити стање на тржишту.

– Произвођачи знају да морају да се руководе плодоредом јер купус не подноси монокултуру, долази до развоја многих болести пре свега на корену а и до болести саме биљке. Те болести су опасне и могу да смање род купуса за 70%. Уколико се о овоме води рачуна, проблема нема. Остаје да се види какво ће бити стање на тржишту. Знамо да ако нешто добро роди обично су лоше цене и произвођачи обично буду незадовољни ако је цена ниска јер немају економског оправдања ни да ваде ни лагерују а камоли да га продају.

Отказан Међународни пољопривредни сајам

Међународни пољопривредни сајам који је требало да се одржи у мају, а потом је померен за септембар, ипак неће бити одржан. Менаџмент Новосадског сајма сада развија платформу за виртуелни Пољопривредни сајам који ће бити место за повезивање излагача са крајњим корисницима, па ће тако сајам бити одржан у виртуелном формату, а о тачном датуму јавност ће бити накнадно обавештена. Према садашњој одлуци, 87. међународни пољопривредни сајам требало би да буде одржан од 15. до 21. маја 2021. године. Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду један је од пет најзначајнијих пољопривредних сајмова у Европи који окупља око 1.500 излагача из 60 земаља.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024