Претрага
[rstr_selector]

AGROSAVETNIK, 23. septembar 2018.

Svaka zemlja ima svoj proizvod po kome je prepoznatljiva, a sinonim za Srbiju svakako je rakija. Pravi se od raznog voća, ali šljivovica je nacionalni brend. Uz nju se smeje, veseli, a često i započinje dan. Neizostavni gost svakog srpskog slavlja, služi se u kafanama i restoranima, pravljena u kazanima starih majstora, šljivovica je rakija sa kojom se u Srbiji nazdravlja.
Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, kaže da je Šumadija poznata po proizvodnji rakije, ali da proizvođači nisu uvek imali odgovarajuću podršku.

– Pre godinu dana smo započeli jedan dosta veliki posao koji ima za cilj da pruži konkretnu podršku našim proizvođačima rakije i voćarima sa teritorije Šumadijskog okruga. Projekat se realizuje u okviru programa „Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji“ koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Ideja projekta „Šumadijska šljiva“ je razvoj teritorijalnog identiteta regije u ključnim sektorima ruralne ekonomije. Definitivno je Šumadija široko prepoznata kao područje gde se pravi najbolja rakija šljivovica, međutim decenijama naši proizvođači rakije nisu imali odgovarajuću podršku. Mi smo sa osam registrovanih destilerija na početku napravili dogovor i pomogli im da naprave asocijaciju „Šumadijska rakija“ koja sada već broji 14 članova. U ovoj prvoj godini su ostvareni veoma ozbiljni i konkretni rezultati. Obezbedili smo im podršku tehnologa, tako da je svaka od destilerija jedno određeno vreme imala na raspolaganju eksperta koji je dolazio i pomagao im da unaprede svoju tehnologiju proizvodnje, a znamo da veliki broj destilerija to sebi ne može da priušti. Zatim smo ušli u proces zaštite geografskog porekla šumadijske šljivovice. Elaborat je završen i biće ovih dana predat Ministarstvu poljoprivrede. Uradili smo novu zajedničku etiketu šumadijske šljivovice kao jedan zajednički proizvod udruženja koji treba ubuduće da dovede do toga da se malo veće količine rakije koje imaju iste karakteristike proizvode na ovoj teritoriji. Najveći broj destilerija kroz program je dobio određenu opremu, od punilica, čepilica, etiketirki do sistema za navodnjavanje. U okviru ovog projekta smo formirali i regionalni prognoziono-informacioni sistem, što je jako značajno. Kupili smo 15 meteoroloških stanica koje smo uručili Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Kragujevac. Na osnovu toga će čitava naša teritorija biti pokrivena mrežom stanica koje su  povezane u nacionalni prognozno-informacioni sistem i naši poljoprivredni proizvođači će moći besplatno da koriste informacije i da na pravi način i u pravo vreme koriste ove tehničke mere.

Razvoj turističke ponude

Jedan od ciljeva je i razvoj turističke ponude regiona, pa je s tim u vezi urađena studija vezana za rakijsku turu.
– Izgradili smo, adaptirali i opremili četiri degustacione sale, a do ovog projekta imali smo samo jednu i to destileriju Aleksić, tako da sada imamo pet sala u ponudi, što bi trebalo da dovede do širenja turističkog proizvoda i dovođenja većeg broja turista na našu teritoriju. Uradili smo i studiju vezanu za rakijsku turu sa ciljem da se razvije novi turistički proizvod „Šumadijska rakijska tura” i sada smo u fazi prodaje i pronalaženja operatera koji bi se bavio privlačenjem turista.

Rakijaši i vinari zajedno u „Šumadijskom dućanu“

Radilo se i na razvoju tržišta, pa je u Beogradu otvoren „Šumadijski dućan” u kome zajednički nastupaju proizvođači rakije i vina.
– Pored onih klasičnih promotivno-marketinških aktivnosti, velikog broja prezentacija, degustacija i rakijskih večeri, otvorili smo specijalizovanu prodavnicu na Vračaru, na jednoj vrlo ekskluzivnoj lokaciji. Reč je o „Šumadijskom dućanu“ u kome zajednički nastupaju svi naši rakijaši i vinari, a u asortimanu se nalazi oko 88 etiketa od 26 proizvođača asocijacije „Šumadijska rakija“ i Udruženja vinara Šumadije. To je jedina regionalna prodavnica ove vrste u Beogradu i moram da kažem da sam prilično zadovoljan jer nekako Srbi ne vole da se udružuju u istom sektoru, a retkost je da se dva sektora nađu i dogovore zajedničke aktivnosti i ovo je jedinstven slučaj, rekao je Popović i dodao da je ovaj projekat samo prva faza aktivnosti koje treba da se nastave i u budućnosti.
– U okviru projekta je planirana studijska poseta u Italiju i Francusku koju ćemo organizovati u oktobru za naše proizvođače rakije, a u pitanju je poseta proizvođačima grape, konjaka i proizvođačima opreme za proizvodnju žestokih alkoholnih pića.
Za nešto više od godinu dana koliko traje projekat postignut je veliki napredak, a na nedavnom Šumadijskom sajmu poljoprivrede koji je održan u Kragujevcu organizovali smo i prvo ocenjivanje rakije sa grupom eminentnih profesora koji su bili u žiriju. Oni su bili izuzetno zadovoljni i prilično iznenađeni kvalitetom naših proizvoda.

Dobra saradnja sa vinarima 

Regionalna razvojna agencija Šumadije i Pomoravlja sarađuje sa šumadijskim vinarima. Nenad Popović kaže da je tokom protekle godine urađeno mnogo toga, pa je tako između ostalog vinarima obezbeđena savremena laboratorija koja se nalazi u Kraljevoj vinariji, napravljena je nova etitketa Šumadijske ružice, a zasađen je i eksperimentalni vinograd sa nekoliko klonova prokupca.

– Sa šumadijskim vinarima sarađujemo već tri godine. Prvo  smo radili na jednom projektu koji je finansirala Razvojna agencija Srbije, koji je bio manjeg obima, ali su bile započete neke vrlo značajne aktivnosti. Kupili smo zajedničku laboratoriju za ispitivanje, potom smo im angažovali menadžera udruženja, a ono što je najznačajnije jeste da smo napravili novu etiketu zajedničkog šumadijskog vina, a to je Šumadijska ružica. Urađen je tehničko-ekonomski elaborat za proizvodnju „ružice“ i proizvedena prva pilot serija. Ideja je da jednog dana to vino bude nešto poput kjantija, da svi mogu da ga proizvode, ali šumadijsku ružicu sa zaštićenim geografskim poreklom samo šumaijski vinari. Ovo što sada radimo sa njima je značajno većeg obima i u kontekstu novca koji stoji na raspolaganju i u kontekstu uticaja. Kupljena je nova savremena pogonska laboratorija koja će dodatno da im unapredi produktivnost u proizvodnji. To je zajednička laboratorija čije je korišćenje besplatno i nalazi se u Kraljevoj vinariji, tako da ne moraju da nose svoje uzorke van regiona. Pored toga, zasadili smo eksperimentalni vinograd sa nekoliko klonova prokupca, jer je ideja da se odabere onaj klon prokupca koji je najprilagođeniji našim pedološkim i klimatskim uslovima, a sve sa ciljem da se ta naša autohtona sorta oživi i masovnije uđe u proizvodnju vina, između ostalog i šumadijske ružice, jer se šumadijska ružica bazira na prokupcu. Rekonstruisali smo jedan deo Kraljeve vinarije koja je, istorijski posmatrano, naša najznačajnija vinarija i predstavlja koren srpskog vinarstva u Topoli. Reč je o velikom prostoru, preko 300 kvadrata koji smo adaptirali i sada je to zajednička višenamenska sala za sve vinarije kojih u udruženju trenutno ima 18, ali na žalost veliki broj njih nema svoje degustacione sale. Imamo samo tri vinarije sa degustacionim salama, tako da će oni moći da koriste ovaj prostor i za te namene. Tu imamo i prodavnicu vina, a pored toga u tom prostoru će moći da se održavaju i različiti sastanci, promocije i prijem turista koji u sve većem broju dolaze u Kraljevu vinariju.

Urađen je i jedan pilot projekat podrške mladom vinaru, rekao je Popopvić i naveo druge aktivnosti koje imaju za cilj  razvoj turizma ovog dela Srbije, a u planu je i dovođenje eminentnih vinskih kritičara iz inostranstva sa ciljem promovisanja šumadijskog vina.
– Nemanja Arsenijević je naš najmlađi srpski vinar kome smo kupili opremu za preradu grožđa na bazi koje je on povećao svoju proizvodnju za preko 60 odsto. Imali smo vrlo širok spektar promotivnih aktivnosti, od vinskih večeri, preko brendiranja restorana. Kao ključnu ciljnu grupu odabrali smo restorane, okupljali vlasnike i sa njima razgovarali o tome da šumadijska vina uđu u njihovu redovnu ponudu, što će dosta uticati na plasman. Takođe smo uradili i dokument vezan za vinsku turu, kao kod rakijske ture i tu pokušavamo da na neki način privučemo veći broj turista na teritoriju Šumadije. Imamo jednu vrlo interesantnu aktivnost vezanu za dovođenje eminentnih vinskih kritičara iz inostranstva i njihov boravak u Šumadiji, sa idejom da ih sprovedemo kroz naše vinograde i vinarije i da oni na neki način postanu advokati našeg vina.

Podrška ženama na selu

– Jedan vrlo interesantan projekat projekat koji imamo je i „Osnaživanje žena na selu”. Obezbedili smo sredstva za oko 60 žena koje su nosioci ekonomske aktivnosti na selu da dobiju grantove za tri oblasti – ruralni turizam, proizvodnju hrane i stare zanate. Taj fond smo upravo zatvorili. Raspisan je drugi poziv pre oko tri nedelje i mislim da će tu rezultati biti veoma dobri. U prvom pozivu za podršku sektora proizvodnje hrane i starih zanata je oko 30 žena dobilo sredstva i kupljena im je oprema, jer one ne dolaze u direktan kontakt sa novcem. One se prijavljuju sa biznis planom, komisija odlučuje i onda dodeljujemo sredstva i nabavljamo opremu koja se instalira i zatim pratimo rad i namensko korišćenje. Drugi poziv koji je bio za ruralni turizam se upravo završio, a mislim da je komisija donela odluku da 23 ili 24 kandidatkinje budu podržane. To je nešto što može da se preslika i na druge delove Srbije, jer govorimo o relativno skromnim sredstvima. Po klijentu je to između dve i tri hiljade švajcarskih franaka, a klijent je u obavezi da obezbedi nekih 15 odsto sufinansiranja. Pored toga radimo analizu socioekonomskog položaja žene na selu, pomažemo im da se udruže, da dođu do mušterija kroz razvoj sistema onlajn i direktne prodaje, tako da su to sve neke pilot aktivnosti koje, osim što se sprovode ovde u Šumadiji, mogu da se realizuju i u drugim delovima Srbije.

Popović je rekao da stanje u poljoprivredi može da se popravi uvođenjem rejonizacije proizvodnje na teritoriji cele zemlje, kao i da treba raditi na uvođenju novih tehnologija u proizvodnju.
– Neophodno je ući u neku vrstu rejonizacije proizvodnje na teritoriji Srbije čime bi se omogućilo da se na adekvatan način podrže one oblasti proizvodnje i prerade koje su najprilagođenije prirodnim uslovima koji postoje na toj teritoriji, što trenutno nije slučaj. Rejonizacija podrazumeva korišćenje naprednih tehnologija u proizvodnji i stvaranje onoga što se zovu kratki lanci vrednosti, u smislu stvaranja i povezivanja između proizvođača i prerade radi stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednošću.
Neophodno je da se u objedinjavanju usluga za poljoprivredne proizvođače obezbedi lakša dostupnost informacijama. Teško je poljoprivredniku, s obzirom na nivo obaveza koje ima na dnevnom nivou, da prati između ostalog šta je to tačno u svakoj meri navedeno, kako popuniti neke obrasce koji su nekada komplikovani i u tom smislu je neophodno da se razvije jedan sistem koji bi olakšao upravo dostupnost informacija i podrške u pristupu sredstvima, zaključio je Nenad Popović.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *