Оно што је обележило недељу за нама, а тиче се произвођача малине, јес састанак Националног савета за малину који је одржан на чачанском Институту за воћарство на коме су усаглашени ставови о томе колико једног произвођача кошта килограм малине коју произведе. Састанку је присуствовао и Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије који каже да су чланови Радне групе за малину, коју чине представници Министарстава пољопривреде и трговине, Привредне коморе Србије, Института и пољопривредних факултета, произвођачи и хладњачари, извршили прорачун произвођачке цене малине у коју, поред обраде, улази и берба. Извршени су прорачуни трошкова производње за 12, 10 и 8 тона по хектару.
– Претходне године, али и ове, пласирана је прича да је у Србији око 21 до 22 хиљаде хектара под малином. Наше мишљење је да се та цифра креће од 17 до 20 хиљада хектара. Сам просек производње на нивоу државе прошле године се кретао од 46 до 58 хиљада тона, непуних пет тона по хектару, просек на нивоу целе Србије. Вероватно постоје неки произвођачи који узгајају малину и који имају 7, 10 или 12 тона, али када погледате, просек је од 4,5 до 5 тона, због временских непогода, услова и самих болести. Изведене калкулације показују да је то цена од 139,30 динара по килограму на принос од осам тона по хектару, а сматрам да би произвођачка цена могла да се формира и према просечном приносу од пет тона по хектару, наводи Радовић.
Произвођачка цена малине је 139,30 динара
– За 8 тона по хектару, цена коштања пољопривредног произвођача или набавна цена килограма малина у гајбици износи 139,30 динара. Око те цене смо се договорили и то је прихватљиво. Пре месец дана је пласирана прича од страних компанија да је произвођачка цена 80 динара. Они су изашли на основу аконтне цене коју су понудили на 120 динара, а произвођачку су њихови стручњаци одредили да буде 80 динара, те да ми пољопривредни произвођачи наводно имамо добит од 39 динара. Сада имамо отворене очи. Ако не верујемо држави или Влади, морамо веровати стручним људима и институцијама који су вршили обрачун, и то је истинска цена. Има још неких ствари које нису додате у ту калкулацију, али набавна, односно произвођачка цена малине је дефинитивно 139,30 динара.
Протест малинара замрзнут до даљњег
Радовић је додао и да је за 22. март био заказан протест малинара, који је после овог састанка отказан и замрзнут до даљег. По његовим речима, малинари су тражили и састанак са представницима министарстава пољопривреде и трговине и представницима Владе како би се на време разговарало о откупној цени малине, али и о увозу и извозу овог воћа. Разлог за протест није политичке природе већ егзистенцијалне, тврди Радовић и додаје да уколико до састанка не дође у наредне две недеље, малинари ће одлучити да ли ће изаћи на улице и кренути са протестима.
– Ми смо раније најавили протесте за 22. март, да се установи истинита калкулација и набавна цена малине. То је урађено, па смо замрзнули протесте. Послали смо дописе председнику државе, Министарству пољопривреде, Министарству трговине, без „грама“ политике, нити смо опозиција, нити позиција, само штитимо свој део рада. Тражимо хитан састанак за десет до петнаест дана. Прикључили су нам се и пољопривредни произвођачи који имају старије пољопривредне машине, тракторе и слично због Закона који ступа на снагу 4. априла. Да би нешто производили, морамо то обрадити, 99 одсто се ради механизацијом, тако да тражимо да се и тај Закон промени. Мислим да они који креирају законе морају да имају на уму где се живи, да су у питању отежани брдско-планински предели, да када праве или предлажу законе у Скупштини морају разумети колико су то изнемоћале старе машине. Видећемо, ако не дође до тог састанка, ми ћемо кренути поново у протесте. Понављам, нисмо у политици, доведени смо до краја, и заиста влада тотални хаос, упозорава Радовић.
До средине априла могући мразеви
Крај фебруара и почетак марта обележиле су високе температуре за ово доба године, максималне дневне су ишле и до 24 степена, што је довело до кретања вегетације. Због тога су неопходне одређене агротехничке мере у воћњацима како би се воћке заштитиле од могућих пролећних мразева, наводи Мирјана Остојић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Краљево.
Задимљавање – најчешћа мера заштите од мраза
– С обзиром на то да ће вегетација ове године почети раније, потребно је извршити резидбу воћњака и заштити воћњак од мраза будући да предстоји неизвестан период до средине априла када су могући мразеви. Такође, на основу лабораторијског извештаја о анализи земљишта пожељно је у воћњацима извршити ђубрење. Од почетка кретања вегетације па то заметања плодова, у воћњаку од мраза могу страдати затворени цветови, отворени и тек заметнути плодови. При температури од -1 до 2 степена, угрожени су заметнути плодови, при – 2 степена отворени цветови, а температуре од -5 до -8 степени доводе до измрзавња неотворених цветова. Најчешћа мера заштите је задимљавање. Треба припремити влажан материјал који може да ствара густ облак дима који може довести до делимичне или потпуне заштите воћа, у зависности од интензитета мраза. Ова мера повећава температуру од 0,5 до 1,5 степени целзијуса, што је у извесним случајевима довољно за заштиту цветова од мраза. Заштита воћа од мраза вештачком кишом у нашим воћњацима се ретко примењује јер наши произвођачи немају услове за то. Овај начин је један од ефикаснијих. Најважније је да се у засадима спроводе све потребне агротехничке мере усклађене са временским приликама како би се развила отпорност и спремност биљака да лакше поднесу сва температурна колебања. Почетком пролећа, пред цветање, воћкама је потребан азот, а крај марта и почетак априла је време када треба обавити ђубрење засада, поручује Мирјана Остојић.
– Ко од воћара није извршио јесење ђубрење воћњака, може и сада да примени одређену количину ђубрива. Такође, крај марта и почетак априла је време за примену азотних ђубрива у засадима воћњака, у зависности од ПХ вредности земљишта. Резидба у великим воћњацима је углавном завршена, а воћари који имају мање засаде могли су тај посао да одложе, мада се препоручује да се резидба што пре заврши с обзиром на почетак вегетације. Такође, у малињацима у току резидба и одстрањивање вишка изданака и везивање и прекраћивање малине. Када се узме у обзир прошла година која је била неповољна за производњу, необрађене површине, као и биљне болести због лоших климатских услова, стање у многим малињацима није задовољавајуће. У онима где није било одступања у примени потребних агротехничких мера тренутно је добро вегетативно стање и може се очекивати задовољавајући принос, али је о томе још увек рано говорити.
На територији Краљева најзаступљеније воћне културе су шљиве и јабуке, у Ивањици малине, мада су засади из Ивањице проширени и на територију Краљева и Рашке.
– Имамо засаде који су у добром вегетативном стању, али и оне у лошијем. Услед великих киша прошле године и ниске откупне цене, људи нису довољно средстава улагали у негу засада после бербе. Ове године се очекује неки просечан принос малине, ако не буде неких лошијих временских услова, стање је за сада солидно. Такође, била је и ниска откупна цена јабуке, воћари су остали са непродатим великим делом рода прошле године, а како ће бити ове године, за са не знамо. Надамо се најбољем, закључује саговорница.
