AGROSAVETNIK, 25. avgust 2019.

AGROSAVETNIK, 25. avgust 2019.

Pčele ne ugrožavaju samo klimatski faktori već i ljudi koji svojim nesavesnim radnjama dovode do njihovog masovnog trovanja, nanoseći tako ogromnu štetu ne samo pčelama i pčelarima, već i sebi

0
Ilustracija

Prinos meda ove godine je izuzetno loš, kaže prof. dr Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara Čačak. On navodi da bagremovog meda ove godine gotovo da neće ni biti, suncokretovog će biti u veoma malim količinama, a livadski se još uvek cedi, tako da je rano da se govori o ovogodišnjem prosečnom prinosu meda. Klimatske promene utiču na pčele i njihovu aktivnost, kaže profesor Stamenković ističući da je medonosna pčela ugrožena u celom svetu.

– Ponovila se opet 2016. i 2017. godina kada nije bilo ceđenja meda od bagrema, ni livadskog, a nešto manje količine meda od suncokreta. Ove godine je ista takva situacija. Poznato je da je bagrem dobro cvetao, međutim, u vremenu cvetanja bilo je dosta kišnih dana, pčele nisu mogle da izleću iz košnica i nisu mogle da prikupljaju nektar od bagrema, tako da nije bilo ceđenja bagremovog meda. Oni koji su se odlučili za suncokret, dobili su prinos od 6 do 20 kg, neko možda više ili manje, ali to je u principu jako loše. Klimatske promene nesumnjivo utiču na pčele i opšte je poznato da se u svetu smanjio njihov broj. Ne samo u Evropi, nego i u Aziji i Americi. Teško je sada reći koji je prosečan prinos meda u ovoj godini jer mnogi nisu cedili bagremov med, dok je ceđenje livadskog i suncokretovog u toku.

Pčele ne ugrožavaju samo klimatski faktori već i ljudi koji svojim nesavesnim radnjama dovode do njihovog masovnog trovanja, nanoseći tako ogromnu štetu ne samo pčelama i pčelarima, već i sebi. Uništavanjem pčela u skorijoj budućnosti neće imati ko da oprašuje biljke, što će uticati na smanjenje proizvodnje hrane.

– Nesavesni proizvođači primenjuju pesticide u pogrešno vreme, odnosno kada ima korova u voćnjacima ili kada su biljke u cvetu, tako da utiču na masovno trovanje pčela. To se ponavlja iz godine u godinu i pored velikih apela stručnjka da se tretiranja ne sprovode u vremenu cvetanja gajenih biljaka.  Dakle, ako uništimo pčele, ko će oprašivati gajene biljke? Napomenuo bih da u jednoj oblasti Kine pčela nema, one su izumrle i onda su Kinezi prinuđeni da sami vrše oprašivanje voćaka. Postavlja se pitanje koliko oni mnogu da opraše voćnjaka za dan. Možda oko dvadeset, a pčele oprašuju na hiljade cvetova dnevno, u toku dana jedna pčela poseti dve hiljade cvetova. Njihov učinak je zaista veliki, a naši građani očigledno ne znaju koliko je značajna pčela u proizvodnji hrane.

Preporuka je da se tretiranje obavlja noću

Iako mnogi voćari znaju kada i kako treba prskati voće, a da na taj način ne ugrožavaju pčele, ima i onih koji se toga ne pridržavaju. Iz tog razloga, prof. dr Stamenković podseća da je najbolje da se tretiranje voća vrši u večernjim satima ili u toku noći.

– Uvek kažem da je bolje prskati voćke i druge gajene biljke u toku noći, efikasnost preparata je mnogo veća, štedi se u ceni, nema zanošenja čestica, nema isparenja preparata, sve je to veoma značajno, a pored toga pčele su u košnicama, dakle višestruko značajno. Ne treba prskati voćke u vremenu kada ima korova u voćnjaku, tako da su to sve značajni faktori , mnogi voćari znaju to i pridržavaju se toga, međutim, postoje i oni koji to ne znaju. Naročito tu greše „vikendaši” koji dođu tu tokom vikenda i hoće sve u voćnjaku da urade i da pokose, i da isprskaju, samo da završe taj posao, a ne interesuje ih kakva će šteta nastati trovanjem pčela.

Ovo je vreme kada se pčelinja društva pripremaju za jesen i zimu, a s obzirom na to da je ove godine avgust veoma topao, pitali smo našeg sagovornika kako čuvati pčele kada su ekstremno visoke temperature.

–  U mnogim pčelinjim zajednicama nema dovoljno hrane, treba početi sa prihranjivanjem jer avgust je mesec pripreme pčele za zimu, tako da onim zajednicama koje nemaju dovoljno hrane treba dati šećernog sirupa u razmeri 1:1 sa vodom, i to ponavljati sve dok se ne oceni da u košnici ima od 15 do 20 kilograma meda. To pčelari znaju, oni koji se bave ozbiljno pčelarstvom, oni koji su početnici mogu da pročitaju u „Pčelaru” i drugim sredstvima za informisanje. Na sajtovima ima pčelarskih organizacija Srbije, ima svih informacija  šta i kada raditi, tako da su informacije svima dostupne.

Trovanje pčela najveći problem

Na području Čačka ove godine nije bilo značajnijih bolesti pčela, ali su mnoga društva nažalost stradala od trovanja, kaže Svetomir Stamenković, koji ovom prilikom naglašava da je čovek najveći neprijatelj pčela, jer ih svojom nebrigom uništava ne razmišljajući tako o svojoj budućnosti.

– Osim trovanja pčela, nismo zabeležili na teritoriji grada Čačka neke značajnije bolesti, ali trovanja je bilo u više navrata pa čak i u jesenjim, odnosno letnjim danima kada nema neke intenzivne zaštite gajenja biljaka. Nesavesni proizvođači hrane tretiraju kada ima trave u voćnjaku ili u toku dana kada su pčele aktivne, tako da su ljudi veliki neprijatelji pčela i uništavaju ih u značajnoj meri.

Istog mišljenja je i Milan Pantović, predsednik Skupštine Društva pčelara Zlatibor – Čajetina. Zbog klimatskih promena, ali pre svega trovanja koja su uzrokovana prskanjem voća, pčelari sve više imaju problema da sačuvaju svoje pčele kao i da proizvedu zdrav med, kaže Pantović.

–  U poslednje vreme je sve teže doći do meda, naravno, mi pčelari se borimo i trudimo da uvek to bude čist med, prirodni, međutim dešavaju se razne klimatske promene, poremećaji, dešavaju se razna trovanja po Srbiji, prskanja voća i drugo. Imamo veliki problem sa spašavanjem pčela, da nam ostanu zdrave, da ne budu zatrovane i naravno da neka od tih hemikalija, pesticida i ostalih stvari ne završi u medu. Na Zlatiboru nema mnogo prskanja voća i drugih kultura, što nije slučaj u ostalim delovima Srbije, da ne govorim o Šumadiji i Banatu.

Na Zlatiboru je najviše zastupljen livadski med, ali većina zlatiborskih pčelara seli svoja pčelinja društva jer to zahtevaju promenljivi vremenski uslovi, rekao je Pantović koji takođe ističe da je ova godina veoma loša po prinosu meda.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR