Ближи се време када треба обавити једну од најважнијих агротехничких мера у ратарству – прихрањивање озимих стрнина. Искусни ратари знају да је крај фебруара и почетак марта идеално време за овај посао, али се ове године посебно мора обратити пажња на ту меру јер, како наводи Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе, пшеница је у зимски период ушла у веома лошем стању јер је јесења сетва знатно каснила, а то ће се сигурно одразити на приносе. Поред тога, на нашем терену је посејано мање стрних жита него претходних година, каже Дамљановић, а опште стање на засејаним парцелама није задовољавајуће, због чега би прихрану требало обавити на време уз правилну примену ђубрива.
– Ове године морамо обратити посебну пажњу на ту меру зато што је пшеница ушла у зиму у веома лошем стању, осим тога ове године је посејано око 2000 хектара на нашем терену, мање пшенице и укупних стрнина него што је то уобичајено сваке године. Прошле године смо имали изузетно добру и успешну сетву, посејано је негде око 9000 хектара озимих стрнина док је ове године та цифра око 6000, значи за неких 30 до 40 одсто мање јер временске прилике нису дозволиле. Такође, сетва је обављена у неким крајњим роковима који сигурно доносе мањак приноса на крају и ушла је у зимну фазу или у фазу ницања једног до два листа што је најнеповољнија прилика, јер знамо да кад пшеница уђе у пуно бокорење и када се формира чвор бокорења, она је тада доста отпорна и може да поднесе и мразеве и касне мразеве и голомразице. Пшеница тек сада на неким парцелема ниче и тек сада почиње да се бокори и зато је неопходно да се уради једна добра прихрана каном, на нашим теренима овде треба избегавати Уреу јер је то физилошки кисело ђубриво, изазива закишељавање земљишта која су код нас ионако кисела и зато Кан са 27 одсто азота треба примењивати у количинама од 150 до 200 килограма по хектару за прву прихрану која је сада крајем фебруара. Било би повољно, за петнаестак дана после прве прихране, поновити прихрану са 50 до 100 килограма кана. С обзиром на то да су усеви нешто ређи и да је мало пшенице посејано, ово је заиста неопходно да би се тај род колико-толико извукао на ниво просека у нашој Републици.
С обзиром на мање површине које су јесенас засејане под пшеницом, то ће највероватније бити надокнађено јарим културама чија сетва следи:
– Под пшеницом је нешто више од 4000 хектара, а просечно се на нашим теренима сеје око 6000 хектара годишње. Прошла година је била изузетна када је и више посејано, али ове године можемо очекивати укупно свих стрнина озимих и пшенице и озимог јечма максимално до 6000 хектара. Примећено је да је доста велика потражња за јарим стрнинама, односно овсом и јарим јечмовима, тако да ја претпостављам да ће у овом периоду када се врши сетва тих јарих стрнина, та ситуација бити поправљена, али то може бити за још једно максимално 1000 хектара, не више.
Да ли се ратари већ припремају за пролећну сетву?
– Код нас у тој раној пролећној сетви најзаступљеније су ране повртарске културе које иду на зелени пијац, лук и слично, такође у пластеничкој производњи је већ извршена сетва и расађивање зелене салате, а за неколико дана ће бити и пикирање парадајза у пластеницима и у стакленицима. Главне културе које се у нашем крају гаје од јарих култура су кромпир и кукуруз, за то је још рано, значи не треба журити са сетвом кукуруза јер температура земљишта мора бити изнад 10 степени. Ништа не добијамо раном сетвом док се земљиште не загреје до 10 степени, јер онда долази до пропадања семена у земљишту. Исто важи практично и за кромпир. Боље сачекати да се земљишта мало угреју с обзиром на то да имају довољно влаге и онда извршити садњу кромпира.
Очекује се да ће ове године бити нешто веће интересовање за сетвом кукуруза, јер доста је остало припремљених парцела на којима нису посејане озиме културе па ће вероватно пољопривредни произвођачи то искористити за сетву кукуруза.
Производња биљних култура у пластеницима, које захтевају додато загревање, није у значајној мери развијена у чачанском крају јер пољопривредници немају услове за такву производњу, па су се више определили за гајење поврћа које подноси ниже температуре, каже Дамљановић.
– У току зиме није било неких екстремно ниских температура и оне културе које се гаје зими у нашим пластеницима, пре свега спанаћ и зелена салата су први, та производња иде у неколико кола и она почиње, смењује једна другу сваких пар месеци, тако да су у току зиме већ произведена једно до два кола зелене салате и спанаћа. а што се тиче осталих култура, оне се не могу производити код нас без додатног загревања. Тако да се у затвореном простору у нашем крају углавном не производе парадајз и краставци и остале културе за које је потребна велика количина топлоте, јер таква производња није исплатива и углавном наши произвођачи немају услове за такву производњу и оријентишу се на културе које подносе ниже температуре па њих производе.
Агрохемијска анализа земљишта – основни предуслов успешне пољопривредне производње
Дамљановић је подсетио да је агрохемијска анализа земљишта основни предуслов успешне пољопривредне производње у повртарству, ратарству и воћарству. По његовим речима, крајем марта ће се знати да ли ће чачанска Пољопривредна саветодавна и стручна служба вршити бесплатну анализу на основу Уредбе Министарства пољоприведе.
– Ове године још увек није изашла Уредба о бесплатној анализи земљишта, тако да не знамо да ли ће се одржавати или неће, то негде крајем марта обично излази, тада ћемо знати да ли ће се вршити бесплатна анализа земљишта. Али то није препрека, то није тако скупа анализа, кошта неких две, две и по хиљаде динара. Може да се уради у Воћарском институту, у Институту за земљиште у Београду, као и у стручним службама у Краљеву и у Ужицу. Ми нажалост немамо лабораторију за комплетну анализу земљишта, већ можемо да радимо неке једноставније анализе киселост земљишта, ПХ вредност и слично.
Довољно је урадити анализу на 4 до 5 година јер земља у том периоду не може много да се промени, без обзира на ђубрење и културе које се гаје.
Што се тиче квалитета земљишта на нашем подручју, основни проблем је то што је оно углавном кисело, а таква земљишта нису погодна за гајење већине биљака, па је неопходна додатна калцизација којом се поправља вредност Пх земљишта, истиче Дамљановћ.
– Генерално гледано наша земљишта су неког средњег квалитета, значи преко 70 одсто земљишта је кисело, то је основни проблем код наших земљишта. Нажалост, наши произвођачи ретко користе калцизацију. Док је држава давала бесплатно материјал за калцизацију било је велико интересовање, али како је престало да се обезбеђује бесплатно, углавном су само произвођачи у Драгачеву и северном делу горњомилановачке општине наставили самоинсцијативно да набављају кречни материјал и да врше калцизацију. То је једна изузетна добра мера, а није скупа.
Едукација пољопривредника је веома важна
Пољопривредна механизација наших пољопривредника је углавном застарела, али квалитетна, каже Дамљановић. По његовим речима, саветодавци чачанске Пољопривредне стручне службе су помогли пољопривредним произвођачима да конкуришу за субвенције за тракторе и прикључне машине. Он истиче да је све већ потреба за системима за заливање.
Едукација пољопривредника је веома важна, а зимски период је идеално време за одржавање разних предавања и радионица, када они имају више слободног времена. Чачански саветодавци готово сваке недеље организују посету неком пољопривредном газдинству, а циљ тих посета је повећавање нивоа информисаности и знања пољопривредних произвођача.
– Теме су најразличитије и оне се формирају према крајевима, рецимо за Ариље то је углавном малина, за воћарске крајеве углавном је воће, заштита воћа, нормално у овим нижим пределима, у селима поред Мораве то су ратарске културе, повртарске културе, заштита пре свега. Такође, уз то се одржавају и трибине, не само предавања, већ и радионице намењене агроекономским питањима, питањима субвенција, односно ономе што пољопривредне произвођаче највише интересује: како добити кредите, субвенције и слично. Радионице су више практични део о подешавању неких пољопривредних машина, сејалица, о нормама сетве, о орезивању одређеног воћа и о сличним темама. Имамо преко 200 планираних радионица и трибина на територији Моравичког округа, наводи Дамљановић.
