AGROSAVETNIK, 24. jun 2018.

AGROSAVETNIK, 24. jun 2018.

Slovenački poljoprivrednici i udruženja u poseti Čačku, Dragačevu, Arilju i Ivanjici; Žetva ječma pri kraju, počinje žetva pšenice; Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu

0
Ilustracija

Ekološko društvo Dragačevo i Udruženje poljoprivrednika Dragačeva iz Guče organizovali su posetu članova Voćarskog društva „Artiče“ iz okoline Brežica u Sloveniji koji su u petak  boravili u Čačku gde su posetili Agronomski fakultet, Institut za voćarstvo, a bili su i u čačanskim selima. Obišli su Zadrugu „Čačanska jabuka“ u Donjoj Trepči, njihove zasade jabuke, šljive, trešnje i kupine, zatim Muzej rakije, a bili su i gosti proizvođača kajsija u Miokovcima. Gosti iz Slovenije su juče bili u Dragačevu, a danas će posetiti Arilje i Ivanjicu.

Dušan Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Ekološkog društva Dragačevo kaže da je ovo treća od četiri stručne posete slovenačkih udruženja i društava koje se organizuju tokom juna.

– Ovog meseca imamo četiri stručne posete iz Slovenije. Prve nedelje u poseti našem kraju bila je grupa od 65 vlasnika privatnih šuma iz Saveza privatnih šuma Slovenije, Zavoda za šume, Zavoda za sertifikaciju šuma i Poljoprivredno-šumarske komore Slovenije. Osmog juna smo imali regionalnu konferenciju u Nacionalnom parku Tara u hotelu „Omorika” na temu Stanje mogućnosti održivog razvoja privatnih šuma. Prošle nedelje u poseti čačanskom i dragačevskom kraju, ali i Zapadnoj Srbiji, bila je mlekarska zadruga „Ptui”, najjača mlekarska zadruga u Sloveniji koja otkupljuje preko 65 miliona litara mleka od preko 800 poljoprivrednih proizvođača. Oni su imali priliku da vide farme, mlekare i sve ono što se tiče stočarstva, otkupa i prerade mleka, ali i da se upoznaju sa turističkim znamenitostima našeg kraja. Sada nam je u poseti grupa od 59 poljoprivrednih proizvođača iz Udruženja voćara „Artiče” iz okoline Brežica, i to je jedno od najboljih udruženja u Sloveniji. Inače, sva voćarska udruženja u Sloveniji su udružena u Savez voćarskih društava Slovenije čije je sedište na Poljoprivrednom insitututu u Ljubljani. Poslednje nedelje juna dolazi nam udruženje voćara iz Bele Krajne, jedno od najaktivnijih na čelu sa Janezom Gačnikom koji je predsednik ovog voćarskog društva, ali i predsednik Saveza voćarskih društava Slovenije, jedan od najboljih stručnjaka koji je dugo godina radio kao savetnik za voćarstvo u Poljoprivredno šumarskom zavodu Novo Mestu, kao što su kod nas regionalne Poljoprivredne savetodavne stručne službe. Oni će takođe posetiti čačanski kraj, Dragačevo, Arilje i Ivanjicu, kaže Ivanović.

Očekuju se i posete vodećih slovenačkih organizacija

Ekološko društvo Dragačevo i Udruženje poljoprivrednika Dragačeva iz Guče već duži niz godina organizuju stručna putovanja u zemlje širom Evrope, i tokom tih putovanja su ostvareni kontakti sa raznim udruženjima i organizacijama.

– Ovo su sve uzvratne posete Ekološkom društvu Dragačevo i Udruženju poljoprivrednika Dragačeva, jer mi od 2010. godine organizujemo stručna putovanja širom Evrope. Do sada smo organizovali 25 stručnih putovanja na temu selo, poljoprivreda, ekologija, kultura, turizam, to je taj širi paket ruralnog i lokalnog razvoja. Pored tih naših brojnih poseta koje smo imali, kolege koje su nam u Sloveniji bile domaćini izrazile su želju da dođu i da vide šta mi radimo i da razgovaramo o mogućnostima saradnje. Ove posete će se nastaviti i narednih meseci, tako da očekujemo posetu vodećih slovenačkih organizacija, kao što su Poljoprivredna šumarska komora Slovenije, Poljoprivredno šumarski zavod iz Celja i nadamo se da će do kraja godine biti još stručnih poseta iz Slovenije, ali i drugih zemalja.

Poljoprivrednici iz Dragačeva na sajmovima širom Evrope

Poljoprivrednici iz Dragačeva su ove godine već tri puta boravili u Sloveniji, a posetili su i sajmove poljoprivrede u Makedoniji, Grčkoj i Italiji.

– Mi smo ove godine već tri puta bili u Sloveniji, a prošle godine pet puta, i to su poprilično razvijene posete kada smo u prilici da krenemo od onog najnižeg nivoa, odnosno od poljoprivrednih gazdinstava, pa do Ministarstva poljoprivrede Slovenije. Cilj je da vidimo državni, privredni i civilni sektor, jednostavno kako funkcioniše ceo sistem poljoprivrede.  Pored toga, ove godine smo bili u Makedoniji, Grčkoj i Italiji, a ranijih godina u Mađarskoj, Austriji, Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj.

Na primeru Slovenije koja je izvršila podelu rada u poljoprivredi na dve delatnosti od kojih je osnovna proizvodnja, a dopunska delatnost prerada, mogli bi da se reše mnogi problemi u Srbiji od kojih i jedan od gorućih i trenutno aktuelnih problema u malinarstvu.

– Svakako su odlična iskustva iz Slovenije i puno se dobrih primera iz prakse može videti. Slovenija je uspela da izvrši jednu podelu rada u poljoprivredi tako da sve što ima primarnu poljoprivrednu proizvodnju se zove osnovna delatnost na poljoprivredi u povrtarstvu, ratarstvu, stočarstvu i voćarstvu, a druga faza je prerada na poljoprivrednim gazdinstvima i omogućeno je da sve što bukvalno proizvedete kao sirovinu na poljoprivrednom gazdinstvu možete i preraditi. Oni imaju pravilnike koji to definišu kao dopunska delatnost na poljoprivredi. Znači, osnovna delatnost je proizvodnja, dopunska delatnost je prerada, vrlo jednostavno postavljeno, a dosta su koristili iskustva i okolnih zemalja kao što su Austrija i Nemačka i zaista puno stvari možemo tu videti. To je karakteristično posebno sada i za ove probleme u malinarstvu da se celokupan rod i celokupna proizvodnja ne ubacuje samo za prehrambenu industriju, već da se podeli na više koloseka i više kanala prodaje.

Udruživanje slovenačkih poljoprivrednika kao primer dobre prakse

Još jedan dobar primer koji bi trebalo da se primeni i u Srbiji je udruživanje, jer ovo nije vreme kada problemi na tržištu i uopšte u svakodnevnom životu mogu da se rešavaju pojedinačno kaže Ivanović. On objašnjava da u Sloveniji gotovo da ne postoji seosko domaćinstvo koje nije u nekom obliku organizovanja, odnosno u udruženju, zadruzi, savezu, sindikatu i slično.

– Slovenija je u mnogo većem stepenu razvoja što se tiče poljoprivrede. Odlično su iskoristili evropske fondove i nove mogućnosti koje im daju za razvoj, ali moram da kažem da ono što je kod njih praksa, to je organizovanje. Mi nismo još videli domaćinstvo da nije u nekakvom obliku organizovanja, da li je to udruženje, zadruga, udruživanje poljoprivrednika u mašinski prsten, Savez seoskih žena, Savez seoske omladine, Sindikat poljoprivrednika Slovenije ili Savez vlasnika privatnih šuma. Ne postoji domaćinstvo koje nije organizovano, jer jednostavno ovo nije vreme pojedinačne borbe i rešavanja problema. Mnogo se lakše to rešava organizovano i udruženo. Pored tih razmena informacija, znanja i iskustava, naravno razgovaramo i o mogućnostima saradnje na određenim projektima. Da li su u pitanju projekti za domaće izvore finansiranja ili neke evropske ili međunarodne, to ćemo videti, ali svakako, to je jedan od puteva da se upoznamo, da steknemo poverenje da bi smo mogli dalje da razgovaramo i o konkretnoj saradnji.

Slovenci vole da dođu u Srbiju kaže naš sagovornik, a oduševljeni su dobrim gostoprimstvom i srpskom tradicionalnom kuhinjom.

– Oni jako vole da dođu u Srbiju, a ono što im se posebno sviđa jeste ta otvorenost ljudi i gostoljubivost. Ovo su stručno-turistička putovanja, pa pored stručnih poseta oni imaju priliku da se upoznaju i sa našim znamenitostima, da vide naše bogato prirodno, kulturno i duhovno nasleđe i da probaju našu tradicionalnu hranu. Uvek su smešteni u Dragačevu gde imaju priliku da čuju trubače i da za to kratko vreme dožive Srbiju na pravi način. Zaista su uvek zadovoljni, pa smo ove godine imali one koji su po drugi put u poseti Srbiji. Puni su utisaka kada pođu, a uvek kupe i naše domaće proizvode jer su oduševljeni hranom, posebno onom koja se sprema na tradcionalan srpski način, rekao je Dušan Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Ekološkog društva Dragačevo.

Žetva ječma pri kraju, počinje žetva pšenice

Žetva je ove godine počela znatno ranije u odnosu na prethodnu, tako da se žetva ječma privodi kraju. Ivanović kaže da su prve procene da će prinos ove žitarice biti prosečan. On je dodao da su tokom jeseni u čačanskom kraju pod strnim žitima zasejane veće površine nego prošle godine.

– Svakako je već 95 odsto ječma požnjeveno i na osnovu dosadašnjih rezultata prinos je od četiri do pet tona po hektaru, što je negde prosečan prinos u poslednjih pet godina. Možda su naši ratari očekivali da će biti znatno veći prinosi, međutim sušni period koji je bio u aprilu i maju, znatno je uticao na smanjenje prinosa strnih žita. Pšenica je tek u početku žetve, ali svakako je ova godina simptomatična po tome što je žetva krenula mnogo ranije nego prethodnih godina i možemo da kažemo da u poslednjih desetak godina prvi put imamo situaciju da je žetva ječma krenula krajem maja. Pretpostavljam da će do kraja meseca biti požnjevene sve površine u čačanskom kraju. Da napomenem i to da je u ovoj godini u odnosu na prethodne godine posejano značajno više površina pod strnim žitima, negde na nivou od 20 – 30 odsto više nego prethodne godine. Verovatno su poljoprivredni proizvođači poučeni iskusvom iz prošle godine koja je bila ekstremno sušna i kada su imali značajno niže prinose kurkuruza, rešili da u jesen 2017. zaseju što više strnih žita.

Kukuruzu pomogla kiša, ali stanje nije idealno na svim parcelama

Česte padavine tokom ovog meseca, pogodovale su ratarskim i povrtarskim kulturama, rekao je Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Prema njegovim rečima, iako je u prethodnom periodu zabeležena velika količina padavina naročito u gradskom jezgru, a nešto manje na seoskom području, kiša je pala u pravom trenutku. Padavine su najviše pogodovale krompiru jer su poljoprivredni proizvođači, pre svega u slivu Zapadne Morave, u poslednja dva meseca morali intenzivno da navodnjavaju useve tako da im je ova kiša dobrodošla i u narednih desetak dana će moći da bez navodnjavanja privedu proizvodnju kraju. Što se tiče kukuruza, Ivanović je rekao da je posle setve bio ekstremno sušan period tako da je stanje bilo zabrinjavajuće. Kiša je u određenoj meri popravila stanje, ali trenutna situacija u kukuruzištima je raznolika.

– Kukuruz je sada u intezivnom porastu i možemo da kažemo da je od momenat setve vrlo raznoliko stanje što se tiče parcela, tako da imamo poljoprivredne proizvođače koji su uspeli da na vreme pripreme zemljište i na vreme poseju kukuruz koji je kod njih u odličnom stanju. Sa druge strane, imamo i određeni broj poljoprivrednih proizvođača koji se žale da nisu tokom proleća mogli  da pripreme zemljište na adekvatan način, kasnije setva nije mogla da se izvrši na pravilan način i imamo situaciju da je negde na 50% parcela slab ponik bio, kasnije imamo ređi sklop tako da usledio je taj sušan period, ali je ova kiša malo pomogla da se kukuruz iščupa iz te neugodne situacije. Od momenta setve pa do do pre nekih 20 do mesec dana poljoprivrednici su imali period intezivnog prašenja, đubrenja i prihranjivanja, a u ovom periodu je već to kasno, jer je kukuruz u intezivnom porastu i nije moguće ući u parcele i obaviti neku adekvatniju prihranu. Ali svi oni poljoprivredni proizvođači koji su na vreme uradili međurednu obradu kukuruza, na vreme radili prihranu jednom eventualno dva puta, svakako će se to osetiti značajno i na prinosima, rekao je Borko Ivanović.

Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu

O Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov razgovarali smo sa Nebojšom Brajovićem, savetodavcem za stočarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj i stručnoj službi. On je podsetio da se zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi do 31. jula, a podsticaji se odnose na krave oteljene u periodu od 1. septembra prethodne do 30. juna tekuće godine.

– Ovom prilikom želim da obavestim proizvođače sa područja Moravičkog okruga da važeći pravilnik za podsticaje za uzgoj krava za uzgoj teladi za tov važi do 31. jula. Period koji je validan za podnošenje zahteva je od 1. septembra prošle godine, za krave koje su oteljene u periodu od 1. septembra prošle godine do 30. juna ove godine. Uslov za podnošenje zahteva su minimalno oteljene dve krave u ovom periodu koji sam naveo a zahtevi se podnose zaključno sa 31. julom, rekao je Brajović i dodao da stočari mogu tražiti pomoć poljoprivrednih savetodaca prilikom popunjavanja zahteva.

– Zahteve mogu uraditi kod nas u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi uz našu pomoć. Popunićemo zajedno zahtev, naravno uslov je da je gazdinstvo registrovano i da ima prijavljeno brojno stanje grla koja se gaje na gazdinstvu, a dokumentacija se predaje Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljorprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR