[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 25. август 2019.

Принос меда ове године је изузетно лош, каже проф. др Светомир Стаменковић, председник Удружења пчелара Чачак. Он наводи да багремовог меда ове године готово да неће ни бити, сунцокретовог ће бити у веома малим количинама, а ливадски се још увек цеди, тако да је рано да се говори о овогодишњем просечном приносу меда. Климатске промене утичу на пчеле и њихову активност, каже професор Стаменковић истичући да је медоносна пчела угрожена у целом свету.

– Поновила се опет 2016. и 2017. година када није било цеђења меда од багрема, ни ливадског, а нешто мање количине меда од сунцокрета. Ове године је иста таква ситуација. Познато је да је багрем добро цветао, међутим, у времену цветања било је доста кишних дана, пчеле нису могле да излећу из кошница и нису могле да прикупљају нектар од багрема, тако да није било цеђења багремовог меда. Они који су се одлучили за сунцокрет, добили су принос од 6 до 20 кг, неко можда више или мање, али то је у принципу јако лоше. Климатске промене несумњиво утичу на пчеле и опште је познато да се у свету смањио њихов број. Не само у Европи, него и у Азији и Америци. Тешко је сада рећи који је просечан принос меда у овој години јер многи нису цедили багремов мед, док је цеђење ливадског и сунцокретовог у току.

Пчеле не угрожавају само климатски фактори већ и људи који својим несавесним радњама доводе до њиховог масовног тровања, наносећи тако огромну штету не само пчелама и пчеларима, већ и себи. Уништавањем пчела у скоријој будућности неће имати ко да опрашује биљке, што ће утицати на смањење производње хране.

– Несавесни произвођачи примењују пестициде у погрешно време, односно када има корова у воћњацима или када су биљке у цвету, тако да утичу на масовно тровање пчела. То се понавља из године у годину и поред великих апела стручњка да се третирања не спроводе у времену цветања гајених биљака.  Дакле, ако уништимо пчеле, ко ће опрашивати гајене биљке? Напоменуо бих да у једној области Кине пчела нема, оне су изумрле и онда су Кинези принуђени да сами врше опрашивање воћака. Поставља се питање колико они многу да опраше воћњака за дан. Можда око двадесет, а пчеле опрашују на хиљаде цветова дневно, у току дана једна пчела посети две хиљаде цветова. Њихов учинак је заиста велики, а наши грађани очигледно не знају колико је значајна пчела у производњи хране.

Препорука је да се третирање обавља ноћу

Иако многи воћари знају када и како треба прскати воће, а да на тај начин не угрожавају пчеле, има и оних који се тога не придржавају. Из тог разлога, проф. др Стаменковић подсећа да је најбоље да се третирање воћа врши у вечерњим сатима или у току ноћи.

– Увек кажем да је боље прскати воћке и друге гајене биљке у току ноћи, ефикасност препарата је много већа, штеди се у цени, нема заношења честица, нема испарења препарата, све је то веома значајно, а поред тога пчеле су у кошницама, дакле вишеструко значајно. Не треба прскати воћке у времену када има корова у воћњаку, тако да су то све значајни фактори , многи воћари знају то и придржавају се тога, међутим, постоје и они који то не знају. Нарочито ту греше „викендаши” који дођу ту током викенда и хоће све у воћњаку да ураде и да покосе, и да испрскају, само да заврше тај посао, а не интересује их каква ће штета настати тровањем пчела.

Ово је време када се пчелиња друштва припремају за јесен и зиму, а с обзиром на то да је ове године август веома топао, питали смо нашег саговорника како чувати пчеле када су екстремно високе температуре.

–  У многим пчелињим заједницама нема довољно хране, треба почети са прихрањивањем јер август је месец припреме пчеле за зиму, тако да оним заједницама које немају довољно хране треба дати шећерног сирупа у размери 1:1 са водом, и то понављати све док се не оцени да у кошници има од 15 до 20 килограма меда. То пчелари знају, они који се баве озбиљно пчеларством, они који су почетници могу да прочитају у „Пчелару” и другим средствима за информисање. На сајтовима има пчеларских организација Србије, има свих информација  шта и када радити, тако да су информације свима доступне.

Тровање пчела највећи проблем

На подручју Чачка ове године није било значајнијих болести пчела, али су многа друштва нажалост страдала од тровања, каже Светомир Стаменковић, који овом приликом наглашава да је човек највећи непријатељ пчела, јер их својом небригом уништава не размишљајући тако о својој будућности.

– Осим тровања пчела, нисмо забележили на територији града Чачка неке значајније болести, али тровања је било у више наврата па чак и у јесењим, односно летњим данима када нема неке интензивне заштите гајења биљака. Несавесни произвођачи хране третирају када има траве у воћњаку или у току дана када су пчеле активне, тако да су људи велики непријатељи пчела и уништавају их у значајној мери.

Истог мишљења је и Милан Пантовић, председник Скупштине Друштва пчелара Златибор – Чајетина. Због климатских промена, али пре свега тровања која су узрокована прскањем воћа, пчелари све више имају проблема да сачувају своје пчеле као и да произведу здрав мед, каже Пантовић.

–  У последње време је све теже доћи до меда, наравно, ми пчелари се боримо и трудимо да увек то буде чист мед, природни, међутим дешавају се разне климатске промене, поремећаји, дешавају се разна тровања по Србији, прскања воћа и друго. Имамо велики проблем са спашавањем пчела, да нам остану здраве, да не буду затроване и наравно да нека од тих хемикалија, пестицида и осталих ствари не заврши у меду. На Златибору нема много прскања воћа и других култура, што није случај у осталим деловима Србије, да не говорим о Шумадији и Банату.

На Златибору је највише заступљен ливадски мед, али већина златиборских пчелара сели своја пчелиња друштва јер то захтевају променљиви временски услови, рекао је Пантовић који такође истиче да је ова година веома лоша по приносу меда.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *