Светски дан пчела обележен је 20. маја под слоганом „Уједините се да бисте заштитили пчеле“. Одлуку да се овај дан прогласи за Светски дан пчела донела је генерална скупштина Уједињених нација у децембру 2017. године, са циљем подизања међународне свести о важности пчела и других опрашивача за безбедност хране човечанства, глобално уклањање глади и бриге за животну средину и биодиверзитет. Значај пчела за опстанак људи на планети је велики, али оне постају све више угрожене, са једне стране због климатских промена, а са друге због људског фактора. Душан Кукић, пчелар из Чачка који се већ 45 година бави овим послом и који је потпредседник Удружења пчелара „Чачак“, каже да пчелињи производи могу значајно да побољшају отпорност и имунитет организма, што је у данашње време веома важно. Поред тога, пчеле својим радом, односно опрашивањем, значајно доприносе повећању приноса у пољопривреди.
– Пчелињи производи садрже и хранљиве и лековите материје. Поред меда, пчела нам доноси млеч, пергу – ферментисани полен, цветни прах, прополис и восак. Ти производи не могу да замене лекове, али могу много да допринесу у лечењу појединих болести јачањем одбрамбеног система организма. Друга велика помоћ, односно корист коју имамо од пчела је увећање приноса код пољопривредних производа, нарочито у воћарству. Опрашивањем пчела принос крушке увећава за 36%, шљиве за 72%, трешње за 67% јабуке за 38%, малине 81% и јагоде 55%. Свака појединачна кошница може да увећа приход пољопривредницима за 500 до 600 евра. Зато пчелу морамо чувати, не смемо је тровати, јер неконтролисаном употребом хербицида све је мање пчела на овим просторима, истакао је Кукић.
Приноси зависе од јачине пчелиње заједнице коју треба припремити за пашу, а временски услови и све што нас је задесило овог пролећа, утицали су на то да многи пчелари нису стигли да их припреме за багремову пашу па ће и принос багремовог меда ове године бити нешто слабији, каже саговорник.
– У овом периоду је требало припремити пчелиње заједнице за багремову пашу, међутим забрана кретања за старије пчеларе утицала је да се тај посао отежано обави. Поред тога, за овогодишњу багремову пашу су били и неповољни временски услови, јер је у појединим крајевима било мраза и слане, тако да багрем који је у то време цветао није имао свој карактеристичан и ароматичан мирис да привуче пчелу и није имало довољно сока. Пчелари који су селили пчеле можда ће имати бољи принос, али ја сам рецимо у мом пчелињаку некада имао и по 30 килограма меда по кошници, а ове године ћу имати највероватније д 4 до 5 килограма. Најбоља пчелиња заједница је она која има од 40 до 50 хиљада пчела у кошници и то је једна од најуређенијих заједница где се зна шта која пчела ради. Невреме са градом од пре неколико дана утицаће на смањење приноса код багремове паше, можда не у свим крајевима јер није свуда било града, али било је јаког ветра, неколико веома топлих дана тако да је багрем брзо пропао у појединим деловима.
Пут од почетника до успешног пчелара није лак, али се труд и рад свакако исплате.
– Способним и вредним људима, нарочито онима који немају посао, саветујем да почну да се баве пчеларством. То није лак посао, понекад се тешко долази до зараде, али се упорност увек исплати. Знање је најважније јер пчеларство захтева стални надзор над пчелама. Могу рећи да је то ризична и не тако јефтина производња која захтева пуно посвећености, али треба бити упоран и не одустајати када наиђу одређени проблеми којих као и у сваком послу има. Не може се сваке године имати добар принос, али следећа може да исплати и две претходне које су биле лоше. Има ту зараде и на ројевима, на продаји, али треба бити упоран. Ја 45 година пчеларим, дешавало се да по две-три године једва покријем трошкове, али зато дође следећа која отплати све претходно што сам изгубио. Пчелар мора да иде и у корак са временом, да прати нове технологије и да своје знање стално допуњава. Истакао бих да је за почетнике важно да се учлане у удружења где има старијих пчелара који својим знањем и искуством могу да им помогну.
Како препознати прави мед?
На тржишту последњих година има доста лажног меда који многи не могу да разликују од правог, због чега Душан Кукућ, саветује да се мед купује само код проверених пчелара. Када кажемо прави мед, мислимо на чист мед који није обогаћиван шећером, водом и фруктозом. Највећи проблем за потрошаче је што је веома тешко разликовати, лажни од правог меда.
– Савез пчеларских организација Србије се бори против тог меда, али не може лако да се открије јер је толико усавршена производња да се врло тешко открива прављени, односно вештачки од природног. Зато увек препоручујемо да се мед купује од познатих пчелара. Прави мед се од лажног разликује по томе што од дугог стајања почиње да се кристалише, нарочито багремов, а кристалисани мед значи да је природан и квалитетан. То је чист мед и он се врло лако разгради тако што се стави у млаку воду и врати у првобитно стање. Старији пчелари највише воле да употребљавају кристалисан мед јер знају да је чист, а има лековито дејство и користан је за прављење разних смеса од меда.
Највећи непријатељ пчелама су несавесни воћари који своје засаде прскају током дана, што може да доведе до помора пчела. Неопходна је сарадња пчелара и воћара, односно свих пољопривредника, јер једни без других не могу да функционишу.
– Воће не сме да се прска усред дана, већ увече када је тихо време јер супстанца којом се прска мора да стоји око два сата на листу да се суши. Не сме да буде ветра јер је ветар однесе, а и преко дана при високим температурама препарати се осуше за 10-ак минута и нема никаквог дејства. Ако сви будемо одговорни заштитићемо пчеле, а оне ће нам вишеструко вратити. Зато пољопривредници не треба да забораве колику корист имају од пчела и да од њих умногоме зависи принос у воћњацима и на њивама.
Ускоро јавни позив за подстицаје за електрификацију поља
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је у марту донело Правилник о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за електрификацију поља. Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служи каже да је у питању нова мера за подршку пољопривредницима која подразумева инвестиције у набавку каблова и остале пратеће опреме, припрему терена и прикључка на електро мрежу.
– Очекујемо да ускоро изађе јавни позив тако да сви пољопривредни произвођачи, било да су физичка лица, предузетници или привредна друштва, а који су носиоци комерцијаног породичног пољопривредног газдинства, могу конкурисати за електрификацију поља која обухвата прихватљиве трошкове инвестиције као што је набавка каблова и остале пратеће опреме, припрема терена, прикључак на електромрежу. Износ подстицаја по овом правилнику износи 90 одсто од вредности инвестиције и јавним позивом ће бити прописани рокови као и документација која је неопходна уз подношење таквог захтева. Подношење захтева и документације иде по предрачуну тако да ће сви пољопривредни произвођачи, односно предузетници или привредна друштва моћи да конкуришу предрачуном. Неопходна ће бити и потврда од ЈП „Електропривреда Србије“ да је катастарска парцела која је предмет инвестиције обухваћена пројектом изградње електромреже, а као и у свим другим правилницима, подносиоци захтева не могу имати дуговања по основу јавних прихода, како на локалном тако и државном нивоу.
Изашао је јавни позив за инвестиције у физичку имовину за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне производње биљних култура, а крајем јуна истиче подношење захтева за подстицаје у органској биљној производњи.
– Оно што је најважније истаћи је да овај јавни позив траје само 15 дана, а захтеви ће моћи да се подносе од 1. до 15. јуна. По овом јавном позиву могу конкурисати пољопривредни произвођачи који су набавили неку нову машину у биљној производњи од 1. јануара ове године и они могу конкурисати за више инвестиција. Такође бих напоменула да 30. јуна истиче подношење захтева за органску биљну производњу. Подстицаји за органску производњу утврђују се у износу који се увећава за 400 посто од износа за подстицаје који су у складу са прописима. За остваривање ових подстицаја је неопходно да је пољопривредни произвођач склопио уговор са овлашћеном контролном организацијом о вршењу контроле и сертификације за органску производњу који важи за годину за коју подноси захтев. Поред тога, у случају закупа пољопривредног земљишта на коме се обавља органска производња, неопходно је да буде закључен уговор о закупу, односно о коришћењу земљишта најмање за три године и да произвођач у наредне три године од године у којој користи предмет подстицаја мора да се бави органском производњом.
Ускоро се очекује и јавни позив за подстицаје за набавку машина и опреме у сточарској производњи.
– Очекујемо да изађе јавни позив за набавку машина и опреме у сточарској производњи, а до 31. маја траје подношење захтева за подстицаје по кошници пчела који ове године износе 800 динара. Подносиоци захтева морају имати најмање 20, а највише 1000 кошница. Такође је у току подношење захтева за тов јунади, јагњади и свиња, као и подношење захтева за краве за узгој телади за тов и тајаће до 31. јула ове године.
С обзиром на то да наш крај у овом периоду године често буде погођен временским непогодама, као што је то био случај ове недеље када је град оштетио многе пољопривредне културе у деловима Моравичког, Златиборског и Рашког округа, Биљана Јањић наглашава да је важно да пољопривредници осигурају своје усеве, као и животиње које гаје на свом газдинству.
– Они који су у прилици да осигурају своје усеве то треба и да ураде нарочито због све чешћих временских непогода и променљивих временских прилика. Износ подстицаја за Златиборски и Моравички округ и ове године је 70 одсто од плаћене премије осигурања. Поред подстицаја на републичком нивоу, пољопривредници могу користити и оне који се додељују из градских и општинских буџета уколико локална самоуправа у којој се налазе издваја подстицаје за осигурање. По нашим сазнањима, ти подстицаји износе од 10 до 30 одсто, тако да подстицаји за премију осигурања могу износити и 80 одсто, негде и више у зависности од општине до општине. Ово је једина субвенција по којој пољопривредници могу остварити средства и на једном и на другом нивоу, односно по два основа, јер није неопходно достављати потврду да нисте користили средства на локалном нивоу.
