AGROSAVETNIK, 24. maj 2020.

AGROSAVETNIK, 24. maj 2020.

„Čuvajmo pčelu da bi opstalo čovečanstvo na planeti” poručuje Dušan Kukić, pčelar iz Čačka sa višedecenijskim iskustvom u ovom poslu

0
Ilustracija

Svetski dan pčela obeležen je 20. maja pod sloganom „Ujedinite se da biste zaštitili pčele“. Odluku da se ovaj dan proglasi za Svetski dan pčela donela je generalna skupština Ujedinjenih nacija u decembru 2017. godine, sa  ciljem podizanja međunarodne svesti o važnosti pčela i drugih oprašivača za bezbednost hrane čovečanstva, globalno uklanjanje gladi i brige za životnu sredinu i biodiverzitet. Značaj pčela za opstanak ljudi na planeti je veliki, ali one postaju sve više ugrožene, sa jedne strane zbog klimatskih promena, a sa druge zbog ljudskog faktora. Dušan Kukić, pčelar iz Čačka koji se već 45 godina bavi ovim poslom i koji je potpredsednik Udruženja pčelara „Čačak“, kaže da pčelinji proizvodi mogu značajno da poboljšaju otpornost i imunitet organizma, što je u današnje vreme veoma važno. Pored toga, pčele svojim radom, odnosno oprašivanjem, značajno doprinose povećanju prinosa u poljoprivredi.

– Pčelinji proizvodi sadrže i hranljive i lekovite materije. Pored meda, pčela nam donosi mleč, pergu – fermentisani polen, cvetni prah, propolis i vosak. Ti proizvodi ne mogu da zamene lekove, ali mogu mnogo da doprinesu u lečenju pojedinih bolesti jačanjem odbrambenog sistema organizma. Druga velika pomoć, odnosno korist koju imamo od pčela je uvećanje prinosa kod poljoprivrednih proizvoda, naročito u voćarstvu. Oprašivanjem pčela prinos kruške uvećava za 36%, šljive za 72%, trešnje za 67% jabuke za 38%, maline 81% i jagode 55%. Svaka pojedinačna košnica može da uveća prihod poljoprivrednicima za 500 do 600 evra. Zato pčelu moramo čuvati, ne smemo je trovati, jer nekontrolisanom upotrebom herbicida sve je manje pčela na ovim prostorima, istakao je Kukić.

Prinosi zavise od jačine pčelinje zajednice koju treba pripremiti za pašu, a vremenski uslovi i sve što nas je zadesilo ovog proleća, uticali su na to da mnogi pčelari nisu stigli da ih pripreme za bagremovu pašu pa će i prinos bagremovog meda ove godine biti nešto slabiji, kaže sagovornik.

– U ovom periodu je trebalo pripremiti pčelinje zajednice za bagremovu pašu, međutim zabrana kretanja za starije pčelare uticala je da se taj posao otežano obavi. Pored toga, za ovogodišnju bagremovu pašu su bili i nepovoljni vremenski uslovi, jer je u pojedinim krajevima bilo mraza i slane, tako da bagrem koji je u to vreme cvetao nije imao svoj karakterističan i aromatičan miris da privuče pčelu i nije imalo dovoljno soka. Pčelari koji su selili pčele možda će imati bolji prinos, ali ja sam recimo u mom pčelinjaku nekada imao i po 30 kilograma meda po košnici, a ove godine ću imati najverovatnije d 4 do 5 kilograma. Najbolja pčelinja zajednica je ona koja ima od 40 do 50 hiljada pčela u košnici i to je jedna od najuređenijih zajednica gde se zna šta koja pčela radi. Nevreme sa gradom od pre nekoliko dana uticaće na smanjenje prinosa kod bagremove paše, možda ne u svim krajevima jer nije svuda bilo grada, ali bilo je jakog vetra, nekoliko veoma toplih dana tako da je bagrem brzo propao u pojedinim delovima.

Put od početnika do uspešnog pčelara nije lak, ali se trud i rad svakako isplate.

– Sposobnim i vrednim ljudima, naročito onima koji nemaju posao, savetujem da počnu da se bave pčelarstvom. To nije lak posao, ponekad se teško dolazi do zarade, ali se upornost uvek isplati. Znanje je najvažnije jer pčelarstvo zahteva stalni nadzor nad pčelama. Mogu reći da je to rizična i ne tako jeftina proizvodnja koja zahteva puno posvećenosti, ali treba biti uporan i ne odustajati kada naiđu određeni problemi kojih kao i u svakom poslu ima. Ne može se svake godine imati dobar prinos, ali sledeća može da isplati i dve prethodne koje su bile loše. Ima tu zarade i na rojevima, na prodaji, ali treba biti uporan. Ja 45 godina pčelarim, dešavalo se da po dve-tri godine jedva pokrijem troškove, ali zato dođe sledeća koja otplati sve prethodno što sam izgubio. Pčelar mora da ide i u korak sa vremenom, da prati nove tehnologije  i da svoje znanje stalno dopunjava. Istakao bih da je za početnike važno da se učlane u udruženja gde ima starijih pčelara koji svojim znanjem i iskustvom mogu da im pomognu.

Kako prepoznati pravi med?

Na tržištu poslednjih godina ima dosta lažnog meda koji mnogi ne mogu da razlikuju od pravog, zbog čega Dušan Kukuć, savetuje da se med kupuje samo kod proverenih pčelara. Kada kažemo pravi med, mislimo na čist med koji nije obogaćivan šećerom, vodom i fruktozom. Najveći problem za potrošače je što je veoma teško razlikovati, lažni od pravog meda.

– Savez pčelarskih organizacija Srbije se bori protiv tog meda, ali ne može lako da se otkrije jer je toliko usavršena proizvodnja da se vrlo teško otkriva pravljeni, odnosno veštački od prirodnog. Zato uvek preporučujemo da se med kupuje od poznatih pčelara. Pravi med se od lažnog razlikuje po tome što od dugog stajanja počinje da se kristališe, naročito bagremov, a kristalisani med znači da je prirodan i kvalitetan. To je čist med i on se vrlo lako razgradi tako što se stavi u mlaku vodu i vrati u prvobitno stanje. Stariji pčelari najviše vole da upotrebljavaju kristalisan med jer znaju da je čist,  a  ima lekovito dejstvo i koristan je za pravljenje raznih smesa od meda.

Najveći neprijatelj pčelama su nesavesni voćari koji svoje zasade prskaju tokom dana, što može da dovede do pomora pčela. Neophodna je saradnja pčelara i voćara, odnosno svih poljoprivrednika, jer jedni bez drugih ne mogu da funkcionišu.

– Voće ne sme da  se prska usred dana, već uveče kada je tiho vreme jer supstanca kojom se prska mora da stoji oko dva sata na listu da se suši. Ne sme da bude vetra jer je vetar odnese, a i preko dana pri visokim temperaturama preparati se osuše za 10-ak minuta i nema nikakvog dejstva. Ako svi budemo odgovorni zaštitićemo pčele, a one će nam višestruko vratiti. Zato poljoprivrednici ne treba da zaborave koliku korist imaju od pčela i da od njih umnogome zavisi prinos u voćnjacima i na njivama.

Uskoro javni poziv za podsticaje za elektrifikaciju polja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u martu donelo Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za elektrifikaciju polja. Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj  savetodavnoj i stručnoj služi kaže da je u pitanju nova mera za podršku poljoprivrednicima koja podrazumeva investicije u nabavku kablova i ostale prateće opreme, pripremu terena i priključka na elektro mrežu.

– Očekujemo da uskoro izađe javni poziv tako da svi poljoprivredni proizvođači, bilo da su fizička lica, preduzetnici ili privredna društva, a koji su nosioci komercijanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, mogu konkurisati za elektrifikaciju polja koja obuhvata prihvatljive troškove investicije kao što je nabavka kablova i ostale prateće opreme, priprema terena, priključak na elektromrežu. Iznos podsticaja po ovom pravilniku iznosi 90 odsto od vrednosti investicije i javnim pozivom će biti propisani rokovi kao i dokumentacija koja je neophodna uz podnošenje takvog zahteva. Podnošenje zahteva i dokumentacije ide po predračunu tako da će svi poljoprivredni proizvođači, odnosno preduzetnici ili privredna društva moći da konkurišu predračunom. Neophodna će biti i potvrda od JP „Elektroprivreda Srbije“ da je katastarska parcela koja je predmet investicije obuhvaćena projektom izgradnje elektromreže, a kao i u svim drugim pravilnicima, podnosioci zahteva ne mogu imati dugovanja po osnovu javnih prihoda, kako na lokalnom tako i državnom nivou.

Izašao je javni poziv za investicije u fizičku imovinu za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura,  a krajem juna ističe podnošenje zahteva za podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji.

– Ono što je najvažnije istaći je da ovaj javni poziv traje samo 15 dana, a zahtevi će moći da se podnose od 1. do 15. juna. Po ovom javnom pozivu mogu konkurisati poljoprivredni proizvođači koji su nabavili neku novu mašinu u biljnoj proizvodnji od 1. januara ove godine i oni mogu konkurisati za više investicija. Takođe bih napomenula da 30. juna ističe podnošenje zahteva za organsku biljnu proizvodnju. Podsticaji za organsku proizvodnju utvrđuju se u iznosu koji se uvećava za 400 posto od iznosa za  podsticaje koji su u skladu sa propisima. Za ostvarivanje ovih podsticaja je neophodno da je poljoprivredni proizvođač sklopio ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom o vršenju kontrole i sertifikacije za organsku proizvodnju koji važi za godinu za koju podnosi zahtev. Pored toga, u slučaju zakupa poljoprivrednog zemljišta na kome se obavlja organska proizvodnja, neophodno je da bude zaključen ugovor o zakupu, odnosno o korišćenju zemljišta najmanje za tri godine i da proizvođač u naredne tri godine od godine u kojoj koristi predmet podsticaja mora da se bavi organskom proizvodnjom.

Uskoro se očekuje i javni poziv za podsticaje za nabavku mašina i opreme u stočarskoj proizvodnji.

– Očekujemo da izađe javni poziv za nabavku mašina i opreme u stočarskoj proizvodnji, a do 31. maja traje podnošenje zahteva za podsticaje po košnici pčela koji ove godine iznose 800 dinara. Podnosioci zahteva moraju imati najmanje 20, a najviše 1000 košnica. Takođe je u toku podnošenje zahteva za tov junadi, jagnjadi i svinja, kao i podnošenje zahteva za krave za uzgoj teladi za tov i tajaće do 31. jula ove godine.

S obzirom na to da naš kraj u ovom periodu godine često bude pogođen vremenskim nepogodama, kao što je to bio slučaj ove nedelje kada je grad oštetio mnoge poljoprivredne kulture u delovima Moravičkog, Zlatiborskog i Raškog okruga, Biljana Janjić  naglašava da je važno da poljoprivrednici osiguraju svoje useve, kao i životinje koje gaje na svom gazdinstvu.

– Oni koji su u prilici da osiguraju svoje useve to treba i da urade naročito  zbog sve češćih vremenskih nepogoda i promenljivih vremenskih prilika. Iznos podsticaja za Zlatiborski i Moravički okrug i ove godine je 70 odsto od plaćene premije osiguranja. Pored podsticaja na  republičkom nivou, poljoprivrednici mogu koristiti i one  koji se dodeljuju iz gradskih i opštinskih budžeta ukoliko lokalna samouprava u kojoj se nalaze izdvaja podsticaje za osiguranje. Po našim saznanjima, ti podsticaji iznose od 10 do 30 odsto, tako da podsticaji za premiju osiguranja mogu iznositi i 80 odsto, negde i više u zavisnosti od opštine do opštine. Ovo je jedina subvencija po kojoj poljoprivrednici mogu ostvariti sredstva i na jednom i na drugom nivou, odnosno po dva osnova, jer nije neophodno dostavljati potvrdu da niste koristili sredstva na lokalnom nivou.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR